Sport i mentalno zdravlje: Šta je uloga sportskog psihologa

Roberto Bađo, čuveni italijanski fudbaler, prilazi lopti i šutira odlučujući penal u finalu Svetskog prvenstva protiv Brazila 1994.

Bađo šutira preko gola, Brazil je svetski prvak. Italijan ostaje ukopan na beloj tački sa koje se šutira penal.

Gleda negde u daljinu, samo on zna o čemu misli u tom trenutku i da li uopšte misli.

Godinama pre toga, italijanski fudbalski klub Milan uveo je Mentalnu sobu, u koju je posle promašenog penala ušao i Bađo i izašao iz nje "kao nov".

Mnogo je situacija u raznim sportovima kada sportista mora da bude "hladne glave", ali ne uspevaju svi da zadrže mirnoću.

Mnogi podlegnu pritisku i potrebni su im dani, pa i nedelje da saberu misli.

Pored tehničkih i kondicionih priprema, mentalna priprema je podjednako važna za jednog sportistu, govori Mariana Tišma, sportska psihološkinja za BBC na srpskom.

"Radimo sa njima na samopouzdanju, samopoštovanju, učimo ih kako da se nose sa pritiskom, kako da se opuste između takmičenja, kako da se bore sa emocijama i tremom, a kako sa trenerima i saigračima, učimo ih da kažu kada im nešto treba", objašnjava ova sportska psihološkinja.

Njene reči potvrđuje Andrija Gerić, bivši reprezentativac Jugoslavije u odbojci, koji se danas bavi sportskom psihologijom.

"Sportska psihologija nije magija, iza nje je čitava nauka, sportski psiholog pomaže sportistima da se izbore i reše probleme na koje nailaze tokom takmičenja, kako da se izbore sa greškama, kako da porade na samopouzdanju", kaže Gerić za BBC na srpskom.

• Da li su vrhunski sportisti zdravi ljudi
• Zašto kritika traje duže od pohvale
• Kako sam prvi put istrčala maraton: "Noge su bolele, ali glava je izgleda bila spremna"

Tišma dodaje da je sportski psiholog važna podrška ne samo sportisti, već i treneru, upravi kluba, ali i roditeljima, ukoliko je sportista mlađi.

"Imate sportiste koji se trude, daju sve od sebe, ali kada dođe takmičenje bilo koji da je sport u pitanju, osećaju tremu i stres, što se odražava na kvalitet igre i do 70 odsto, u pojedinim slučajevima se dešava da dođe do blokade.

"To je stresno i za publiku i za trenera, a često se iz toga razvija traumatično iskustvo praćenom agonijom, koja se ponavlja od treninga do treninga, iz takmičenja u takmičenje - i tu je uloga psihologa jako važna, jer on pomaže i radi na tome kako da se prevaziđe ta blokada", priča Tišma.

Ipak, ima i onih koji zloupotrebljavaju ovu profesiju.

Sajt Fejknjuz tragač analizirao je biografiju Saše Sredanović koja je u medijima ranije predstavljena kao sportska psihološkinja sa bogatim iskustvom u radu sa vrhunskim timovima i sportistima.

Zaključak ovog portala je da u biografiji postoje mnogi upitni elementi koji ukazuju na to da se Sredanović predstavljala kao sportska psihološkinja iako nema dokaza da poseduje adekvatno obrazovanje ili pripadnost strukovnim organizacijama.

Šta radi sportski psiholog?

Kristijano Ronaldo posle eliminacije Portugala sa Svetskog prvenstva u Kataru/Reuters/CARL RECINE

Uloga sportskog psihologa posebno dolazi do izražaja u stresnim situacijama kao što su povrede i porazi, ali i u trenucima kada se profesionalnoj karijeri bliži kraj.

"Posle povrede sportista gubi deo identiteta, na kraju karijere kreće da živi drugi život bez jednog dela sebe - u takvim situacijama sportski psiholog ima važnu ulogu", kaže Andrija Gerić.

Ukazuje da u odsustvu sportskog psihologa postojeći problem može da potraje, a da se u nekim slučajevima javi i konflikt.

"Jedan tim može da ima dobre igrače, ali ako postoji problem na kom se ne radi, izostaće dobri rezultati", dodaje.

Sportska psihološkinja Marijana Mladenović kaže za BBC da je rad sa njenom strukom za sportiste takođe jedna vrsta treninga i, ukoliko mu se ne posvete na adekvatan način, posledice će se videti na terenu.

"Kao kad sportista ne bi odlazio u teretanu, a od njega se očekuje da izdrži sve izazove takmičenja ili kada ne bi trenirao šut levom nogom, a treba da je koristi u igri, tako i odsustvo sportskog psihologa ostavlja posledice na igru sportista", ukazuje Mladenović koja ima višegodišnje iskustvo kao sportska psihološkinja.

Gde se studira sportska psihologija?

Andrija Geriæ/KAZUHIRO NOGI/AFP via Getty Images

Marianu Tišmu oduvek je zanimala psihologija u sportu.

Pošto nije postojao poseban smer za tu oblast, upisala je opštu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

"Bila sam mnogo uporna koliko me je to zanimalo i tadašnji šef katedre za psihologiju mi je rekao da su otvorili taj smer i da mogu konačno da ga upišem.

"Bila sam prva i jedina studentkinja, ali je to bilo kratkog daha i odsek se brzo ugasio", priča Tišma.

Kasnije se usavršila na Fakultetu za sport, gde je magistrirala i doktorirala upravo u oblasti psihologije u sportu i uzrocima stresa.

Dodaje da na filozofskim fakultetima u Srbiji gde se psihologija studira, i dalje ne postoji posebna katedra specijalizovana za ovu granu nauke.

"Postoji izborni predmet, ali odseka nema, a nema ni u okruženju", kaže ona.

Ipak, na Fakultetu za sport i psihologiju odnedavno je otvorio katedru specijalizovanu za ovu oblast.

Iz Društva psihologa Srbije za BBC na srpskom kažu da među registrovanim članovima još nemaju svršene kolege sa ovog fakulteta, jer je smer nov.

Prema Statutu ovog udruženja, možete da postanete njihov član pod uslovom da imate diplomu osnovnih studija iz psihologije.

"Mi ne možemo da primimo nekog ko je završio master iz psihologije, a osnovne studije iz neke druge oblasti", kažu iz Društva.

Dodaju da su dobrodošle i kolege iz drugih zemalja, ali uz uslov da imaju nostrifikovanu diplomu u Srbiji.

Raste svest o ulozi sportskog psihologa

CHRISTIAN BRUNA/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Luka Vuletić živi u Kotoru i profesionalno se bavi malim fudbalom - futsalom.

U njegovom timu nema sportskog psihologa, ali ovaj 31-godišnjak smatra da "ne bi bilo naodmet da ga imaju".

"Meni lično nije bilo potrebno, za sada sam uspevao da se sam nosim sa zadacima, ciljevima i pritiscima.

"Znam da ih ima u velikim klubovima, što je normalno jer pomaže kako ekipi, tako i igračima pojedinačno, verujem da bi nam svakako značio", kaže za BBC na srpskom.

Gerić kaže da je najveći problem što se u Srbiji psihologija i dalje smatra tabu temom.

"Kada neko ide kod psihologa, odmah dobija etiketu da je 'lud'.

"Mislim da se tu više opiru treneri, jer se oni boje da će neko da im naruši sistem koji su uspostavili."

A zapravo bi, kaže, svi trebalo da rade zajedno, jer sportski psiholog je tu da pomogne timu da igra bolje, a ne da nešto naruši.

"Vidim da se to polako menja i da je sve više kolega u ovom poslu.

"Kada sam ja počinjao bilo nas je četvoro, petoro, a danas nas ima oko 20", dodaje.

U sportskim klubovima u Srbiji prethodnih godina bilo je primera kada su glavni treneri ekipa uvrštavali i obaveznu mentalnu pripremu, kao što je to radio nekadašnji šef stručnog štaba fudbalera Partizana Vladimir Vermezović ili ženska rukometna reprezentacija na Svetskom prvenstvu.

• Šta je bila "Mentalna soba“ italijanskog fudbalskog kluba Milan i kako je doprinela slavi
• Kako je Anćeloti uveo psihologiju u fudbal
• O lutriji i psihološkim ratovima: Penal serije koje su obeležile istoriju Mundijala

Sportski psiholog Boris Stanković u intervjuu za portal Mondo kaže da sportisti treba da imaju sopstvenu rutinu pred utakmicu, odnosno da rade onako kako su navikli.

"U tu rutinu spadaju razne stvari, od toga koliko je sati spavao, kada je ustao, šta je i kada jeo, kako se motivisao, da li je zamišljao utakmicu, da li je sam sebe bodrio...

"Ima raznih primera među sportistima koji su imali rutinu od koje nisu odstupali nikada i koja im jeste pomagala", kaže Stanković koji godinama ima i veb stranicu posvećenu mentalnom zdravlju sportista.

Često se vodi polemika da li sportistima treba dozvoliti seks pre utakmice, a Stanković kaže da je to individualno.

Daje primer sportiste koji ga je jednom pitao da li može da ima seksualni odnos sa devojkom pre utakmice.

"Pitao sam ga kako to utiče na njega. Odgovorio mi je da je pred prethodnu utakmicu imao seksualni odnos sa devojkom i da je bio odličan na utakmici.

"Rekao sam mu da je to njegova rutina i da je to u redu, ali da, ipak, ne pretera kako ne bi izgubio mnogo energije."

Dodaje da ako se sportistima zabrani seks, a bilo je primera na raznim velikim takmičenjima, to može da izazove kontraefekat.

"Ako su navikli na to i stvara im zadovoljstvo, onda ih treba pustiti", rekao je sportski psiholog. Boljitak primećuje i psihološkinja Marijana Mladenović.

"Sve je više roditelja mladih sportista koji uočavaju koliko je uloga psihologa važna, a to je nekada bila retkost.

"Radilo se samo sa vrhunskim takmičarima, a danas sportski psiholog radi i sa mlađima koji tek ulaze u sportski svet", govori Mladenović.

Gerić, bivši reprezentativac Jugoslavije u odbojci, kaže da su sportisti pre svega ljudi, a tek onda neko ko se bavi sportom.

"Oni vole konkretne stvari, da im se jasno reši problem, koji su često povezani sa privatnim životom, odnosima u porodici, nisu nužno vezani za sport.

"Bilo bi dobro da svaki tim ima sportskog psihologa, ko radi sa njima na mentalnoj pripremi, zato što je to deo koji mnogi treneri i ne znaju, jer ne može svako sve da zna", smatra on.

Tokom profesionalne odbojkaške karijere imao je prilike da radi sa nekoliko sportskih psihologa.

"Sa nekim sam bio više zadovoljan, sa nekim manje, zato se danas trudim da radim onako kako prija sportisti.

"Ovo je posao koji donosi zadovoljstvo - pomažete klijentu da napravi dobar rezultat, a i utičete na mlade sportiste."

Seća se poruke prve klijentkinje.

"Poslala mi je da je završila medicinu i da se ne bavi sportom kojim se bavila, ali da su joj neke stvari pomogle u životu.

"Principi iz sporta se lako mogu prebaciti na život", kaže Gerić. Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk