Francuska i protesti: Policija ispalila suzavac na demonstrante u Parizu, najavljen novi štrajk za 6. april

Deseti dan protesta u Francuskoj zbog najavljenog plana Makronove vlade. Policija uhapsila 27 ljudi tokom nereda u Parizu, bacali i suzavac.Dok vlada francuskog predsednika ne namerava da odustane od sprovođenja plana o povećanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, sa istim žarom se nastavljaju i protesti širom zemlje, a u Parizu došlo je do sukoba policije i demonstranata. Desetog dana protesta, ponovo je izašlo, prema procenama sindikata, oko pola miliona ljudi u Parizu sa identičnim zahtevom vladi: "Povucite plan o penzijama". Zvaničnici negiraju veliki broj i kažu da je bilo nešto više od 90.000 ljudi na ulicama, a da je oko 740.000 u celoj Francuskoj protestvovalo, izjavili su iz ministarstva unutrašnjih poslova. Dosadašnji protesti su se u prethodnim navratima pretvarali u žestoke obračune sa policijom, koja je ispaljivala suzavac, koristila vodene topove i premlaćivala demonstrante. Dvadeset sedmoro ljudi je uhapšeno u utorak, 28. marta, rekli su iz policije u Parizu. Sledeći štrajk je najavljen za 6. april kada će Ustavni savet Francuske, telo koje procenjuje ustavnost zakona, raspravljati o predlogu pomeranja starosne granice za penzionisanje. I dok sindikati u naftnim rafinerijama i dalje štrajku što je uzrok nestanka goriva na pumpi širom Francuske, sindikat komunalnih službi obustaviće štrajk u sredu, 29. marta. Hiljade tona smeća ostalo je na ulicama od početka meseca kao posledica štrajka. Francuzi neće da rade dve godine više, veliki protesti zbog reforme penzionog sistema Makron skinuo skupoceni sat ispod stola tokom TV intervjua Zapušite nos, Pariz se davi u đubretu, pacovi se goste U gradu Ren na severozapadu, gde su demonstranti blokirali obilaznicu, zapaljen je i automobil, a takođe je bilo saobraćajnih gužvi u dužini od nekoliko kilometara. Policija je upotrebila suzavac protiv grupe maskiranih ljudi. Demonstracije u ostalim gradovima poput Nice i Bordoa navodno su do sada bile uglavnom mirne.Makronova vlada je nedavno odlučila da progura zakon bez glasanja u donjem domu skupštine, jer je shvatila da za to nema potrebnu većinu. Vlada se pozvala na ustavni mehanizam, a taj potez je dodatno iritirao protivnike penzionih reformi. "Ova reforma nije luksuz, nije nešto što pričinjava zadovoljstvo, ali je neophodna", rekao je Makron prošle nedelje. Francuski ministar unutrašnjih poslova kaže da očekuju "veoma ozbiljan rizik za javni red" tokom današnjih demonstracija u pojedinim gradovima, pre svega Parizu, Lionu, Nantu i Bordou. Žeral Darmanin je rekao da je na ulicama raspoređen rekordan broj policajaca - ukupno 13.000. Demonstracije širom Francuske bile su uglavnom mirne. Ali nepopularnost zakona o penzijskoj reformi izaziva talas rastućeg nasilja, u prestonici i nekim drugim gradovima. U dosadašnjim protestima, uhapšeno je stotine ljudi koji se protive penzionoj reformi i potezima Makronove vlade.Najnovija istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj, sugerišu da se trenutni rejting francuskog predsednika Emanuela Makrona približava najnižem zabeleženom nivou, prenosi agencija Frans pres. Istraživanje anketne grupe Odoka pokazalo je da samo 30 odsto ispitanika misli da je on "dobar" predsednik, što je pad za šest procenata za mesec dana, dok ga je 70 odsto ocenilo negativno. Makronova popularnost se približava najnižem nivou iz decembra 2018. tokom antivladinih demonstracija "Žuti prsluci", kada je samo 27 odsto ljudi imalo pozitivne stavove o predsedniku.Ključni događaji:Početkom februara, francuska vlada predložila je podizanje zakonske starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine do 2030. godine u velikoj reformi penzionog sistema Plan je izazvao gnev sindikata. Više od milion ljudi učestvovalo je u prvom protestu širom zemlje u januaru Usledila su dva meseca žestoke političke debate i štrajkovi Francuska vlada je 17. marta odlučila da sprovede penzione reforme bez glasanja u parlamentu. Premijerka Elizabet Born pozvala se na član 49:3 ustava, omogućivši vladi da izbegne glasanje u skupštini Vlada je 20. marta preživela glasanje o nepoverenjuPogledajte fotografije 10. dana protesta:Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukŠta kaže Makron?Francuski predsednik je ranije rekao da demonstranti imaju pravo da izađu na ulice i da je njihov bes uzet u obzir, ali da nije prihvatljivo kada pribegavaju nasilju. "Mislite li da uživam u usvajanju ove reforme? Ne", rekao je on. Naglasio je da nema nameru da odstupi od podizanja starosne granice za odlazak u penziju uprkos tome što je mera nepopularna. Makron tvrdi da zbog činjenice da je francusko stanovništvo sve starije, sadašnji penzioni sistem nije održiv. Opozicija se sa tim ne slaže i tvrdi da je budžet stabilan. Makron je istakao da je kada je on počeo da radi bilo 10 miliona francuskih penzionera, a sada 17 miliona. "Što duže čekamo, više će se stanje pogoršavati", dodao je. Rekao je i da je potreban dijalog sa sindikatima i svim političkim snagama koje su spremne na to.I levica i desnica hteli da obore vladuOpozicija, i leva i desna opcija, pokušala je da izglasa nepoverenje vladi, ali nisu imali dovoljno glasova u skupštini. Da je izglasano nepoverenje vladi, Makron bi morao da imenuje novog mandatara ili da raspiše parlamentarne izbore.Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukI levica i desnica hteli da obore vladuNeuspešni pokušaji za izglasavanje nepoverenja vladi doveli su do novih protesta i sukoba demonstranata sa policijom u Parizu. Dok su se na ulicama glavnog grada Francuske vodili okršaju demonstranata i policije, u parlamentu je 278 poslanika podiglo ruku za smenu vlade, ali da bi predlog prošao bilo je potrebno 287 glasova. Da je izglasano nepoverenje vladi, predsednik države Emanuel Makron morao bi da imenuje novog mandatara ili da raspiše parlamentarne izbore. Ni drugi predlog o glasanju o poverenju vladi, koji je predložila desničarska stranka liderke Marin le Pen, nije prošao. Pošto su oba glasanja bila neuspešna, kontroverzni predlog reforme starosne granice za penziju postaće zakon. Glasanja o poverenju su održana pošto je premijerka Elizabet Borne iskoristila posebno ustavno ovlašćenje - Član 49:3, da progura zakon bez izjašnjavanja poslanika i poslanica. Ta odluka je izazvala nove proteste širom Francuske prošlog vikenda, a neki od demonstranata su se sukobili sa policijom, blokirali ulice i palili automobile. "Ništa nije gotovo, nastavićemo da radimo sve što možemo da se ova reforma povuče", rekla je Matilda Pano, šefica odborničke grupe ekstremno-levičarske stranke Buntovna Francuska. Student Šola, koji je učestvovao u protestu u Parizu, rekao je za novinsku agenciju AFP: "Ljudi misle da ova tema nije važna, ali jeste. Ako će sada naše bake i deke morati da rade duže, znamo da će se stvari pogoršati". Studentkinja Mari kaže da protestuju jer "su napušteni, ignorisani i zato što vlada ne brine o nama, već nas ismeva". Pre glasanja o poverenju vladi, predstavnici opozicije su izviždali premijerku Borne kada je izašla za govornicu parlamenta. Ona je navela da vlada "nikada do sada" nije išla tako daleko da pronađe kompromis kako bi neki predlog zakona bio usvojen. Boris Valo iz Socijalističke partije, koji je glasao za nepoverenje vladi, pozvao je vladu da povuče predlog reformi ili da "ga da na glasanje narodu Francuske". Predsednik Makron tvrdi da zbog činjenice da je francusko stanovništvo sve starije, sadašnji penzioni sistem nije održiv. Ali taj stav ne dele svi u francuskom parlamentu. Šarl de Kurson, podnosilac predloga u ime levice o glasanju nepoverenju vladi, kaže da je rušenje aktuelne izvršne vlasti "jedini način da se zaustavi društvena i politička kriza u zemlji". Erik Sioti, lider konzervativne Republikanske partije, prošle nedelje je rekao da ta stranka neće podržati izglasavanje nepoverenja vladi. On je naveo da odluka da se iskoristi Član 49:3 rezultat "višegodišnjih političkih neuspeha" koji su pokazali da "postoji ozbiljna kriza u našem ustavu", ali je naveo da ne smatra da je rušenje vlade rešenje.Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');