Klimatske promene: U svetu sada ima duplo više dana sa temperaturom većom od 50 stepeni

Broj ekstremno vrelih dana svake godine kad temperatura dostigne 50 stepeni Celzijusa udvostručio se od osamdesetih, pokazala je BBC studija.

Oni se beleže i u više oblasti sveta nego pre, predstavljajući do sada neviđene izazove po ljudsko zdravlje i način na koji živimo.

Ukupan broj dana sa iznad 50 stepeni Celzijusa povećao se u svakoj od protekle četiri decenije.

Između 1980. i 2009. godine, temperature su premašile 50 stepeni Celzijusa u proseku oko 14 dana godišnje, skočivši na 26 dana godišnje između 2010. i 2019. godine.

• U srcu vatrenih stihija u Kanadi i na Kipru: "Sunce se ne vidi od dima"
• Nauka je zakazala - nije predvidela poplave i velike vrućine
• Glumci u borbi za ekologiju: "To nije kozmetika, to je nasušna čovekova potreba - kakvu ćemo vodu piti, kakav vazduh disati"

U istom periodu, temperature od 45 stepeni Celzijusa i iznad dešavale su se u proseku dodatne dve nedelje godišnje.

"Ovo povećanje može 100 odsto da se pripiše sagorevanju fosilnih goriva", kaže doktorka Friderike Oto, vodeća klimatska naučnica. Click here to see the BBC interactive

Dok se celi svet zagreva, ekstremne temperature postaju sve verovatnije i više.

Velike vrućine mogu da budu smrtonosna po ljude i prirodu, i da izazovu ogromne probleme po zgrade, puteve i električnu mrežu.

Temperature od 50 stepeni Celzijusa dešavaju se prevashodno na Bliskom istoku i u Zalivskim regionima.

A nakon rekordnih temperatura od 48,8 stepena u Italiji, i 49,6 stepena Celzijusa u Kanadi ovog leta, naučnici su upozorili da će se dani sa više od 50 stepeni Celzijusa dešavati i drugde ukoliko ne smanjimo emisiju fosilnih goriva.

"Moramo da delamo brzo. Što brže budemo smanjili naše emisije, bolje će po nas biti", kaže klimatski istraživač doktor Sihan Li.

BBC

"Ako se emisije nastave, a ništa se ne bude preduzimalo, ne samo da će ovi ekstremni toplotni događaji postati snažniji i češći, već će krizna reakcija i oporavak postati teži", upozorava doktor Li.

BBC analiza pokazala je da su se u najskorijoj deceniji maksimalne temperature povećale za 0,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa dugoročnim prosekom između 1980. i 2009. godine.

Ali ova povećanja ne osećaju se jednako širom sveta.

Istočna Evropa, južna Afrika i Brazil doživeli su da neke maksimalne temperature porastu za više od jedan stepen Celzijusa, a delovi Arktika i Bliskog istoka zabeležili su porast od više od 2 stepena Celzijusa.

Naučnici pozivaju svetske lidere da hitno preduzmu mere na samitu UN u novembru, gde će se od vlada zatražiti da se obavežu na nova smanjenja emisija kako bi se ograničio globalni rast temperatura.

• Vrućine u Evropi dostigle `problematičan` nivo u 2020. godini
• Kako se Tokio izborio sa toplotnim talasima
• Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama

Posledice ekstremnih vrućina

BBC

Ova BBC analiza pokrenula je dokumentarni serijal po imenu Život na 50 stepeni istražujući kako ekstremna vrelina utiče na živote širom sveta.

Čak i ispod 50 stepeni Celzijusa, visoke temperature i vlaga mogu da dovedu do ozbiljnog rizika po zdravlje.

Čak 1,2 milijarde ljudi širom sveta moglo bi da se suoči sa uslovima toplotnog stresa pre 2100, ako se aktuelni nivo globalnog zagrevanja nastavi, prema studiji Univerziteta Ratgers objavljenoj prošle godine.

To je najmanje četiri puta više od ljudi pogođenih danas.

Ljudi se suočavaju i sa teškim izborima dok se teren oko njih menja, jer ekstremna vrelina povećava šanse za izbijanje suša i šumskih požara.

• Šest neočekivanih načina za spas planete od klimatskih promena
• Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
• Kako je izlivanje Save kumovalo razvoju meteorologije u Srbiji

BBC

Šeik Kazem Al Kabi je uzgajivač pšenice iz jednog sela u centralnom Iraku, koje doživljava ekstremne temperature skoro svake godine.

Zemlja oko njega je nekada bila dovoljno plodna da prehrani njega i njegove komšije, ali je postepeno postala suva i jalova.

"Sva ova zemlja je bila zelena, ali sve je to sada nestalo. Sada je to pustinja, pust predeo."

Skoro svi iz njegovog sela preselili su se kako bi tražili posao u nekim drugim pokrajinama.

"Izgubio sam brata, drage prijatelje i lojalne komšije. Delili su sve sa mnom, čak i moj smeh. Sada niko više ne deli ništa sa mnom, našao sam se licem u lice sa ovom pustom zemljom."

BBC

Metodologija

Temperatura u mom kraju je premašila 50 stepeni Celzijusa, zašto to nije prikazano?

Izveštaji o rekordnim temperaturama obično potiču iz merenja obavljenih na pojedinačnim meteorološkim stanicama.

Ali podaci koje smo mi proučili predstavljaju veće oblasti od onih koje pokriva jedna stanica.

Na primer, Nacionalni park Doline smrti u južnoj Kaliforniji jedno je od najvrelijih mesta na Zemlji.

Temperature u određenim delovima parka leti redovno premašuju 50 stepeni Celzijusa.

Ali kad se izračunava prosek maksimalnih temperatura za šire oblasti, uz pomoć nekoliko različitih izvora, dolazi se do cifre ispod 50 stepeni Celzijusa.

Odakle su ovi podaci?

BBC koristi maksimalne dnevne temperature iz seta podataka visoke rezolucije ERA5, koje je proizveo Servis sa klimatske promene Kopernikus.

Podaci se često koriste za proučavanje globalnih klimatskih trendova.

ERA5 kombinuje autentične vremenske opservacije iz mnogih izvora, kao što su stanice i sateliti, sa podacima iz savremenih modela za vremensku prognozu.

Ovaj proces popunjava rupe nastale lošim pokrivenošću stanicama u mnogim delovima sveta i pomaže nam da bolje razumemo klimatske promene.

Kakve analize smo izvršili?

Uz pomoć maksimalne temperature za svaki dan od 1980. do 2020. godine, otkrili smo koliko su često temperature premašivale 50 stepeni Celzijusa.

Prebrojali smo broj dana i lokacija sa maksimalnom temperaturom višom od 50 stepeni Celzijusa za svaku godinu, da bismo odredili ovaj trend tokom vremena.

Takođe smo proučili promene maksimalnih temperatura.

Učinili smo to izračunavši razliku između prosečne maksimalne temperature nad zemljom i morem za najskoriju deceniju (2010-2019) u poređenju sa 30 godina ranije (1980-2009).

Proseci najmanje 30 uzastopnih godina poznati su kao klimatologije.

Tridesetogodišnje klimatologije koriste se za upoređivanje najskorijih perioda sa klimatskim prosekom.

Šta mislimo pod "lokacijom"?

Svaka lokaciji je otprilike 25 kvadratnih kilometara ili oko 27-28 kvadratnih kilometara na ekvatoru.

Ove mreže mogu da pokriju velike površine i mogu da sadrže mnogo različitih tipova terena.

Mreža se sastoji od kvadrata od 0,25 stepena geografske širine i 0,25 stepena geografske dužine.

Učestvovali

Metodologija je razvijena uz pomoć doktora Sihana Lija iz Škole za geografiju i životnu sredinu, sa Univerziteta u Oksfordu, i doktora Zika Hausfatera sa Berklija Zemlje i Instituta za proboj.

Spoljni pregled uradio je Evropski centar za vremensku prognozu srednjeg dometa (ECMWF).

Posebna zahvalnost ide profesoru Edu Hokinsu sa Univerziteta u Redingu, kao i profesoru Ričardu Betsu i doktoru Džonu Cezaru iz Meteorološke službe.

Data novinarstvo i novinarski rad: Nasos Stajlinau i Beki Dejl. Dizajn: Prina Šah, Sana Jasemi i Džoj Roksas.

Razvoj: Katriona Morison, Beki Raš i Skot Džarvis.

Data inženjering: Alison Bendžamin. Studija slučaja: Namak Košno i Stefani Staford. Intervju sa doktorkom Oto: Monika Garnsi.

Vizuelizacija klimatskih traka: profesor Ed Hokins i Univerzitet u Redingu. Pogledajte video o solarnim farmama Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk