Intervju petkom - Milo Đukanović: "Niko me neće srušiti"

Pre godinu dana, Milo Đukanović se pri povratku u crnogorsku predsedničku fotelju obavezao da će raditi na ekonomskom rastu, savladavanju podela u društvu, zaustavljanju kriminala i korupcije i jačanju pozicije zemlje u međunarodnoj zajednici.

Godinu kasnije, na ulici su ga dočekali protesti hiljada građana koji tvrde da su institucije zarobljene, odbegli biznismen do skoro blizak vlasti optužuje ga za umešanost u korupciju, provladini mediji u Srbiji crtaju ga kao "Kim Džong Mila" sa frizurom severnokorejskog predsednika, a strani komentatori i diplomate govore da je vreme da ode.

"Očekivao sam da ću imati više vremena da budem koncentrisan na neke prioritete koje sam predočio ljudima u kampanji i koje sam pocrtao u svom inauguracionom govoru", kaže u intervjuu za BBC na srpskom Milo Đukanović.

Ipak, na pitanje ko će ga srušiti sa vlasti, i ne čeka da mu se ponude "opcije" - kao iz topa odgovara:

"Neće me srušiti niko!

Ja sam se triput povlačio, svojom voljom, nakon pobeda i ne mislim da iko može da me sruši od političke konkurencije."

Đukanović je prvi put na vlast došao pre 28 godina, a na poziciji predsednika proveo je i mandat od 1998. do 2002. godine, kada je Crna Gora bila federalna jedinica u okviru SR Jugoslavije.

Đukanović je u gotovo tri decenije vešto menjao saveznike - od građenja zajedničke države do oštrog suprotstavljanja Slobodanu Miloševiću, od ekonomskog otvaranja ka ruskom novcu do političkog zatvaranja prema Istoku, pa sve do savremenih otvaranja za kineske investicije ili turski kapital dok zemlja postaje članica NATO-a i stoji najbliže članstvu u EU.

• Pet stvari koje (ni)su otkrili crnogorski izbori
• Kako je Milo "odbranio" Podgoricu

"Tri kraka strukture destrukcije"

Protesti se u Podgorici održavaju subotom/Getty Images

Posle gotovo tri decenije vlasti, Đukanović sebe predstavlja kao oličenje politike koja je Crnu Goru okrenula evroatlantskim vrednostima, a svoje političke protivnike opisuje kao ljude koji nisu razumeli da su ključna pitanja - rešena.

"Opozicija ni danas nije shvatila da su neka pitanja trajno sklonjena sa dnevnog reda: Crna Gora je obnovila državnost, stala je na put evroatlantskih vrednosti i prešla značajnu deonicu ulaskom u NATO, ekonomski je najrazvijenija u svojoj istoriji."

Ipak, protesti koje predvodi grupa građana "Odupri se - 97000" uopšte se i ne pozivaju na ove teme - Đukanović je sada suočen sa protestima koji kao glavni problem ne ističu naciju i državnu orijentaciju, već optužbe da su korupcija i kriminal zarobili institucije.

"U pravu ste, pojavno je to tako izgledalo.

Upozoravao sam da se pod plaštom građanskog protesta, ispostavljaju politički zahtevi."

Tvrdi da mu je prihvatljiv i takav izazov, kao i da je spreman na dijalog sa onima koji traže promene, ali njihove zahteve tumači na svoj način.

"Svi njihovi zahtevi se mogu svesti samo na jedan - Vi ga zovete zarobljenost institucija, a ja sam ga pročitao ovako: predugo ste na vlasti i potrebno je da odete i ustupite mesto nama.

Krajnje mi je problematično da želite snaženje države tako što ćete prethodno urušiti ključne institucije."

• Zašto protestuje Crna Gora
• Protest zbog ranjavanja novinarke "Vijesti"

Svoje odlaske sa državnih, ali ne i partijskih funkcija, objašnjava potrebom za snaženjem institucija jer, kako kaže, poznaje "mentalitet Crne Gore, sklonost građana da traže prečice za ostvarenje ciljeva, potencirajući individualni autoritet nad autoritetom institucija".

Zbog svega, iza protesta vidi ono što prepoznaje kao svog starog rivala - "trokraku strukturu destrukcije" u koju ubraja opoziciju, nezavisne medije (koje on naziva opozicionim) i deo civilnog društva.

"Ne mislim da je opozicija najmoćniji deo te infrastrukture - najjači deo su tobože nezavisni, a zapravo opozicioni mediji koji, pod plaštom slobode mišljenja i izražavanja, vode kontinuiranu prljavu kampanju protiv vlasti u Crnoj Gori, u čijem rušenju bi moj odlazak bio prvi korak."

Potencijalni trag slabosti Đukanović nalazi - u sopstvenim redovima.

"Najveća opasnost za rušenje politike koju personifikujem su naše slabosti.

Uspećemo, ukoliko budemo znali da se sačuvamo od naših slabosti i nastavimo dobru praksu sistematskog obnavljanja naših kapaciteta", kaže crnogorski predsednik.

Odgovor na optužbe pred sudom? Moguće je

Na ceremoniji proglašenja nezavisnosti Crne Gore, Ðukanoviæ (levo) bio je u ulozi premijera, Filip Vujanoviæ (u sredini) u ulozi predsednika, a Ranko Krivokapiæ (levo) na fuknciji predsednika Skupštine. U drugom planu je Svetozar Maroviæ/ANDREJ ISAKO

"Pandorinu kutiju" odnosa u vrhu crnogorske vlasti pokušao je da otvori Duško Knežević, biznismen protiv koga je na snazi Interpolova poternica, a koji je blisko sarađivao sa vladajućim strukturama, pa se obreo u Londonu, odakle otvara afere o korupciji i kriminalu u samom vrhu Đukanovićevog režima.

"On je sarađivao sa državnim strukturama u kojima je, ja mislim, poželjno da ljudi iz biznisa sarađuju sa vladinim strukturama.

Ta saradnja je intenzivnija i jednostavnija u malobrojnijim zajednicama - u državi od 620 hiljada stanovnika, svako ko ima biznis ideje koje korespondiraju sa vladinim idejama da se zemlja razvija, logično je da ima komunikaciju i sa vladinim strukturama."

• Zašto su u sukobu Đukanović i Knežević

Na opasku da su institucije u Kneževićevom slučaju njegovim poslovanjem počele da se bave tek kada su afere počele javno da se otvaraju, Đukanović kaže da je razgovarao sa predstavnicima tih institucija i da je dobio "vrlo racionalna objašnjenja".

"Đukanović: Tu se može razgovarati o institucionalnoj pažnji i kompetentnosti, ali važna je činjenica da govorimo o samo 12-13 godina institucionalnog razvoja, a da se u isto vreme suočavamo sa veoma sofisticiranim prevarama kakvih ima svuda na svetu.

BBC: Da, ali nigde se u te prevare ne upliće ime predsednika kao Vaše ime. Možete li da zamislite dan u Crnoj Gori u kome Milo Đukanović izlazi na sud da odgovori na ove optužbe?

Đukanović: Apsolutno! Ja sam i do sad prolazio kroz mnoge procese gde sam se odazivao na pozive tužilaštva i suda, davao iskaze. Afere se lansiraju da bi se vlast prinudila na povlačenje jer oni koji ih lansiraju ne veruju u svoju sposobnost da pobede na izborima. I zbog toga sam ja, bio predsednik Vlade ili države, njihova osnovna meta."

Podseća Đukanović na "duvansku aferu" - ponosno ističe da su dve decenije od njenog pokretanja, svi akteri pravosnažno oslobođeni.

Dodatno apostrofira slučaj Stanka Subotića - odustajanjem tužilaštva od optužnice protiv njega posebno želi da dokumentuje političku matricu za koju tvrdi da se ponavlja.

"Želelo se domaćim inputima odavde i iz Beograda stvoriti afera koja bi urušila politički projekat koji simbolizuje Milo Đukanović.

I sada se moji konkurenti pokušavaju služiti istom, gubitničkom matricom", tvrdi Đukanović.

Zašto su ponovo zahladneli odnosi sa Beogradom

Jedna od retkih fotografija Aleksandra Vuèiæa i Mila Ðukanoviæa - susret u vreme kad su obojica bili premijeri, na marginama regionalnog skupa u Briselu/Getty Images

Podgorica i Beograd politički su se, u poslednje vreme, značajno udaljili - poslednji susret dva predsednika je onaj Filipa Vujanovića i Tomislava Nikolića 2015. godine u Podgorici, a premijerski Aleksandra Vučića i Duška Markovića u Beogradu u februaru 2017. godine.

Susreti stvarnih lidera dva suseda, Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, u čijim manirima vladanja, međunarodnim i regionalnim prijateljima, odnosom prema medijima i javnosti mnogi traže sličnosti, dešavaju se samo na marginama velikih skupova.

"Primetio sam da izostaju zvanični sastanci i to jeste neobično.

Mi u Crnoj Gori nismo bili napadni, ali smo u svakoj prilici pokazivali spremnost da budemo akteri bilateralnog susreta na najvišem nivou.

Uvažavamo okolnosti da je Srbija celinom pažnje državne politike zaokupljena rešavanjem pitanja sa Kosovom i nismo insistirali na susretu radi susreta jer ništa u našim odnosima ne gori."

Đukanović kaže da se sa srpskim kolegom sastao na Bezbednosnom forumu u Minhenu u februaru 2019. godine, dok su se telefonom čuli polovinom aprila, dva dana pre ovog intervjua.

Diplomatska hladnoća praćena je vrelom ofanzivom provladine tabloidne štampe i televizija u Srbiji prema crnogorskom državnom vrhu koji je optuživan za podrivanje srpske politike, ponajviše na pitanju Kosova koga Crna Gora priznaje kao nezavisno, kao i odnosa prema srpskoj zajednici u Crnoj Gori.

"Đukanović: Registrovao sam sve to - u više ciklusa sam u prethodnom periodu prolazio kroz takav odnos srbijanske političke javnosti i medijske scene. Da li to budi sumnje kod mene i upućuje na određene pretpostavke? Da. Valjda znate da nisam naivan čovek. Ali nisam ni plašljiv, niti tome dajem preveliki značaj. Znam da je za uspeh politike najvažnije dobro uraditi posao kod kuće. Nagledao sam se tih promena raspoloženja iz određenih delova beogradske političke i medijske scene i mogu da pretpostavim da će doći faza u kojoj će pisati potpuno prijateljski i o Crnoj Gori, i o meni.

BBC: Ali te medije i državni vrh u Beogradu svrstava u sebi naklonjene?

Đukanović: Znam ponešto o tome, čak i iz ličnog iskustva. I zato mi je teško da pretpostavim da je reč o uređivačkoj politici nezavisnih medija, autonomnih u odnosu na neke političke centre u Beogradu.

BBC: Kažete li to predsedniku Vučiću?

Đukanović: Nismo o tome razgovarali.

BBC: Zašto?

Đukanović: Zato što su svi naši razgovori tematski, usredsređeni na najaktuelnija regionalna pitanja i pitanja odnosa sa EU. Ne mislim da je nužno da ja to pitanje potenciram - ne želim da iko od mojih sagovornika pretpostavi da mi je potrebna pomoć i zaštita od medijske kampanje. Od toga sam se uvek branio i odbranio sam. Ali, očekivao bih, recimo, da čujem neku reč objašnjenja sa druge strane - zašto se to događa i koliko ima veze sa nekim važnim političkim procesima koji su u toku, poput pregovora sa Kosovom. Ili sa pitanjem navodne ugroženosti srpske zajednice u Crnoj Gori, koju potenciraju neki od njenih političkih lidera koji su od Miloševićevog vremena češće bili protivnici svih novih vlasti u Srbiji nego njihovi saveznici."

Na opasku da ovakvo zagrevanje odnosa na relaciji Beograd - Podgorica može zapravo da odgovara i jednom i drugom režimu da konsoliduju svoje nacionalno opredeljeno biračko telo, Đukanović kaže da u tome ne traži šansu, niti bi manipulisao tim pitanjima.

"Prošlo je vreme, kako je neko rekao, da se ovde otvara kišobran ako u Beogradu počne da pada kiša.

O obostranim odnosima moramo zajedno voditi računa, sa dodatnom pažnjom onog državnog rukovodstva sa čijeg se terena ta atmosfera dominantno kvari."

Đukanović pretpostavlja da bi delovanje prosrpske opozicije u Crnoj Gori moglo izgledati kao doprinos toj atmosferi.

"Bežeći od odgovornosti za to što su uvek bili protiv svih odluka koje je savremena Crna Gora donosila tokom više od poslednje dve decenije, oni sebe predstavljaju žrtvom u Crnoj Gori.

U prilog oceni da nije reč o nacionalnom nego o političkom pitanju, primetio bih da su oni najčešće bili i protiv svih pozitivnih promena u Srbiji.

Ja ne vidim da je ovde iko diskriminisan."

Ideje o ustavnim preformulacijama Crne Gore u državu srpskog i crnogorskog naroda ili otpor crnogorskom jeziku, Đukanović ocenjuje kao "retrogradne ideje koje pokušavaju da ugroze temeljno opredeljenje da gradimo građansku državu, multietničko društvo."

"Zato se u našem Ustavu Crna Gora ne definiše kao država Crnogoraca, logično ni bilo koje druge nacionalne grupacije, nego kao država svih njenih građana - i to smatram našom najvrednijom tekovinom", zaključuje Đukanović.

Korekcija granica Srbije i Kosova - korak u devedesete

"Više puta sam javno upozorio da to ne bi trebalo da bude prvi koncept za rešavanje tog problema - ne zato što sumnjičim sposobnost dva lidera iz Beograda i Prištine da se o tome dogovore i to implementiraju, nego je moje pitanje šta su garancije da se sa takvim idejama neće nastaviti na Balkanu, ali i u Evropi. Da li mi time odustajemo od modela multietničkog društva na Balkanu?Vraćamo li se u devedesete godine i jesmo li zaboravili na rat inspirisani tim idejama - da se naprave etnički i verski homogenije i uvećane Velika Srbija, Hrvatska i Albanija? Ko može da nas razumno i ubedljivo uveri da i danas svaka korekcija granica motivisana etničkom ili verskom homogenizacijom nije samo prvi korak u tom pravcu? Moramo o tome celovito i dugoročno promišljati,..., da ne napravimo korak u pogrešnom smeru i izazovemo domino efekat retrogradnih ideja."

Milo Đukanović kao čuvar Evrope - ili svoje vlasti

Regionalna politièka elita - Edi Rama, Milo Ðukanoviæ, Aleksandar Vuèiæ (sleva), Isa Mustafa (donji red)/GENT SHKULLAKU/AFP/Getty Images

U nedavnom intervjuu za Asošijeted Pres, Milo Đukanović je dramatično upozorio Evropljane - ako region Zapadnog Balkana ostane van domašaja Evropske unije, Evropi preti uništenje.

Često opisuje da se protiv Crne Gore vodi - hibridni rat.

"Nije to rat samo protiv Crne Gore - usmeren je protiv sistema vrednosti Evrope i evroatlantske alijanse, pa vam je tako jasno i ko vodi taj rat.

Prirodno mi deluje da zvaničnoj Moskvi Evropa bude primarna meta - lakše je izazvati nejedinstvo u evropskom nego u američkom delu NATO-a."

Zapadni Balkan vidi kao evropsku sobu koju, posebno napominje, ne želi ovakvim porukama na silu da ugura u kuću EU.

"Moramo svi kao Evropljani, a posebno lokomotiva razvoja - Evropska unija, da budemo svesni da je kompletna evropska kuća zona naše odgovornosti i da je ne smemo prepuštati drugome i onda se ljutiti na Kinu, Rusiju ili Tursku koje koriste slobodan prostor koji mi ostavljamo."

Ipak, mnogi su u ovim Đukanovićević upozorenjima videli sasvim drugu motivaciju - ne usmerenu na očuvanje Evrope, već na očuvanje sopstvenih pozicija na vlasti kroz plašenje Evrope značajem stabilnosti i nepromenljivosti vlasti na Balkanu.

"Ni slučajno - znam za te manipulacije, iznose ih moji konkurenti u Crnoj Gori, a dolaze iz pozicije balkanske inferiornosti.

Oni su u uverenju da neko drugi treba da reši naše probleme - u neznanju političke realnosti, prenaglašavaju značaj međunarodne podrške, smatraju da je jedino važno da obezbede naklonost Brisela i da će tako doći na vlast, što već 30 godina ne uspevaju."

• Crna Gora i NATO - godina prva

Crna Gora, dan posle Mila Đukanovića

Kada je prvi put izabran za predsednika Crne Gore, u kabinetu Mila Ðukanoviæa stajale su jugoslovenska i stara crnogorska republièka zastava/Getty Images

Nekadašnji britanski ambasador u Jugoslaviji, ser Ajvor Roberts, u autorskom tekstu za američki "Politiko" poručio je da Crna Gora mora da izabere drugačiju vrstu lidera i drugačiju političku kulutru ukoliko želi punopravno članstvo u EU.

Đukanović na ove glasne pozive da mu je vreme za stvarnu političku penziju, iako ima 57 godina i po tome ne spada u najstarije političare, odgovara nabrajanjem učinjenog za 30 godina na vlasti - izbor mira umesto rata, očuvanje multietničkog društva, obnova nezavisnosti uz poštovanje standarda EU, članstvo u NATO-u, transformacija Crne Gore od manje razvijene jugoslovenske republike do "najrazvijenije ekonomije Zapadnog Balkana".

"Saopštiću, za mnoge, jeretičku tezu - da napravite ove stvari i za 60 godina, ja bih smatrao da ste veoma dobro iskoristili svoje vreme.

A mi smo to uradili za 30 veoma vanrednih godina."

I zato na suočavanje sa pitanjem svog političkog kraja, Đukanović tvrdi da nema razloga za brigu.

"BBC: Kako izgleda prvi dan Crne Gore bez Mila Đukanovića na vlasti?

Đukanović: To smo već videli tri puta.

BBC: Suštinski, nismo. Kako izgleda dan u kome ni stranka ni Milo Đukanović nisu na vlasti?

Đukanović: Osnovno pitanje je jesmo li prošli raskrsnicu izbora strateškog političkog kursa države. Mislim da u Crnoj Gori jesmo - ne bih vam to mogao sa sigurnošću reći za druga balkanska društva, ali Crna Gora više nije na raskrsnici sa koje bi mogla ići i ka evropskim vrednostima i lako se vratiti utabanim stazama balkanskog političkog autizma."

Đukanović kaže da je do sada bilo važno pokazati odlučnost i promišljenost, "usmeriti našu malenu balkansku zemlju u željenom pravcu".

"Više ne vidim toliki značaj pitanja da li je Milo Đukanović, ili neko sa drugim imenom i prezimenom na čelu Crne Gore, kao što je to bilo u prethodnom periodu.

Danas imamo značajno pouzdaniju stabilnost i dobar razvojni zamah, radujem se neminovnosti da će Crna Gora ići evroatlantskim putem, a i da ću ja moći da uživam u blagodetima onoga što će biti ostvarenje daljeg demokratskog i ekonomskog razvoja Crne Gore", zaključuje daleko najdugovečniji aktuelni evropski lider. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk