Umetnost, misterija i Leonardo da Vinči: Gde je najskuplja slika na svetu

Predobar tekst!

Čime se Leonardo bavio celoga života u slikarstvu? Crtao je anatomske skice, usavrio je 'linearnu perspektivu' ("Postavite okvir s mrežom niti između svoga oka i golog modela koji crtate, a zatim nacrtajte te iste kvadrate na papir, odredite mesto na mreži koje će poslužiti kao tačka orjentacije..." kaže nam on) i počeo je da razvija 'atmosfersku persektivu' (promenu tonova i boja usled udaljavanja. Što su predmeti dalji, oni su bleđi, mekši i gube se s daljinom u plavetnilu; a što su bliži, to su oštriji i jačih su lokalnih boja). Sinteza te tri stvari daje njegovim slikama poseban pečat. Mislim da treba sačekati nekog Firentinskog istoričara umetnosti "Vernera Busch", poput onog iz Berlina. Naime, danas puno toga znamo, na primer, da čuvena Rembrantova slika “Čovek za zlatnim šlemom” - nije Rembrantova slika - već je slika iz njegovog ateljea. Berlinski istoričar umetnosti Verner Busch pokazao je da je prema statutima iz 17. veka „majstor ima pravo da prodaje sve što je proizvedeno u njegovom ateljeu pod njegovim imenom“. Postoje dela sa Rembrantovim potpisom da on praktično nikada ništa nije uradio: „Postoje Rembrandtove slike koje su više Rembrantove nego sam Rembrant - poput "Čoveka sa zlatnom kacigom" u Berlinu.

Predobar tekst!

Čime se Leonardo bavio celoga života u slikarstvu? Crtao je anatomske skice, usavrio je 'linearnu perspektivu' ("Postavite okvir s mrežom niti između svoga oka i golog modela koji crtate, a zatim nacrtajte te iste kvadrate na papir, odredite mesto na mreži koje će poslužiti kao tačka orjentacije..." kaže nam on) i počeo je da razvija 'atmosfersku persektivu' (promenu tonova i boja usled udaljavanja. Što su predmeti dalji, oni su bleđi, mekši i gube se s daljinom u plavetnilu; a što su bliži, to su oštriji i jačih su lokalnih boja). Sinteza te tri stvari daje njegovim slikama poseban pečat. Mislim da treba sačekati nekog Firentinskog istoričara umetnosti "Vernera Busch", poput onog iz Berlina. Naime, danas puno toga znamo, na primer, da čuvena Rembrantova slika “Čovek za zlatnim šlemom” - nije Rembrantova slika - već je slika iz njegovog ateljea. Berlinski istoričar umetnosti Verner Busch pokazao je da je prema statutima iz 17. veka „majstor ima pravo da prodaje sve što je proizvedeno u njegovom ateljeu pod njegovim imenom“. Postoje dela sa Rembrantovim potpisom da on praktično nikada ništa nije uradio: „Postoje Rembrandtove slike koje su više Rembrantove nego sam Rembrant - poput "Čoveka sa zlatnom kacigom" u Berlinu.