Nauka, zvezde i Betelgez: Zašto se "gasi“ supernova

Astronomi kažu da su velike ohlađene površine na površini gigantske zvezde Betelgez, koja se nalazi blizu Zemlje, razlog što se prošle godine utulila.

Gigantske crvene zvezde kao što je Betelgez često pokazuju promene u intenzitetu sjaja, ali pad od 40 odsto, zabeležen između oktobra 2019. i aprila 2020. iznenadio je naučnike.

Naučnici kažu da je razlog za to sličan kao kod Sunca, koje ima pege.

• Rusi poslali Ladu u svemir
• Pogled na svemir koji oduzima dah
• "Korak smo bliže“ rešenju najveće misterije kosmosa

Pretpostavljalo se da bi Begeltez uskoro mogla da pređe u supernovu.

Međutim, zvezda je počela da se oporavlja u maju 2020. i povratila je nekadašnji intenzitet sijanja.

Betelgez, koja je od Zemlje udaljena oko 500 svetlosnih godina, prilično je stara za jednu zvezdu. Ne zna se kada će tačno eksplodirati - to bi moglo da traje hiljadama stotina godina, možda čak i milion.

Kada gigantske zvezde ostanu bez goriva, one prvo kreću da se urušavaju, a onda spektakularno eksplodiraju.

Zemlja nije u riziku da bude pogođena tom eksplozijom, a očekuje se da će isijavanje u tom slučaju trajati između nekoliko nedelja i nekoliko meseci.

Kada zvezda eksplodira, svetlost će verovatno biti vidljiva i po danu, dok će noću biti sjajna kao Mesec. S obzirom na to da je potrebno oko 500 godina da svetlost stigne do nas, svedočili bismo događaju od pre nekoliko vekova.

Kako bi objasnili zašto se zvezda utulila, naučnici su razmotrili različite mogućnosti.

Jedna od teorija bila je da je prašina razlog smanjenog intenziteta sijanja.

Gigantske crvene zvezde pulsiraju, što je posledica promena temperature na površini zvezde. Pulsacija može da izazove "perutanje" površinskog sloja zvezde.

Kada se gasovi ispušteni u tom procesu ohlade, nastaje "prašina".

Ovako Beteltez sija pre i posle zatamnjenja. Zbog oèigledne asimetrije, nauènici pretpostavljaju da se radi o velikim mrljama/ESO / M. Montargès et al.

Kako bi proverili tezu o prašini, astronomi su koristili dva savremena teleskopa - the Atacama Pathfinder Experiment (APEX) u Čileu i The James Clerk Maxwell Telescope (JCMT) na Havajima.

Ovi teleskopi mere elektromagnetnu radijaciju, čija je talasna dužina hiljadu puta veća nego kod vidljive svetlosti.

Ovaj deo elektromagnetnog spektra posebno je pogodan za posmatranje kosmičke prašine.

"Iznenadilo nas je što je Betelgez bila 20 manje sjajna, čak i kada smo posmatrali vrlo fine talase", kaže koautor istraživanja Stiv Mars iz Istočnoazijske opservatorije na Tajvanu, koja upravlja teleskopom na Havajima.

Rezultati se ne poklapaju sa prisustvom prašine, kažu astronomi. Oni dodaju da promene temperature u fotosferi - svetlećem sloju zvezde - predstavljaju najverovatniji uzrok smanjenog sijanja.

"Fotografije Betelgez u visokoj rezoluciji, iz decembra 2019, pokazuju razlike u količini sijanja", kaže jedan od autora istraživanja Piter Skikluna iz Južnoevropske observatorije(Eso).

"Kada se ukrste sa našim rezultatima, predstavljaju jasnu indikaciju da je između 50 i 70 odsto površine zvezde prekriveno površinama nalik na pege, čija je temperatura niža nego temperatura u stratosferi", dodaje Skikluna.

Poređenja radi, prosečna sunčana pega je veličine planete Zemlje. Betelgez je oko 1.000 puta veća od Sunca. Smanjivanje sjaja ne znači da će Betelgez postati supernova.

"Jednostavno, radi se o tome da je gigantska zvezda dobila gigantsku pegu", kaže jedan od autora studije, profesor Albert Džistra sa Univerziteta u Mančesteru, Velika Britanija.

U poređenju sa Suncem, Betelgez je oko 20 puta teža i oko 1.000 puta veća. Ako bi se našla u središtu Sunčevog sistema, ispunila bi prostor sve do Jupitera.

Ovi nalazi objavljeni su u naučnom časopisu The Astrophysical Journal Letters.

Pratite Pola na Tviteru. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk