Previranja u Belorusiji: Lukašenko zatvara granice prema Zapadu, šalje dodatne snage prema Ukrajini

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko najavio je da će zatvoriti granice prema Poljskoj i Litvaniji i da će poslati dodatne snage ka graničnim prelazima sa Ukrajinom.

Ova objava došla je dan nakon što je Evropski parlament zatražio od čelnika Evropske unije da pooštre sankcije prema beloruskom političkom vrhu.

U rezoluciji, koja je usvojena većinom glasova, evropski zakonodavci su poručili da ne priznaju ishod predsedničkih izbora u Belorusiji i zatražili su organizovanje novih.

"Primorani smo da povučemo trupe sa ulica, da mobilišemo polovinu vojske i zatvorimo državnu granicu sa Zapadom. Pre svega sa Litvanijom i Poljskom. Nećemo klečati", rekao je Lukašenko na forumu žena nazvanom "Za Belorusiju ".

"Ne znamo šta će sledeće da smisle. Ostalo im je još malo stvari koje mogu da urade pre nego što se pokrene vrući rat. Primorani smo da pojačamo zaštitu naših granica, na veliku žalost, i sa bratskom Ukrajinom", dodao je predsednik Belorusije.

• Previranja u Belorusiji: Kolesnikovoj pretili da će je deportovati "živu ili u komadima"
• Ko je Aleksandar Lukašenko - "poslednji diktator u Evropi"
• Kako je pesma stara 33 godine postala himna promene

U međuvremenu, poljski graničari rekli su za agenciju RIA Novosti da je na granici sa Belorusijom, za sada, sve uobičajeno.

"Sa naše strane, za sada, putnici i automobili prolaze nesmetano. Šta se dešava na beloruskoj strani - to ne znamo", rekao je predstavnik poljske granične službe.

Lukašenko, koji je pre nekoliko dana boravio u Rusiji, pomenuo je da je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ministrom odbrane, dogovorio izradu zajedničke odbrambene strategije.

Na forumu žena "Za Belorusiju" u Minsku rekao je da su na zapadu zemlje pokrenute vojne vežbe, kako je naveo, "davno zaboravljene".

"Odlučili smo da ove vežbe, u vezi sa aktuelnom situacijom, sprovedemo u dve faze, a druga faza, kao što sam i napisao u pozdravnom telegramu, biće posvećena vama - našim ženama ", dodao je Aleksandar Lukašenko.

Evropski parlament ne priznaje pobedu Lukašenka

Istaknuta opoziciona političarka Marija Kolesnikova optužena je u četvrtak za podrivanje nacionalne bezbednosti, a Evropski parlament je usvojio rezoluciju o Belorusiji kojom odbija da prizna pobedu Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima i poziva na pooštravanje sankcija toj zemlji.

U rezoluciji se traži oslobađanje Marije Kolesnikove i, kako se navodi, svih političkih zatvorenika i izražava podrška opozicionom Koordinacionom savetu, kao i Svetlani Tihanovskoj, koja je bila protivkandidat Lukašenku na izborima 9. avgusta.

Evropski zakonodavci osudili su Rusiju zbog "hibridnog mešanja" u belorusku politiku i izrazili nedvosmislenu podršku narodu Belorusije u njegovoj borbi za demokratijom.

Za rezoluciju je glasalo 574 evropskih delagata, 37 je bilo protiv, a 82 uzdržano.

• "Pakao na Zemlji“ - pritvor u Belorusiji
• Kako je aplikacija za poruke uspela da zaobiđe medijsku blokadu u Belorusiji
• Pet tačaka iz govora šefice Evropske komisije o stanju Unije

Evropski parlament je podržao stav ministara spoljnih poslova Evropske unije, koji su utvrdili politiku tog bloka prema vlastima u Minsku i uveli sankcije Lukašenku i njegovim saradnicima.

U rezoluciji se pozivaju čelnici Evropske unije da ne priznaju Lukašenka kao predsednika Belorusije zbog, kako se navodi, kršenja međunarodnih standarda prilikom sprovođenja izbora 9. avgusta.

Pružena je podrška zahtevima beloruske opozicije da se organizuju novi izbori.

Evropski parlamnent je u rezoluciji pozvao zemlje EU i druge "demokratske države" da zahtevaju od Međunarodne hokejaške federacije da oduzmu Belorusiji pravo da zajedno sa Litvanijom organizuje Svetsko prvenstvo 2021. godine dok se ne vidi poboljšanje ljudskih prava u toj zemlji.

Slučaj Marije Kolesnikove i drugih opozicionara

Marija Kolesnikova/Reuters

Pristalice beloruske opozicije protestuju duže od mesec dana, a često se na demonstracijama u Minsku okuplja i više od 100.000 ljudi.

Opozicija optužuje predsednika Aleksandra Lukašenka za navodnu krađu izbora 9. avgusta.

Ali predsednik Belorusije, koji je na vlasti 26 godina, poriče ove navode i optužuje zapadne zemlje za mešanje u unutrašnja pitanja.

Posle izbora su počeli svakodnevni protesti, tokom kojih je uhapšeno više hiljada ljudi, a opozicija je optužila policiju i bezbednosne snage za brutalnost i prekomernu upotrebu sile.

Gotovo svi vodeći beloruski opozicioni političari su napustili Belorusiju, Marija Kolesnikova je jedna od tri političarke koje vode opozicioni pokret, ali je jedina koja nije pobegla iz Belorusije.

Ona tvrdi da je pocepala pasoš kada su bezbednosne službe pokušale da je izbace iz zemlje.

Prošle nedelje, Kolesnikovu su maskirani muškarci na ulici u Minsku zaustavili i ubacili u kombi.

Odvezli su nju i još dva istaknuta opozicionara - Ivana Kravcova i Antona Rodnenkova - e na granicu sa Ukrajinom, ali je ona sprečila prisilnu deportaciju tako što je pocepala pasoš i bacila ga kroz prozor kombija.

"Rečeno je da ukoliko dobrovoljno ne napustim Belorusiju, svejedno ću biti odvedena, živa ili u komadima. Bilo je i pretnji da će me zatvoriti na 25 godina", rekla je ona u izjavi koju je prosledio njen advokat.

U sredu je Istražni komitet saopštio da je Kolesnikova optužena za pozivanje na "akcije koje podrivaju belorusku nacionalnu bezbednost", koristeći medije i internet.

Kravcov i Rodnenkov su sada u Ukrajini.

Svetlana Tihanovskaja, koja je bila protivkandidatkinja Lukašenku na izborima, tvrdi da je ona osvojila najviše glasova 9. avgusta.

Ona je bila primorana da, nekoliko dana po završetku izbora na kojima je prema zvaničnim podacima Lukašenko ubedljivo pobedio, prebegne u Litvaniju.

Treća opoziciona liderka, Veronika Cepkalo, takođe je napustila Belorusiju. Pogledajte video o pričama demostranata iz Minska

Lukašenko i Putin/Reuters

Lukašenko je nedavno posetio Rusiju, gde je razgovarao sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Dvojica predsednika tom prilikom su potpisala sporazum o ruskom kreditu vrednom 1,5 milijardi dolara.

U međuvremenu je Svetlana Tihanovskaja rekla za BBC da je opozicija spremna za razgovor s Rusijom oko pokušaja da se Lukašenko svrgne sa vlasti.

Rekla je da žali da zbog odluke predsednika Putina da podrži Lukašenka, ponovo ga nazvavši diktatorom.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda izjavio je ranije da Lukašenka ne smatra legitimnim predsednikom i da izbori nisu bili slobodni i demokratski.

"Lukašenka ne možemo da smatramo zakonitim predsednikom", rekao je predsednik Litvanije ranije za Skaj njuz.

Litvanija, Letonija i Estonija su ranije objavile da su Aleksandar Lukašenko i još 29 zvaničnika na crnoj listi i nije im dozvoljeno da uđu u te zemlje zbog navodne izborne krađe na predsedničkim izborima 9. avgusta i nasilja protiv demonstranata.

Belorusija je uzvratila kontramerom - zabranu ulaska za zvaničnike Litvanije, Letonije i Estonije, objavio je beloruski šef diplomatije Vladimir Makei. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk