Visok pritisak u tridesetim može da ošteti mozak, pokazuje nova studija

Ljudi koji su u tridesetim moraju da paze na krvni pritisak da bi zaštitili zdravlje mozga kasnije u životu, tvrde naučnici u novoj studiji.

Istraživanje je pokazalo da "postoji mogućnost" da se preduprede bolesti mozga sve do ranih pedesetih godina života.

Naučnici su pratili 500 ljudi koji su rođeni 1946. godine, a povezali su visoki krvni pritisak u ranom srednjem dobu sa kasnijim oštećenjima krvnih sudova i skupljanjem mozga.

Ovo nije prvi put da se povišen krvni pritisak u srednjim godinama povezuje sa povećanim rizikom od demencije, ali naučnici kažu da su želeli više da znaju o tome kada i kako to može da se dogodi.

• Kako da pravilno dremamo
• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
• ASMR: Da li je ovo "orgazam za mozak"

U ovoj studiji, koja je objavljena u časopisu Lancet Neurology, učesnicima su merili krvni pritisak i skenirali im mozak.

Povećanje krvnog pritiska u dobi između 36 i 43 godine povezuje se sa skupljanjem mozga.

Ubrzavanje štete

Jedna od potencijalnih posledica može da bude gubitak pamæenja/Getty Images

Svačiji mozak se smanjuje sa godinama, ali je ova pojava izraženija kod onih sa neurodegenerativnim bolestima poput vaskularne demencije.

Iako učesnici studije nisu pokazali znake kognitivnih oštećenja, istraživači kažu da smanjivanje mozga obično prethodi tome - pa će tokom narednih godina nastaviti da prate ljude koji su učestvovali u studiji.

Povišen krvni pritisak u dobi između 43 i 53 godine takođe se povezuje sa oštećenjem krvnih sudova ili "mini moždanim udarima" kod ljudi koji navrše 70-tu godinu.

Istraživanje je vodio profesor Džonatan Skot, klinički neurolog sa UCL Instituta za neurologiju Kvin Skver.

"Krvni pritisak, čak i u tridesetim, mogao bi da utiče na zdravlje mozga četiri decenije kasnije. Već tokom srednjih godina života ljudi bi trebalo da krenu sa kontrolama i intervencijama koje bi kasnije pomogle radu mozga", kaže on.

Pol Lison, profesor kardiovaskularne medicine na Univerzitetu u Okfordu kaže da "već neko vreme znamo da ljudi koji imaju viši krvni pritisak imaju tendenciju da imaju različitu strukturu mozga kasnije u životu."

• Prekovremeni rad povećava rizik od moždanog udara
• Rad nas ubija a nikoga nije briga
• Mejlovi u prevozu "treba da se računaju kao posao"

"Ono o čemu lekari raspravljaju je da li lečenje visokog krvnog pritiska kod mladih zapravo sprečava ove promene na mozgu.

"Alternativa je da sačekamo da kasnije u životu počnemo ozbiljno da se bavimo visokim krvnim pritiskom, jer znamo da tada postoji veća mogućnost da dođe do promena.

"Istraživanje pokazuje da postoje kritični periodi u životu, kao što su tridesete i četrdesete godine života, kada visoki krvni pritisak može da dovede do bržeg oštećenja mozga", kaže Lison.

Doktorka Kerol Rautlidž, direktorka istraživačkog centra za Alchajmer kaže da je "povišen krvni pritisak u srednjem životnom dobu jedan od najznačajnih faktora rizika za razvoj demencije i jedan od retkih koje možemo da kontrolišemo.

"Istraživanja već sugerišu da bi agresivniji tretman mogao da poboljša zdravlje mozga današnjih starijih generacija.

"Moramo da nastavimo da radimo na ovoj studiji i da kontrolišemo krvi pritisak čak i u mlađem dobu", kaže Rautlidž.