Rusija i Navaljni: Zašto su aktuelni protesti drugačiji od svih dosadašnjih
Trovanje Navaljnog, njegovo hapšenje i istraga Fonda za borbu protiv korupcije o "Putinovoj palati" - svi ovi događaji ostali su bez jasnog odgovora vlasti.
Broj ljudi koji su učestvovali u protestima podrške opozicionaru Alekseju Navaljnom jedna je od glavnih tema ruskoj javnosti, a događaji u Moskvi i drugim gradovima otvorili su pitanje - po čemu se ovi skupovi razlikuju od prethodnih?
"Protesti u nedelju su bili bez presedana - na ulicama je bilo oko 300.000 ljudi", kaže za BBC bliski saradnik Navaljnog Leonid Volkov.
Samo u Moskvi izašlo je pedesetak hiljada ljudi, ističe Ivan Ždanov, takođe saborac Navaljnog.
Uprava Ministarstva unutrašnjih poslova u Moskvi tradicionalno je dala najnižu procenu broja demonstranata - prema njihovim podacima, izašlo je svega 4.000 ljudi.
Agencija Rojters, pozivajući se na dopisnike, došla je do cifre od četrdeset hiljada ljudi, ne navodeći metod izračunavanja.
Ruske vlasti nisu dale dozvolu za održavanje ovih javnih okupljanja.
Meðu demonstrantima je zaista bilo mnogo mladih ljudi, ali BBC reporteri nisu primetili masovno prisustvo školaraca/BBC
Koliko ljudi je zapravo bilo na protestu?
Sociolog Aleksej Zaharov procenjuje da je na protestu bilo između 18 i 30 hiljada ljudi.
"Ovo je najveće javno okupljanje za koje policija nije dala dozvolu", navodi Zaharov.
Direktor Levada centra, sociolog Lav Gudkov, smatra da i policija i opozicija manipulišu činjenicama - prvi umanjuju, drugi preuveličavaju.
Međutim, dodaje Gudkov, okupljanje desetina hiljada ljudi u jeku pandemije korona virusa pokazuje "dobar odziv".
On ističe da su protesti 2011. i 2012. na Trgu Bolotnaja, protiv inauguracije Vladimira Putina, bili masovniji - na njih je izašlo oko 130.000 ljudi.
Tada je i uhapšen najveći broj demonstranata, a pokrenut je i najopsežniji krivični postupak za izazivanje uličnih nereda, u okviru kojeg je krivično procesuirano oko 300 ljudi.
Lider tog protesta, političar Boris Njemcov, ubijen je u Moskvi pod nerazjašnjenim okolnostima 2015. godine.
U svakom slučaju, subotnji miting može se nazvati najvećim nedozvoljenim protestnim skupom u poslednjih nekoliko godina, kako u Moskvi, tako i ostatku zemlje.
Po centru Sankt-Peterburga bili su rasporeðeni kordoni policija/BBC
Važnu razliku pravi činjenica da su ljudi izašli na ulice širom zemlje, čak i Jakutiji, gde su protestovali na minus pedeset stepeni Celzijusa.
Dmitri Ragozin, viši istraživač na Institutu za sociologiju Ruske akademije nauka, primetio je "veliku aktivnost demonstranata" u unutrašnjosti Rusije.
"Protesne akcije su obično brojale do hiljadu učesnika, dakle nekoliko stotina, a ovoga puta govorimo o hiljadama", ističe.
Protesti podrške Navaljnom održani su i delovima Rusije gde nikada pre nije bilo, kao što je Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine.
"Očigledno je da se nezadovoljstvo nakupljalo veoma dugo, a hapšenje Navaljnog i film o Putinovom dvorcu je samo okidač", smatra sociološkinja Aleksandra Arhipova, viša istraživačica u Školi za savremena društvena istraživanja.
Kao drugi razlog navodi tešku situaciju u protekloj godini i navodi da je pandemija ogolila društvene probleme, kao i da je pogoršanje ekonomske situacije moglo da podstakne veći broj ljudi da izađu na ulice.
Pojedini demonstranti izašli su sa transparentima na kojima su poruke kakve se mogu videti na protestima u Belorusiji/BBC
"Živimo sada u veoma teškim vremenima, i naravno da ovakva neizvesnost kod građana budi zabrinutost za budućnost", slaže se Ragozin.
Politikolog Aleksej Makarkin povezuje regionalizaciju protesta sa njegovom legitimnošću.
"Čovek iz unutrašnjosti koji izlazi na protest vodi se logikom da će pretrpeti društvenu osobu ako ne podrži svoj krug prijatelja", navodi on.
Kao neke od razloga zašto su protesti ovoga puta masovniji, on navodi smanjenje penzija 2018. godine i sve učestalije negiranje policijskog nasilja nad demonstrantima.
Jedna od glavnih tema uoči protesta bilo je učešće maloletnika i mladih uopšte.
Svi, od direktora škola i vrtića, do gradonačelnika Moskve i portparola predsednika Rusije govorili su o nedopustivosti učešća dece na mitinzima.
Saradnici Navaljnog nisu pozivali decu da učestvuju na skupovima, a BBC reporteri nisu primetili masovno prisustvo dece školskog uzrasta.
"Mnogi mladi ljudi se interesuju za politiku, i to je normalno, bilo bi teško očekivati bilo šta drugo", potvrđuje Arhipova.
Njena grupa intervjuisala je 365 ljudi na protestu u Moskvi.
Prosečan demonstrant ima 31. godinu, a polovina je mlađa od ovog uzrasta.
"Nešto je niži prosek godina u poređenju sa protestima pred gradske izbore u Moskvi na leto 2019. godine", objašnjava Arhipova.
Međutim, ističe ona, jedan od razloga za slabije prisustvo starijih ljudi mogla bi da bude pandemija korone.
Prema proračunima sociološkinje i njenih kolega, iz starosne grupe od 18 do 24 godine nešto više od 60 odsto ispitanika prvi put je izašlo na protest, a u uzrastu od 25 do 35 godina 36.7 odsto.
Ukupno, 42 odsto je po prvi put u životu učestvovalo u demonstracijama.
Ovoliki broj novih lica na protestima je "pravo otkriće", ističe sociolog Dmitri Rogozin.
Međutim, on ističe da je struktura ista kao prehodnih godina - demonstranti su obrazovani, zaposleni ljudi, mahom srednja klasa.
Pojedini demonstranti izašli su sa transparentima na kojima su poruke kakve se mogu videti na protestima u Belorusiji/BBC
Kako je dokumentarac "Putinovoj palati" uticao na brojnost demonstranata?
Ovako se protestovalo u Rostovu/BBC
Trovanje Navaljnog, njegovo hapšenje i istraga Fonda za borbu protiv korupcije o "Putinovoj palati" - svi ovi događaji ostali su bez jasnog odgovora vlasti.
"Kod ljudi to stvara osećaj da nepravda pobeđuje i to ih tera na ulice", smatra Ragozin.
Posle trovanja Navaljni je stekao veliku slavu i imidž heroja, smatra Arhipova.
Dokumentarac o "Putinovoj palati" je do protesta u subotu pogledalo oko 70 miliona ljudi - stotine puta više nego što je izašlo na ulice.
Od ponedeljka popodne, više od 86 miliona ljudi gledalo je film, a govorimo samo o Jutjubu.
Niko nikada neće imati odgovor na to kako se aktivnosti na internetu pretvaraju u realnu akciju, objašnjava Denis Terehov iz agencije Društvene mreže" za BBC.
Prema rečima Terehova, na mitingu na Tgu Bolotnaja 2012. godine došlo je više ljudi nego što se to moglo pretpostaviti prema aktivnostima na društvenim mrežama.
On dodaje da za sada nije jasno ni koja društvena mreža najbolje radi u ove svrhe, jer ih ima previše.
"Pre godinu dana niko nije ozbiljno shvatao TikTok", kaže Terehov.
"Fejsbuk se pretvara u blog platformu za matorce, a omladina je na TikToku i Instagramu", dodaje.
On ističe da, pošto se ispostavilo kako "devojke za koje bismo očekivali da u slobodno vreme prate poznate muzičare zapravo takođe gledaju dvosatne dokumentarce o palatama, krajnje je vreme da vlasti potraže novi način da komuniciraju sa mladima".
"Apeli kao u sovjetsko vreme - nemojte da idete, inače ćete dobiti batine - više ne rade, neki mladi izlaze upravo iz inata".
U Sankt-Peterburgu je na proteste izašlo više hiljada ljudi, a privedene su stotine demonstranata/BBC
Kremlj posvećuje veliku pažnju društvenim mrežama i analizi ponašanja njihovih korisnika, kaže za BBC-jev izvor iz predsedničke administracije, koji je tražio anonimnost jer nije ovlašćen da daje izjave za medije.
"Stare platforme poznajemo u sitna crevca, ali TikTok i Jutjub su nedovoljno istražene teritorije", navodi.
Sergej Kokarev, strateški direktor agencije "April", slaže se da pregledi na TikToku mogu biti precenjeni.
"Budući da prema u Rusiji ima oko 25 miliona jedinstvenih korisnika, milijarde pregleda na Jutjubu najverovatnije odražavaju broj interakcija sa sadržajem, a ne broj pregleda", zaključuje.
Što se tiče Jutjuba, Kokarev ističe da Jutjub može da pogreši u prebrojavanju, ali da to nije greška kojom bi se dobio dva ili tri puta veći broj pregleda.
Mnogi struènjaci i pravnici strahuju da u narednom periodu biti pokrenuto mnogo kriviènih postupaka protiv graðana/BBC
Društvenim mrežama kruže snimci sukoba demonstranata i policije, naročito u Moskvi i Sankt-Peterburgu.
Zna se da je do nedelje 24. januara pokrenuto desetak krivičnih postupaka koji su pokrenuti nakon akcija u čitavoj zemlji, najviše u prestonici.
Najvećem broju demonstranata za sada preti kazna zbog napada na službeno lice.
Pored toga, pokrenuti su postupci u vezi s optužbama za blokadu puteva, za koje je kazna po hitnom postupku pooštrena uoči Nove godine, kada su se pojavile prve naznake da se Navaljni vraća u Rusiju.
Troje saradnika Navaljnog, Kira Jarmiš, Georgij Alburov i Oleg Stepanova, saslušani su kao svedoci u slučaju "kršenja sanitarnih i epidemioloških mera".
Kao i u slučaju blokade puteva, prošle godine povećana je odgovornost za ovaj prekršaj, ali još na proleće, kada je zbog korona virusa donet novi zakon u ovoj oblasti.
Još uvek je teško predvideti da li će protest u Moskvi postati osnova za novi progon građana, kao posle masovnih demonstracija na Trgu Bolotnaja 2011. i 2012. godine.
"Građanima je tada suđeno za masovne nerede, a taj član Krivičnog zakonika predviđa strožu kaznu nego za policijsko nasilje - optuženi mogu da dobiju do 15 godina zatvora".
Zbog poziva na protest 23. januara, u nekoliko regiona pokrenuti su krivični postupci za pozivanje na masovne nerede, ali Moskva za sada nije među njima.
Policija i demonstranti sukobili su se u Sankt-Peterburgu/BBC
Policija je u prestonici pokrenula istrage za huliganstvo.
Prema rečima stručnjaka, razlog za to je mogućnost širokog tumačenja postupaka koji spadaju u ovaj član, pa tako on može da se primeni na veliki broj demonstranata.
"Definitivno će biti krivičnog gonjenja, jer ako ga ne bude, vlada će izgubiti svoje biračko telo", rekao je Kiril Kabanov, član predsedničkog Saveta za razvoj civilnog društva i ljudska prava.
"Ljudi koji zagovaraju stabilnost smatraju kako treba nešto preduzeti, jer će u suprotnom biti sve više nasilja".
Poučen iskustvom iz prethodnih godina, advokat Sergej Badamšin takođe očekuje masovno krivično gonjenje zbog učešća na protestima.
"Tim pre, što se svake godine u Moskvi unapređuje sistem prepoznavanja i identifikacije lica, koji se pojavio posle Svetskog prvenstva u fudbalu, kamere su sve bolje", ističe on.
Spremnost demonstranata da se suprotstave policiji Badamšin povezuje sa time da je prošlo devet godina od protesta na Trgu Bolotnaja i da je stasalo "nova generacija, koja još ne zna šta je strah ".
"Oni još uvek nisu imali iskustva sa represivnim sistemom i ne znaju kakvu odgovornost takvi postupci mogu da povuku, pa su izašli na ulice", smatra advokat.
"Uprkos činjenici da su svi naši koordinatori uhapšeni, pokazaćemo kako možemo da se samoorganizujemo, i da se pregrupišemo", rekao je saradnik Navaljnog Leodnid Volkov najavljujući proteste.
Volkov se nada da će demonstacije biti još masovnije, jer "razlog za izlazak na ulicu nije nestao", a "ljudi su puni energije i besa".
On misli da je moguće udvostručiti broj učesnika.
Politička analitičarka Tatjana Stanova podseća da su prethodni protesti pokazali da nakon prvog protesta, na nekoliko narednih obično izlazi još više ljudi.
Novi protesti najavljeni su za 31. januar i 2. februar/BBC
Prema njenom mišljenju, postoji potencijal za rast brojnosti na mitinzima u Moskvi, jer su mnogi demonstranti po prvi put u životu izašli na ulicu.
Dakle, postoji mogućnost da se veterani prethodnih protesta pridruže.
Da li novi talas protesta predstavlja rizik za vlast?
BBC
Glavne parole mitinga ovog protestnog talasa odnose se na puštanje Navaljnog iz pritvora.
Političara uskoro čeka ročište u Simonovskom sudu, gde će se 2. februara razmotriti zahtev Federalne službe za izvršenje krivičnih sankcija da mu uslovnu kaznu u slučaju "Iv Roše" preinače u kaznu zatvora.
Sudeći po reakciji vlasti i curenju informacija u medije, opozicija je daleko od ostvarenja cilja da Navaljni bude pušten.
"Iako se misli da je puno ljudi izašlo na proteste, ja ću vam reći da je malo ljudi izašlo, a mnogo ljudi glasa za Putina.", rekao je Putinov porparol Dmitri Peskov,
Navaljni će ostati uhapšen čak i u slučaju ako se protesti nastave, saopštio je Rojters 22. januara pozivajući se na dva izvora bliska Kremlju.
To potvrđuju i izvori agencije "Blumberg".
U zavisnosti od odluke koju će sud doneti 2. februara, političara mogu da pošalju u zatvor na tri i po ili na 10 godina, navodi agencija.
Izvori agencije povezuju pooštravanje linije protiv opozicionara sa uverenjem Kremlja da Navaljni radi u interesu Zapada.
Prema logici Kremlja, stanovništvo koje protestuje nije subjektivno, a problem leži u "pojedinim buntovnicima", smatra politikolog Konstantin Kalačev.
Stoga će vlasti pokušati da izoluju Navaljnog ali zbog priznanje političara koja dolaze sa Zapada, možda ga neće dočekati najstroža kazna.
"Što su protesti ozbiljniji, to će Navaljni biti ozbiljnije kažnjen", smatra Aleksej Česnakov, direktor Centra za konjukturu, koji je blizak Kremlju.
"Takva logika više odgovara trenutku i logici rada vlade. Što se tiče sledećeg protesta, hajde da sačekamo i vidimo - izgleda da neće biti masovan kao prvi protest".
Ishod suđenja Navaljnom direktno je povezan sa sudbinom protesta, jer je ovo stoprocentno politički proces, smatra sociolog profesor Šaninki Grigorij Judin.
Prema njegovom mišljenju, mnogo zavisi od toga koliko će jak pritisak na vlasti biti da Vladimir Putin započne dijalog sa demonstrantima.
Za sada je ovaj pritisak očigledno bio dovoljan da se predsednik javno odrekne palate u Gelendžiku.
Što se tiče izgleda sadašnjih protesta, Kalačev ukazuje na njihov radikalan "predrevolucionarni karakter": demonstranti više ne pokušavaju da se pozivaju na zakon i Ustav.
"I to je izazov za sistem. Ili će sistem sam pokrenuti promene, ili će se pitanje vlasti jednog dana rešavati na ulici. Ali za sada se vlast u potpunosti pritajila", ističe Kalačev.
Međutim, malo je verovatno da će ovaj protest postati pretnja po režim, smatra sociolog Lav Gudkov.
"Protest sam po sebi, bez političke organizacije, bez jasnog programa, može brzo da oslabi i da se ugasi. Ne samo da je potrebno prisustvo vođe, već su potrebni jasan program i organizacija, koji će održavati vatru. Za sada imamo problem u tom pogledu".
Gudkov ukazuje na primere Belorusije i Habarovska, gde masovni protest nije odmah dao rezultate.
"Tek kada se pretvori u sistematski politički rad, može da donese rezultate, i to ne odmah".
Protesti ne predstavljaju rizik za vlast, rekao je Česnakov.
Oni su "neprijatni, ali ne i opasni", jer vlasti ima sve uspostavljene mehanizme da zaustavi proteste, ističe on.
Štaviše, vlasti bi mogle biti zainteresovane za eksploziju negativnosti na ulicama, smatra politikolog.
"Energija, uključujući negativnu energiju, mora da nađe svoj put napolje. Što se više približavamo danu izbora [septembru], to je sve manje opasno."
Očekivano, čelnici poslaničkih grupa u Dumi ujedinili su se i pre protesta i napali Navaljnog već 19. Januara na prvoj sednici prolećnog zasedanja.
Predsedavajući Dume Vjačeslav Volodin rekao je da Navaljnog iskorišćavaju američki Stejt department i zapadne obaveštajne službe.
Vladimir Žirinovski, osnivač Liberalno demokratske partije, zatražio je da se Navaljni pošalje na sever - "tamo gde je tundra, gde se ptice lede u letu i padaju na zemlju".
Sergeja Mironov iz Pravedne Rusije, koja je 2012. postala parlamentarna stranka na krilima prethodnih velikih protesta , Navaljnog je nazvao izdajnikom koji teži "da se na bilo koji način probije na vlast".
Šef Komunističke partije Ruske Federacije Genadij Zjuganov uporedio je lidera opozicije sa sveštenikom Georgijem Gaponom, uveravajući da iza Navaljnog "ne postoji ništa osim organizacije ruskog Majdana".
Gapon je bio sveštenik Ruske pravoslavne crkve, veoma popularan među radnicima, a zatim je otkriveno da je bio doušnik policije i 1906. su ga ubili članovi Socijalističke revolucionarne partije.
Ipak, Komunistička partija je jedina stranka u Dumi u čijem centru pažnje je rasprava o odnosu prema protestima.
Komunistički poslanik donjeg doma parlamenta Aleksej Kurinij na Fejsbuku je pisao protiv političkih progona i "odao priznanje ličnoj hrabrosti" Navaljnog.
Na zasedanju Centralnog komiteta KP u subotu, na dan mitinga, bivši šef Irkutske oblasti, Sergej Levčenko priznao je da je "Navaljni sposoban da postavi političke ciljeve".
"Moramo sami da odredimo sopstveni plan i raspored, a ne da govorimo koliko je on loš", rekao je na sastanku.
"Borimo se protiv kapitalističkog sistema, a Navaljni protiv pojedinačnih predstavnika tog uređenja, korumpiranih zvaničnika, i to izgleda živopisnije", objasnio je Levčenko.
Neki članovi stranke direktno su podržavali skupove.
U Moskvi su na protestu bili lokalni poslanici komunista - Ekaterina Engaličeva i Jevgenij Stupin.
Ali sistemske stranke definitivno se neće pridružiti protestu, predviđa politički analitičar Konstantin Kalačev.
Za Komunističku partiju i druge parlamentarne stranke nesistemska opozicija je otrovna, smatra Česnakov.
"Svako koketiranje s njima omogućiće vlastima da se surovo obračunavaju sa saradnicima", primećuje on.
"Vlasti treba da pokažu solidarnost i jedinstvo u borbi sa onima koji se protive sistemu".
Vlast će pokušati da u potpunosti "unište" informacionu i organizacionu infrastrukturu "Pametnog glasanja",
To će Komunističku partiju i druge sistemske stranke sprečiti da sarađuju sa vanparlamentarnom opozicijom, smatra i politički analitičar Aleksandar Požalov.
Ali čak i ako opozicija u Dumi ne podrži proteste, tema glasanja u septembru, može postati neprijatno iznenađenje za vlasti, smatra Kalačev.
BBC
"Pametno glasanje tamo funkcioniše u drugom krugu kao prevrtanje glasanja", odgovara Česnakov.
"Pametno glasanje" je koncept gde se opoziciono nastrojeni birači pozivaju da glasaju uvek za one kandidate koji imaju najveće šanse protiv predstavnika vlasti.
Ali, na saveznom nivou (izbori prema listama za Dumu) to neće raditi, siguran je.
Česnakov sumnja u efikasnost alata u većem delu jednomandatnih izbornih okruga Državne dume.
Novo izborno zakonodavstvo omogućava neutralizaciju pametnog glasanja, smatra Požalov.
"U takvim uslovima, parlamentarnim partijama više ide na ruku da se zalažu za konsenzus u parlamentu, nego da se upuštaju u kolo sa nepralamentarnom, prozapadnom opozicijom i na taj način čačkaju mečku [vladajuću stranku]", zaključuje ovaj stručnjak.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Rat u Ukrajini – 788. dan. Ukrajinska vojska je tokom prethodnog dana gađala ciljeve u ruskim oblastima Belgorod i Smolensk pri čemu su poginule dve osobe, povređeno je nekoliko ljudi i uništeno je skladište goriva.
Filipinske i američke trupe počele su danas vojne vežbe "Balikatan" u Filipinima, koje će trajati do 10. maja, a uključivaće i pomorske vežbe u Južnom kineskom moru, na čije teritorije polažu pravo i Kina i Filipini.
Severnoatlantska meridijanska struja (AMOC) usporava brže nego što se mislilo i približava se tački bez povratka, a posledice za ceo svet biće teške, upozprava okeanograf.
Francuski pevač Kenđi Žirak, koji je stekao slavu kao pobednik francuske verzije takmičenja "The Voice", upucan je i povređen u noći između 21. i 22. aprila.
Evropska fudbalska unija (UEFA) blizu je konačne odluke da uveća broj fudbalera u reprezentacijama za ovogodišnje Evropsko prvenstvo u Nemačkoj, prenosi Skaj Sport.
Ujedinjene nacije kažu da ima više ruševina u Gazi nego u Ukrajini dok traže načine da sakupe sredstva za uklanjanje neeksplodirane borbene tehnike posle više od šest meseci rata.
Pad koncentracije, rasuta pažnja, kratko pamćenje glavni su simptomi problema koji je 2012. Manfred Špicer, nemački psiholog, nazvao digitalnom demencijom.
Komentari 4
Pogledaj komentare