Kako izaći na kraj sa bolovima i ublažiti demenciju: Zašto je dobro vrpoljiti se

Ne možete da sedite s mirom? Fantastično!

Ne, stvarno, to su dobre vesti. Uprkos onome što su vam nastavnici u školi nekada govorili, to možda i nije toliko loša navika.

Ispostavlja se da ukoliko ste jedni onih koji su u životu skloni vrpoljenju, što znači da ste potencijalno neverovatno iritantni svakome oko sebe, vaše telo i um mogli bi da imaju koristi od vaših navika koje smetaju drugima.

• Upoznajte Anđelu: Imala je 25 kilograma, a sada se sprema za maraton
• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
• Da li je višak kilograma stvar izbora

BBC voditeljka, naučnica i harfistkinja doktorka Ket Arni istražuje zašto neki ljudi uporno klikću olovkom, crtkaju i drmusaju koleno.

Šta je "vrpoljenje"?

Programirani ste da volite pokrete - a nekad èak to nesvesno radite/Getty Images

"U mojoj laboratoriji vrpoljenje definišemo kao bilo koju vrstu pokreta koja nije direktno relevantna za zadatak koji se obavlja", kaže njujorška neuronaučnica En Čerčlend.

U okviru toga, postoje različite kategorije vrpoljenja.

Jedan tip je repetitivan i ritmički, kao što je kliktanje olovkom ili drmusanje noge.

To se razlikuje od drugog tipa vrpoljenja, kada je osobi neudobno i možda joj je potrebno da se promeškolji na stolici.

Treći tip vrpoljenja čini pojedinac koji je muzičar ili sportista, dok ponavlja radnju koju veoma dobro poznaje, kaže En.

Na primer, igrač kriketa može da ima niz složenih vrpoljenja koje obavlja kad izlazi da izvede udarac a koje su, u njegovoj glavi, sastavni deo radnje udaranja.

Zašto se vrpoljimo?

Crtanje i žvrljanje po papiru je takoðe jedan od naèina vrpoljenja./Getty Images

Spolja gledano, vrpoljenje nema mnogo smisla: troši energiju, tako da se za njega plaća metabolička cena.

A plaća se i društvena cena - to često nervira ljude oko nas!

Dobro, ali valjda postoji neka svrha tih radnji.

En Čerčlend smatra da bi funkcija mogla da bude tesno povezana sa moždanom aktivnošću kao što je donošenje odluka.

Vrpoljenje vam pomaže u razmišljanju

"Teški kognitivni zadaci u koje se upuštamo našim razvijenim ljudskim mozgovima oslanjaju se na mašineriju koja se prvobitno razvila da bi pokretala telo unaokolo", kaže En.

"Dakle, možda se kod nekih kognitivnih ponašanja način na koji ubacujemo tu neuralnu mašineriju u brzinu krije upravo u tim pokretima."

Drugim rečima, iako smo svesni da moramo da budemo smireni i nepokretni da bismo efikasno razmišljali, to ne važi za svakoga.

• Kakav je uticaj čitanja na mentalno zdravlje
• Kada postajemo odrasla osoba
• Kako da znate da li patite od sindroma uljeza

"Vrlo je moguće da za mnoge subjekte misliti znači kretati se", kaže En.

"Oni moraju da se prepuste tim pokretima da bi se mozak pokrenuo i krenuo da razmišlja."

Vrpoljenje vam izoštrava koncentraciju

Vrpoljenjem gubimo kalorije i smanjujemo stres/Getty Images

Klinički psiholog Roland Roc specijalizovao se za hiperkinetički poremećaj (ADHDF) i koautor je knjige Vrpolji se da se usredsrediš.

On kaže da je vrpoljenje prirodan način našeg tela da nam pomogne da se koncentrišemo.

"U vremenima kad nismo dovoljno usredsređeni ili nam je teško da se koncentrišemo ili obratimo pažnju, to je prirodan način našeg tela da se samo od sebe stimuliše", kaže Roland.

To je ponašanje koje se češće pojavljuje kod onih koji pate od ADHD-a, ali je nesvesna strategija koju primenjuju skoro svi.

Vrpoljenje bi moglo i da smanji zdravstvene rizike

Štrikanje odlièno reguliše stres./Getty Images

Energetski utrošak vrpoljenja takođe bi mogao da bude od koristi.

Dženet Kejd - profesorka nutritivne epidemiologije na Univerzitetu u Lidsu - sprovela je 12-godošnju studiju na ženama, proučavajući koliko vremena one sede mirno, a koliko vremena provode radeći neke druge aktivnosti.

Subjektima su postavljana i pitanja o njihovim navikama vrpoljenja.

Istraživači su otkrili da su žene koje su bile posebno statične i koje se tokom tog perioda nisu mnogo vrpoljile imale povećan rizik od smrti.

• Šta nekoga čini psihopatom
• Kako da se naspavate "kao čovek"
• "Anoreksija moje ćerke bila je put u pakao“

Međutim, žene koje su se mnogo vrpoljile zapravo su imale smanjeni rizik od smrti: one koje su se vrpoljile imale su 30 odsto manje šanse da umru tokom studije u poređenju s onima koje su sedele mirno i do pet sati bez prestanka.

Zašto? Vrpoljenje nam pomaže da samoregulišemo težinu sagorevanjem kalorija, pomaže nam da ostajemo u formi i može da smanji naš stres, kaže Dženet.

Dakle, treba li vrpoljenje da doživimo kao deo zdravog načina života?

U suštini, da. Ukoliko niste previše fizički aktivni možete to zapravo da nadoknadite vrpoljenjem.

Vrpoljenje može da pomogne pri smanjenju hroničnog bola i smirenju

Ako uposlite ruke ili odete u šetnju biæe manje stresa./Getty Images

Istraživanje je pokazalo da aktivnosti kao što su štrikanje - koje donekle mogu da se smatraju strategijom vrpoljenja koju sprovode eksperti - mogu da budu odlične po naše mentalno blagostanje.

Betsan Korkhil, direktorka organizacije po imenu Stitchlinks, religiozno shvata terapeutska svojstva zanata - a posebno štrikanja.

Ona vodi grupu štrikanja za ljude sa dugoročnim bolovima jer se pokazalo da pomaže pojedincima koji se muče sa hroničnim stanjima.

A anketa iz 2013. godine, sa odgovorima više od 3.500 štrikača iz 31 zemlje, dodatno je potvrdilo njegova magična svojstva.

"Naše najznačajnije otkriće bilo je da što su češće štrikale, to su srećnije i smirenije one bile", kaže Betsan.

Vrpoljenje može da pomogne obolelima od demencije

Ako cupkate nogom verovatno nekoga nervirate, ali ste onda koncentrisaniji i efikasniji/Getty Images

Dejv Bel je specijalizovani tehničar za mentalno zdravlje koji radi za Centar za demenciju UK.

Za mnoge njegove pacijente vrpoljenje je uobičajena stvar, bilo da se radi o šetkanju okolo, ili čupkanju poruba haljine.

To je često zato što onaj ko ima demenciju oseća fizičku nelagodu ili ga nešto boli.

Nekima je možda fiziološki neugodno zbog faktora okruženja, dok kod drugih možda repetitivno ponašanje izaziva samo oštećenje na njihovom mozgu.

Ali iako možda ne izgleda prijatno, ovo vrpoljenje može da bude način samo-umirenja.

"Mislim da je veoma moguće da osoba kojoj se to dešava, kad radi nešto rukama ili šetka okolo, smanjuje stres kod sebe", kaže Dejv.

Stitchlinks pravi pletene mufove sa prišivenim niskama, dugmadi, zvončićima i tračicama kako bi ljudi u domovima za negu imali sa čim da se igraju, a Alchajmerovo društvo osmislilo je drvenu lutkicu za čačkanje zajedno sa Univerzitetom u Centralnom Lankaširu kako bi pomoglo da se smanji anksioznost kod ljudi sa demencijom.

Dejv kaže da su efekti fantastični: "Viđao sam kakve se promene u ponašanju dešavaju kod nekoga kad ima ovo."

Vrpoljiti se ili ne vrpoljiti se?

Umesto da uvek bude simptom odsustva koncentracije koji mora da se suzbija ili priguši, vrpoljenje zapravo mnogima od nas pomaže da se opustimo, usredsredimo i uspešnije obavimo naše zadatke.

Dakle, da li svi treba da se vrpoljimo, uvijamo, meškoljimo i vrtimo palčevima kako bismo popravili našu koncentraciju u učionici ili da bismo obavili neki mukotrpan zadatak?

Možda… pod uslovom da se to radi na pravi način.

"To je suptilna tačka balansiranja", kaže Roland Roc.

Ponekad škrabotina može da postane zanimljivija od samog predavanja ili časa - tada znate da vrpoljenje zapravo ne funkcioniše kao alatka za usredsređivanje.

"Bolja škrabotina mogla bi da bude puko senčenje", kaže psiholog. "Samo suptilni, brzi, ritmički, motorički pokreti."

Dakle, tip vrpoljenja koji radimo takođe je bitan.

Isto tako, vrpoljenje jedne osobe da bi se bolje skoncentrisala može da bude izluđujuća smetnja nama ostalima.

Dakle, samo napred - lupkajte, tapkajte i uvrćite prste - samo zapamtite, vrpoljite se odgovorno! Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk