Crna Gora: Nedelja - novi praznik za trgovce

Ukoliko prodavnice u Crnoj Gori rade nedeljom i praznicima, suočiće se sa novčanim kaznama i zatvaranjem.

Promenom Zakona o unutrašnjoj trgovini, Vlada Crne Gore pokušaće da na ovaj način promeni dugogodišnje kupovne navike građana ove države.

Vlasnica lokalnog marketa u podgoričkom naselju Stara Varoš Sanja Stojanović kaže za BBC na srpskom da joj ovakva odluka značajno menja život.

"Moji zaposleni su i do sada imali slobodne dane, najčešće nedelju, ali sebi to nikada nisam priuštila i verovatno nikada i ne bih.

Ovako, država će me naterati da odmaram nedeljom - i uživaću u tome."

Glavnu motivaciju prilikom donošenja odluke premijer Crne Gore Duško Marković našao je u zaštiti prava radnika.

Na vladinom Tviter profilu, opisana je ovo kao pozitivna vest za oko 37 hiljada radnika zaposlenih u sektoru trgovine.

https://twitter.com/VladaCG/status/1103683547683000320

Ipak, osim dodatnog odmora, trgovce je ova vladina odluka naterala da računaju i koliko će uticati na njihove zarade.

"Ne verujem da ćemo mi mali nešto izgubiti, ali izgubiće veliki lanci - kod nas komšije kupuju najpotrebnije svakog dana, a njima je promet do sada bio najveći vikendom.

Zato jedva čekam da mi stignu nova slova za ulazna vrata: Nedeljom ne radimo", zadovoljna je Sanja Stojanović.

Veliki lanci pokušali su da se na drugačije načine izbore za dolazak potrošača.

Trgovinski lanac "Voli" produžio je radno vreme svoja dva objekta do same zakonske granice - do ponoći u subotu na nedelju.

Suočilo ih je to sa nizom kritika da time ugrožavaju prava radnika, što je kompaniju nateralo da se oglasi saopštenjem u kome su naveli da je odluka zakonita, a da će njeno trajanje tek biti analizirano - u zavisnosti od odgovora potrošača.

Meðu rafovima marketa Sanje Stojanoviæ nedeljom neæe biti kupaca/Željko Veljkoviæ

Ko sme da radi nedeljom

Odluka crnogorske Vlade predvidela je i one koji su izuzeti od zabrane rada nedeljom jer su ocenjeni kao neophodni za nesmetano funkcionisanje društva. Na spisku su:

• apoteke, specijalizovane prodavnice ili kiosci za prodaju hleba, pekarskih proizvoda i kolača, cveća, suvenira, štampe i sredstava za zaštitu bilja ili pogrebne opreme;
• benzinske stanice i prodavnice za trgovinu na malo u okviru njih, pijace, štandovi odnosno tezge, vitrine i automati izvan pijaca i pokretne prodavnice, kao i prodavnice, kiosci i automati unutar zatvorenih područja autobuskih i železničkih stanica, aerodroma i luka;
• štandovi i kiosci u kojima se prodaje roba za vreme održavanja priredbi, festivala i manifestacija, sajmova i javnog prikazivanja kinematografskih dela, kao i skladišta za trgovinu na veliko.

Hrvatska: Puno debate - malo odluka

Branimir Bradarić, novinar Večernjeg lista

U Hrvatskoj se već nekoliko godina vode brojne rasprave o tome kako bi trebalo zabraniti rad nedeljom.

Međutim, osim rasprava i zauzimanja stavova, po tome pitanju se još ništa nije odlučilo niti je poznato kada bi moglo doći do zabrane rada nedeljom.

Trgovački centri, trgovine, kiosci, pekare i slični prodajni objekti i dalje rade svake nedelje, pri čemu zaposleni najčešće nisu posebno plaćeni, odnosno, rad nedeljom im se plaća kao da se radi o bilo kom drugom radnom danu.

Na tu temu govorio je i profesor zagrebačkog Ekonomskog fakulteta Ljubo Jurčić koji je rekao da rad nedeljom ne doprinosi pozitivnim efektima ekonomske aktivnosti na bilo kojem području pa tako ni u trgovini, a još manje u proizvodnji što je potvrdila i ekonomska teorija.

A da ima načina pokazao je i Marko Miličević, načelnik opštine Ivankovo koja se nalazi nedaleko od Vinkovaca, koji je u septembru prošle godine doneo odluku na nivou opštine o zabrani rada nedeljom i praznicima za trgovine i pekare.

"Nikakvih uslovljavanja niti nagodbe nije bilo.

Analizirali smo trgovački sektor na području naše opštine i zaključili da nikakve štete neće biti za trgovce i pekare koji ne rade nedeljom, poslali smo pismo namere vlasnicima, pozvali ih na razgovor i oni su prihvatili naše argumente."

Miličević je u obrazloženju pomenuo još jedan značajan faktor - ulogu crkve u društvu.

"Inicijativa je naša, iza nje nije stajala ni Crkva niti neke verske zajednice, jednostavno smo želeli našim građanima da omogućimo barem jedan dan odmora, koji će posvetiti svojoj porodici, obavljanju verskih dužnosti, izletu ili spavanju, nama je svejedno.

Smatram da je tu reč o civilizacijskom postignuću, dostojanstvu građana i osnovnoj humanosti, a ako se kao narod već smatramo velikim hrišćanima, onda takve vrednosti moramo i prihvatiti", rekao je Miličević.

Ljubisav Orboviæ, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije/Medija centar Beograd

Srbija: Ni rasprave ni odluke

Radnici u Srbiji, kako tvrdi predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović, više puta su pokušali da nametnu temu rada nedeljom.

U zemlji gde gotovo da nema grada da trgovine ne rade i vikendom, i praznicima, pa i noću, Orbović tvrdi da su sindikati i na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta predlagali poslodavcima i vladi da se vrati ono što je nekad, kako kaže, bilo normalno.

"Mišljenje poslodavaca i vlasti je bilo drugačije - da će to značiti gubitak posla za veliki broj radnika jer bi se smanjio obim posla.

Zbog toga se nije ni ušlo u ozbiljniju raspravu."

Trgovina je jedna od oblasti u Srbiji gde se najmanje poštuju radnička prava, tvrdi Orbović.

"U segmentu malih trgovinskih radnji, puno je slučajeva minimalne zarade, rada na crno.

Ti problemi su nešto manji kod velikih lanaca gde se uglavnom poštuju zakonske obaveze prema radnicima."

Ipak, i pored ovako crne slike, većih protesta i javno iskazanog nezadovoljstva radnika u trgovini nije bilo.

"Vrlo je teško iskazati nezadovoljstvo kada ljudi rade u smenama, raštrkani po prodavnicama - nisu povezani i teško ih je organizovati.

Mnogo ljudi radi na crno ili na određeno vreme pa lako gube posao i to utiče da se ljudi ne bune", kaže prvi sindikalac Srbije. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk