Parlamentarni izbori u Crnoj Gori: Izabrana nova Vlada, prvi put bez DPS-a predsednika Mila Đukanovića

Nova Vlada Crne Gore izabrana je tri meseca posle parlamentarnih izbora koji su označili kraj vladavine Demokratske partije socijalista predsednika Mila Đukanovića.

Novi premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić predvodi vladu za koju je od glasao 41 poslanik, 28 je bilo protiv, a jedan poslanik uzdržan.

Krivokapić je bio na čelu liste Za budućnost Crne Gore, najjače od tri koalicije koje su zajedno osvojile tesnu većinu - 41 od 81 poslanika u parlamentu.

Jedno od glavnih polazišta nove crnogorske vlade biće, kako su poručili, beskompromisna borba za zaštitu državne kase i stvaranja građanske i evropske države.

Đukanovićev predsednički mandat traje do 2023. godine.

• Da li Crnu Goru čeka kohabitacija
• Milo Đukanović: "Niko me neće srušiti"
• Dritan Abazović: "Mi smo srušili balkanskog Lukašenka"

Rasprava u parlamentu

U obraćanju poslanicima, Krivokapić je poručio je da želi da od Crne Gore napravi Luksemburg.

Predstavljajući program vlade, Krivokapić je rekao da su u "prvom planu ekonomija, borba ssa Kovidom-19 i vladavina prava".

Istakao je da će među prvim pravnim aktima koje će vlada doneti biti izmene Zakona o slobodi veroispovesti - koji je izazvao velike proteste u Crnoj Gori - kao i novi zakoni o poreklu imovine, ilustraciji.

Ranije je Krivokapić izjavio da će buduća vlada poštovati sve međunarodne obaveze.

Spoljnopolitički prioriteti nove vlade ostaju "pristupanje i članstvo u Evropskoj uniji i ispunjavanje preuzetih obaveza u NATO i drugim međunarodnim organizacijama", kao i dobrosusedski odnosi u regionu.

Jedini potpredsednik u novoj vladi Dritan Abazović se nadovezao da Crna Gora možda ne može da bude Luksemburg, ali da treba težiti da "ne odemo svi u Luksemburg ili u SAD".

"Ovo je vlada poštenih ljudi. Crnom Gorom više neće vladati kriminalci", poručio je Abazović sa skupštinske govornice.

Sastav Vlade Crne Gore

Za razliku od prethodne, nova Vlada Crne Gore imaće pet ministara i dva potpredsednika manje. Među njima su retki bili uključeni u politički život Crne Gore, što je Krivokapić istakao predstavljajući budući kabinet kao "vladu eksperata."

U Krivokapićevom kabinetu biće samo jedan potpredsednik - Dritan Abazović, kao i 12 ministara.

Abazović će biti zadužen za bezbednosni sektor i koordinaciju službi.

• Ministar unutrašnjih poslova - Sergej Sekulović, advokat, civilni aktivista i politički analitičar.
• Ministar spoljnih poslova - Đorđe Radulović koji je zaposlen u tom Ministarstvu od 2011. godine. Bio je zamenik crnogorskog ambasadora u Rumuniji.
• Ministarka odbrane - Olivera Injac, predavačica na predmetu bezbednosti na privatnom Univerzitetu Donja Gorica. Od 2000. do 2008. godine bila je savetnica u Upravi policije.
• Ministar pravde i manjinskih prava - Vladimir Leposavić, advokat, pravni zastupnik Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve i član pravnog tima koji je u prethodnom periodu radio na ukidanju Zakona o slobodi veroispovesti.
• Ministar finansija i socijalnog staranja - Milojko Spajić, magistar finansijskog inženjeringa i član savetničkog tima mandatara Zdravka Krivokapića.
• Ministar ekonomskog razvoja - Jakov Milatović, koji je magistrirao ekonomiju na Univerzitetu Oksford.
• Ministar kapitalnih investicija - Mladen Bojanić, nekadašnji je predsednički kandidat opozicije (2018. godine).
• Ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta - Vesna Bratić, profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta Crne Gore.
• Ministarka zdravlja - dr Jelena Borovinić Bojović.
• Ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija - Tamara Srzentić
• Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma - Ratko Mitrović, univerzitetski profesor arhitekture.
• Ministar poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede - Aleksandar Stijović koji radi u Institutu za šumarstvo Crne Gore.

Abazović: "Jedina istina - ovo je vlada poštenih ljudi"

Dritan Abazoviæ/BBC

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović u govoru u Skupštini u četvrtak optužio je dosadašnju vlast za "deportaciju i ratne zločine", kao i za "državnu pljačku koju je vršila 30 godina".

"Mi vladu preuzimamo sa 600 miliona evra nedostajućih sredstava za 2021. godinu i sa četiri milijarde evra duga, dok se vaši funkcioneri bahate u vilama od po nekoliko desetina miliona evra", rekao je on.

Obraćajući se poslaničkom klubu Demokratske partije socijalista, Abazović je povišenim tonom rekao da su "30 godina radili sve da opljačkaju, podele i posvađaju Crnu Goru".

"Ali znate šta je tragedija? Vi nastavljate nas iz opozicije da gurate u sukobe, vi crtate mete ljudima, vi i kriminalni klanovi meni crtate metu", rekao je Abazović.

Odgovarajući na opaske da li je vlada "ekspertska", "apostolska", "građanska", "pripravnička", "vlada Srpske pravoslavne crkve" ili "Dritanova vlada", Abazović je poručio:

"Da vam kažem jednu stvar koja je najveća istina - ovo je vlada poštenih ljudi". Abazović je rekao da je posle izborne pobede "obećao da Crnom Gorom više neće vladati mafija".

"Isto važi i za ministre koji budu izabrani - niko više ne sme da ukrade nijedan evro iz državnog budžeta, a da zbog toga ne snosi disciplinske i svake druge posledice".

Šta je prethodilo sastavljanju vlade?

Mandatar Krivokapić izazvao je gnev dela snaga na čijoj je listi bio nosilac.

Krivokapić je odlučio da napravi, kako je izjavio, vladu sastavljenu od stručnjaka, a ne političara.

Zbog toga je došao u sukob, pre svega sa najjačom strankom u predizbornoj opozicionoj koaliciji - Demokratskim frontom - koji je javno izrazila neslaganje oko sastava vlade.

Ipak, poslanici DF-a su podržali vladu u parlamentu.

"Niko iz koalicije Za budućnost Crne Gore nije učestvovao u kreiranju i pisanju Sporazuma o programskim prioritetima ekspertske vlade", naveli su čelnici Demokratskog fronta.

Ocenili su i da je Sporazum o prioritetima ekspertske vlade "privatna inicijativa ili nečija podvala".

Jedan od vođa u toj koaliciji, Andrija Mandić, poručio je da "neće dozvoliti da crnogorski tajkuni ukradu narodnu volju i sastavljaju Vladu Crne Gore".

Na kritike, Krivokapić je odgovorio preko Tvitera: "(...) Insistiranje na pojedincima iz tih koalicija nije interes građana ni države! Crnu Goru čekaju teški i istorijski izazovi koje samo Vlada sa ekspertskim karakterom može prevazići".

Nova vlast, obećao je on, napraviće sistem koji nije u funkciji jedne partije, da bi građani Crne Gore "živeli u državi koja služi čoveku i u kojoj će čovek služiti njoj".

Nijedna stranka pobjednièke koalicije ne iskljuèuje se iz procesa formiranja Vlade. Ali insistiranje na pojedincima iz tih koalicija nije interes graðana ni države! CG èekaju teški i istorijski izazovi koje samo Vlada sa ekspertskim karakterom može prevaziæi.

— Zdravko Krivokapiæ (@profKrivokapic) October 24, 2020

Uloga Crkve

Mitropolit Amfilohije/Fonet/Arhiv Srpske pravoslavne crkve

Uspehu opozicije prethodile su višemesečne litije u organizaciji ogranka SPC u Crnoj Gori, tačnije protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.

Od 26. decembra 2019. godine, kada je sporni zakon usvojen u Skupštini Crne Gore, počeli su protesti sveštenstva SPC, vernika i stanovništva, koji su ocenili da se time otvara put "podržavljenju imovine crkve".

Protesti, odnosno litije, su organizovane do juna 2020. godine kada su zabranjena javna okupljanja usled pogoršanja epidemiološke situacije izazvane epidemijom korona virusa.

Nova vlada predvođena Krivokapićem već je najavila, a to je stavila i u Sporazum o programskim prioritetima ekspertske vlade, da će ukinuti članove zakona zbog kojih su protesti inicirani.

Prema oceni analitičara, SPC u Crnoj Gori, a pogotovo mitropolit Amfilohije, koji je u međuvremenu preminuo od korona virusa, značajno je doprinela talasu koji je doveo do toga da do tada neprikosnovena Demokratska partija socijalista izgubi vlast.

• Ko je bio mitropolit Amfilohije
• Šta usvojeni Zakon o istopolnom partnerstvu znači za Crnogorce
• Ko su ljudi u vrhu dosadašnje crnogorske opozicije

I Krivokapić je u intervjuu "Nedeljniku" rekao da ga je upravo donošenje Zakona o slobodi veroispovesti inspirisalo da se uključi u politički život Crne Gore.

"Opozicija nije nudila nešto konkretno, novo i bolje. I birači su išli logikom da je bolje da ne talasaju".

"I godinama se održavala ista garnitura sa jedne i sa druge strane. Bile su samo promene pojedinih igrača".

Rekao je da je to demotivisalo i birače, ali i potencijalne učesnike u političkoj borbi.

"Takav sam bio i ja do donošenja Zakona o slobodi veroispovesti". Jedan zakon izveo je hiljade ljudi na ulice širom Crne Gore: Mitropolit Amfilohije je vrlo negativno govorio o predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, a jednom je i pozvao vernike da "ne glasaju za bezbožnu vlast koja bi otimala svetinje".

Da uticaj crkve na dešavanja na izborima jeste bio jak, pokazuje i predloženi sastav nove Vlade Crne Gore, u kojoj ima ljudi bliskih Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

Vladimir Leposavić, član pravnog tima Mitropolije, biće ministar pravde, manjinskih i ljudskih prava.

A na čelu Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma je Ratko Mitrović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Podgorici čiji je lik oslikan u ktitorskoj fresci Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici zbog velikog doprinosa pri gradnji te bogomolje.

Za objedinjeno Ministarstvo prosvete, nauke, kulture i sporta predložena je profesorka Vesna Bratić koja je povodom smrti mitropolita izjavila Radio Svetigori "da smo Amfilohijevom smrću svi postali siročići", uporedivši ga sa Mojsijem.

Odnos sa Beogradom

Milo Ðukanoviæ se na vlasti u Crnoj Gori nalazi tri decenije/REUTERS/Stevo Vasiljevic

Vlasti u Beogradu imaju dobre odnose sa liderima Demokratskog fronta, pre svih sa Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem.

Njih dvojica su često u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obojicu pozvao na unošenje badnjaka u Predsedništvo Srbije 6. januara 2019. godine.

Godinu dana kasnije, Andrija Mandić je dobio orden i sablju Ministarstva odbrane Srbije "za doprinos sistemu odbrane Srbije" u vreme NATO bombardovanja 1999. godine.

Za razliku od Mandića i Kneževića, Nebojša Medojević ne gleda blagonaklono na režim u Beogradu i često iznosi kritike.

U predvečerje izbora nove crnogorske vlade, došlo je do novih tenzija na relaciji Beograd - Podgorica

Najpre je Crna Gora uskratila gostoprimstvo ambasadoru Srbije Vladimiru Božoviću zbog nekih njegovih izjava koje su u Podgorici protumačene kao nedobronamerne i kao negiranje crnogorske države i identiteta.

Beograd je uzvratio istom merom - proterao je ambasadora Crne Gore Tarzana Miloševića, ali je ubrzo povukao odluku.

Krivokapić je reagovao na ovaj diplomatski sukob, navodeći da "takvi akti nisu u duhu evropskog puta i dobre regionalne saradnje prijateljskih država".

"Odlazeći režim u Crnoj Gori ni u svojim poslednjim danima ne preza od polarizacije društva i produbljivanja podela", napisao je na Tviteru.

"Nova Vlada će raditi na ozdravljenju odnosa Crne Gore sa Srbijom, promovisaćemo istinski dobrosusedsku politiku s Beogradom, kao i sa svima u regionu, po principu suverenosti, nezavisnosti i nemešanja u unutrašnje stvari drugih država". Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk