Lorens Ferlingeti: Slavni izdavač i pesnik preminuo u 101. godini

Američki pesnik, izdavač i aktivisa Lorens Ferlingeti preminuo je u 101. godini.

Ferlingeti je štampao romane i poeziju Džeka Keruaka, Alena Ginzberga i Vilijama S. Barouza.

Preminuo je u ponedeljak u San Francisku, saopštila je knjižara Siti lajts (The City Lights), koju je osnovao 1953. godine.

• Časopis Zenit - balkanski odgovor na evropsku avangardu
• Otkrivena poruka na Munkovom "Vrisku"
• Upoznajte tajanstvenog autora kultnih sovjetskih crtanih filmova

"Njegova radoznalost je nije imala granice, a imao je zarazni entuzijazam i mnogo će nam nedostajati", navodi se u saopštenju.

Navodi se i da je njegova odluka da otvori prvu knjižaru u Americi u kojoj su se prodavale samo knjige sa mekim povezom "bile je od suštinskog značaja za demokratizaciju književnosti u SAD".

Ova odluka je pomogla i u "stvaranju pokreta koji se borio da raznovrsne i jeftinije knjige budu široko dostupne".

"Tokom prethodnih 60 godina, mi koji smo imali priliku da radimo sa njim, tražili smo inspiraciju u njegovom znanju i ljubavi prema književnosti, kao i u hrabrosti da stane u odbranu slobode izražavanja.

"Bio je istinski ambasador američke kulture".

Odmah po objavljivanju vesti o smrti, poštovaoci lika i dela Ferlingetija okupili su se ispred knjižare i organizovali svojevrsno bdenje.

"The greatest poem is lyric life itself."

Our poet and hero, Lawrence Ferlinghetti, passed away on Monday, February 22nd, in the evening.

We love you, Lawrence. 💖https://t.co/h5QuVgbo4c pic.twitter.com/zJtxmIxVWz

— City Lights Books (@CityLightsBooks) February 23, 2021

Ferlingeti ispred knjižare sa pesnikom Alenom Ginsbergom (naoèare i brada)/Getty Images

Ferlingeti je rođen 1919. u Njujorku, ali se 1951. preselio na zapadnu obalu SAD, a veoma brzo njegova knjižara postala je središte ljudi koji su zastupali napredne politike i magnet za boemsku generaciju bitnika.

Oni su odbacili preovlađujuće konzervativne vrednosti, konzumerizam i rat, a okrenuli su se duhovnosti, humanosti i seksualnom oslobađanju, ali i korišćenju psihodeličnih droga.

Kao posledica toga, knjižara je i dan danas popularn među mladima koji su željni uzbuđenja.

Najpoznatije Ferlingetijevo delo je zbirka pesama iz 1958. - A Coney Island Of The Mind, a zamišena je da ide uz pratnju džez muzike.

Ali njegovo najpoznatije izdanje je Ginzbergova kontroverzna epska pesma Urlik, koju mnogi smatraju jednim od najboljih dela američke književnosti.

Aluzije na drogu, seks i homoseksualne odnose u pesmi dovele su i do suđenja 1958.

Ferlingeti i menadžer Siti Lajts knjižare Šigejoi Murao optuženi su za promociju nepristojne literature.

Odlučujući trenutak

Getty Images

Ilejn Kacberger, izvršna direktorka kompanije Siti Lajts Trast, rekla je za BBC Radio 4 da je objavljivanje Urlika bio ključni trenutak u životu i karijeri Ferlingetija.

"Lorens je znao da rizikuje objavljivanjem te pesme", rekla je Kacberger.

"Mogao je da ostane bez posla, da ode u zatvor, ali verovao je u to i zato je njegova odluka predstavljala pionirski poduhvat".

Ona navodi da je Ferlingeti najviše bio oduševljen načinom na koji je Ginzberg otvarao nova vrata u poetskoj formi, kao i time što je pesnik osudio američku vojnu industriji i potrošačku kulturu pedesetih godina prošlog veka.

Ona je kazala da su Ferlingetija mnogi opisivali kao rok zvezdu poezije i navela da je uticao na mnoge mlade ljude da se okrenu toj vrsti književnosti.

"Danas u jeziku imate mnoge izraze da opišete ono što je Lorens radio, a u ono vreme nisu postojali", rekla je Kacenberger.

"Danas pričamo o inkluziju i grupama da društvenih margina, o ljudima čiji glas niko ne predstavlja", kazala je.

Njegovo ime je u britanskoj javnosti postalo poznato 1983. posle prikazivanja filma Educating Rita, u kojem Džuli Volters glumi englesku studentkinju koja, kada je pitaju da li voli Ferlingetija, u sebi odgovara - "samo kada uz njega posluže i parmezan".

On se pojavio u dokumentarnom filmu Poslednji valcer Martina Skorsezea.

Njegov sin Lorenco rekao je agenciji AP da je Ferlingeti preminuo od posledica bolesti pluća, a nedavno je primio i prvu dozu vakcine protiv korona virusa. Pogledajte video o avangardnom časopisu Zenit Follow us on Facebook or on Twitter @BBCNewsEnts. If you have a story suggestion email entertainment.news@bbc.co.uk.