Korona virus, Srbija i migracije: Da li je pandemija preokrenula "odliv mozgova"

Radim i živim u Kanadi ali mi je korona dala mogućnost da radim odakle god hoću. Logično, izabrao sam svoju Srbiju. Tu sam već 6 meseci i osećam se kao svoj na svom. Na kraju krajeva, ovo vreme mi daje mogućnost da proverim da li bih mogao jednog dana da se permanentno vratim i odgovor je - da.

Ima tu tako mnogo problema koji se presecaju i stvaraju tu savrsenu oluju.
Kao prvo obrazovanje. Decenijama unazad se na zanate gledalo s visine, nesto sto je za nizu klasu. Danas smo dosli do toga da su zanatlije trazeni kao suvo zlato na svim poljima. Ne. Naguraj dete na neki fakultet da se kaze da ima diplomu, a sta ce s njom da radi to te niko ne pita. Ja licno poznajem zanatlije koji su savrsena gospoda i fakultetlije koje ni u obor ne bih stavio da mi ne pokvari svinje.

Drugo, drustvene nauke. Jednostavno niko ih nece. Postoji neka gornja granica do koje su drustvenjaci potrebni a onda svi ostali udare o zid i sede na birou ili rade svakojake poslove kao ovi momci u tekstu. Znam po sebi... Prirodnjaci imaju daleko siri spektar mogucnosti za zaposljenje.

Trece, pravilno usmeravanje. Ovo treba da krene od osnovne skole, da se deca upoznaju sa svim mogucnostima zaposlenja i da se od malih nogu detektuju sklonosti i ohrabrivati ih u pravcu deficitarnih zaposlenja.

Sto kaze nas narod "da mi je ova pamet i one godine", nikad Mandraka fakultet ne bi video.

Kome je dobro u Srbiji (plata preko 1000-1500e, zna dva tri jezika, nema problem da da najde posao sutra) bice mu dobro svuda. Kome je lose, nece mu biti dobro nigde. Te price da ces da trangeljas par godina i da ce posle da cvetaju ruze su bajke za malu decu. Ima ljudi stvarno koji sa ciljem odu da fizikalisu, isele porodicu da bi deca imala prilike da im studiraju na prestiznim fakultetima ali obicno tek druga ili treca generacija ima neku sansu, jer su dovoljno obrazovani, znaju jezik itd.

Radim i živim u Kanadi ali mi je korona dala mogućnost da radim odakle god hoću. Logično, izabrao sam svoju Srbiju. Tu sam već 6 meseci i osećam se kao svoj na svom. Na kraju krajeva, ovo vreme mi daje mogućnost da proverim da li bih mogao jednog dana da se permanentno vratim i odgovor je - da.

Kome je dobro u Srbiji (plata preko 1000-1500e, zna dva tri jezika, nema problem da da najde posao sutra) bice mu dobro svuda. Kome je lose, nece mu biti dobro nigde. Te price da ces da trangeljas par godina i da ce posle da cvetaju ruze su bajke za malu decu. Ima ljudi stvarno koji sa ciljem odu da fizikalisu, isele porodicu da bi deca imala prilike da im studiraju na prestiznim fakultetima ali obicno tek druga ili treca generacija ima neku sansu, jer su dovoljno obrazovani, znaju jezik itd.

Ima tu tako mnogo problema koji se presecaju i stvaraju tu savrsenu oluju.
Kao prvo obrazovanje. Decenijama unazad se na zanate gledalo s visine, nesto sto je za nizu klasu. Danas smo dosli do toga da su zanatlije trazeni kao suvo zlato na svim poljima. Ne. Naguraj dete na neki fakultet da se kaze da ima diplomu, a sta ce s njom da radi to te niko ne pita. Ja licno poznajem zanatlije koji su savrsena gospoda i fakultetlije koje ni u obor ne bih stavio da mi ne pokvari svinje.

Drugo, drustvene nauke. Jednostavno niko ih nece. Postoji neka gornja granica do koje su drustvenjaci potrebni a onda svi ostali udare o zid i sede na birou ili rade svakojake poslove kao ovi momci u tekstu. Znam po sebi... Prirodnjaci imaju daleko siri spektar mogucnosti za zaposljenje.

Trece, pravilno usmeravanje. Ovo treba da krene od osnovne skole, da se deca upoznaju sa svim mogucnostima zaposlenja i da se od malih nogu detektuju sklonosti i ohrabrivati ih u pravcu deficitarnih zaposlenja.

Sto kaze nas narod "da mi je ova pamet i one godine", nikad Mandraka fakultet ne bi video.