Zagađenje vazduha u Srbiji: Kako da se zaštitite

Da li da nosimo maske i provetravamo prostorije - ovo su samo neka od pitanja koje građani Srbije postavljaju na društvenim mrežama otkako podaci pokazuju visok nivo zagađenja vazduha u zemlji.

Iz Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut kažu da su naročito osetljiva mala deca, starije osobe i hronično oboleli od respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja.

Stručnjaci instituta za BBC na srpskom objašnjavaju šta građani mogu da urade da se zaštite od aerozagađenja.

• Zagađen vazduh u Srbiji i Sarajevu: Kako protiv smoga
• Ko i kako meri zagađenje vazduha u Srbiji
• Srbija i zagađenje vazduha: "Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu"

Da li nositi maske?

Vazduh u Beogradu, Pančevu, Nišu, Užicu, Valjevu i Zaječaru je veoma zagađen, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, a Srbija je u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu, prenela je Svetska alijansa za zdravlje i zagađenje.

Iz instituta Dr Milan Jovanović Batut kažu da obične, hirurške maske nisu efikasna zaštita.

"Pod uticajem toplog vazduha koji izdiše, osoba vlaži površinu maske i time se narušava njena fizička struktura, a samim tim i zaštita", navodi dr spec. higijene iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Branislava Matić Savićević u pisanom odgovoru.

• Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo
• Pratite nivo zagađenosti vazduha preko mobilnog

Ona kaže da građani mogu da blago prekriju disajne puteve i odevnim predmetima, ali i da tada treba voditi računa o sitnim česticama zagađenja.

To znači da se preko disajnih puteva mogu držati šal, kapa, kaput, ali da se nakon toga moraju odmah skinuti, jer se zagađujuće čestice zadržavaju na tkanini.

Kada ne izlaziti napolje?

Najveće zagađenje se detektuje u ranim jutarnjim časovima i uveče, pa tada treba izbegavati izlaske napolje.

Takođe u ovim periodima dana nikako ne treba upražnjavati fizičke aktivnosti, poput trčanja ili bilo kakvih treninga na otvorenom, s obzirom na to da se tada ubrzano diše, a to pospešuje udisanje štetnih materija.

"Suspendovane čestice prolaze kroz najmanje disajne puteve i stižu do najudaljenijih delova pluća i otežavaju normalnu razmenu gasova.

"Uz to utiču na procese u organizmu, ne samo na plućima, već se kroz brojne studije pokazalo da one imaju veoma negativan efekat na razvoj moždanih funkcija, pogotovu kod manje dece, zatim na mogućnost neplodnosti i pojavu niza hroničnih bolesti i pogoršanja kod hroničnih pacijenata, simptoma i toka bolesti", rekla je pulmološkinja Dečje klinike u Tiršovoj Snežana Rsovac za RTS.

Ona je dodala i da je povećan broj dece koja se žale na repiratorne probleme.

Šta se dešava napolju

Iz Batuta odgovaraju da je trenutno prisutno urbano aerozagađenje i da u vazduhu ima PM0 čestica.

Koncentracija ovih čestica varira u toku dana i zavisi od klimatskih uslova u određenim delovima zemlje i gradovima.

Na zagađenje utiču niske temperature, visoki vazdušni pritisak i uspostavljanje temperaturne inverzije do koje dolazi kad sloj hladnog vazduha iznad zemlje ne dozvoljava zagrejanom i zagađenom vazduhu da ode u atmosferu.

• Smederevo u vrtlogu zagađenja i manjka informacija
• Zagađenje vazduha usporava razvoj pluća kod dece

Zaštitnik građana u Srbiji Zoran Pašalić pokrenuo je u ponedeljak postupak kontrole Ministarstva zaštite životne sredine.

Kako navodi ombudsman, ministarstvo "u dužem vremenskom periodu nije sprovelo nijednu konkretnu meru" povodom žalbi građana na zagađenost vazduha.

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu da se kvalitet vazduha meri i menja na sat vremena, prenosi Tanjug.

Pogoršanje kvaliteta se očekuje u vreme saobraćajnoj špica, rekao je Slaviša Mladenović, pomoćnik direktora za ekologiju u Gradskom zavodu za javno zdravlje i dodao da su pored saobraćaja primarni izvori zagađenja u Beogradu individualna ložišta i velike termoelektrane u okolini.

On kaže da Gradski zavod decenijama prati zagađenje vazduha u Beogradu i poređenjem rezultata od pre 10 ili 15 godina, nije uočeno da je kvalitet vazduha gori nego što je bio tada.

Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan rekao je da će državu smanjenje zagađenja koštati 2.4 milijarde evra, kao i da će od januara početi provere da li su lokalne samouprave usvojile planove za smanjenje aerozagađenja.

Šta su PM 10 i PM 2.5 supstidarne čestice?

Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić, radi se o suspendovanim česticama, odnosno čvrstoj materiji koja se nalazi u vazduhu.

U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva - "sitna prašina".

Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.

Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva.

Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.

PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru.

PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara - što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.

Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.

Zagađeno Sarajevo preduzelo mere zaštite

Gradske vlasti Sarajeva građanima preporučuju i da nose maske preko lica, ne otvaraju prozore i ne koriste automobile.

Lokalna Vlada je proglasila "uzbunu" zbog zagađenja vazduha i pozvala građane da ne izlaze napolje osim u hitnim slučajevima.

https://www.facebook.com/vladakantonasarajevo/posts/804153490008129 Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk