Dobrovoljno davanje krvi: Zašto je važno biti redovan davalac

Sve je ovo lepo, ali...
Ranije su se zavodi za transfuziju prilagođavali radnom vremenu i mogućnostima davalaca , danas moraš da im ideš na noge. Davaoci su imali plaćen radni dan ili barem slobodan dan, danas više ne. Davaoci su bili oslobođeni participacije i imali beneficije prilikom lečenja, danas sve plaćaju. Danas više ni sendvič ne možeš dobiti....a bogami ni hvala.

Uđete u onaj beogradski autobus za davanje krvi, treba da spustite glavu na isti jastuk kao i desetine pre vas, tražite neki ubrus, papir, nešto da podmetnete ispod glave zbog higijenskih razloga, oni se naljute na vas. Ostanete kao popi*ani, a otišli da date krv. Srbija.

Ovde pre pali neki vauceri, besplatni prevoz, pozorista itd. da se podstakne ovakva delatnost. Batali pricu humanosti i politicke korektnosti

Bajo moj, danas jubilarni 40ti put! Red je da se zalije pivom, pa makar i bezalkoholnim!

pa zar 0- nemoze da se da ljudima koji imaju AB negativnu i B negativnu?

Jednostavno je: kada sam ja počinjao da dajem krv, pre skoro 30 godina, bilo je 150-170 davalaca po jednoj akciji u našem malom gradu. Sada je to oko 50. Dakle, radite ono što ste radili onda i imaćete bar približno onoliko davalaca koliko ste imali tada.

Kada bi poslodavci bili obavezni da puste radnika makar nekoliko sati da odsustvuje sa posla, dok obavi davanje, verujem da bi se broj davanja povećao za 25-30%, a možda i više. Ljudi žele, ali ne mogu, jer moraju da rade.

Zanimljivo je i to da u Srbiji skoro polovina ljudi radi za državu, ali većina dobrovoljnih davalaca radi kod privatnika. Naročito je malo onih koji rade po kancelarijama. Zdravstveni radnici, prosvetni radnici, policajci i verujem vojnici (u našem gradu ih nema, pa ne mogu da tvrdim) popravljaju prosek državnim službenicima.

I ja sam mnogo čime nezadovoljan, ali dajem. U svakom slučaju, ako možete, dajte krv - zbog onih kojima treba.

Са 28 година, пре неки дан стигао до последњег једноцифреног давања и криво ми је што сам био лењ. Сад без 3 давања годишње, надам се да неће пролазити.

Изненађен сам недостатком моје групе Б+, ово ми сад даје још већи мотив. Заиста. Пет минута, након тога чаша вина и леп дан, а некоме можда значи живот.

Мене "збрињава" ужички огранак, видим негативне коментаре на њихове колеге, али су они људи увек били за 10+! Пријатни, културни, чисти.

Форсирати приватнике да нуде погодности запосленима!

Poslednjih 10ak puta uvek plaćam parking oko Zavoda kada idem da dam krv.
Znači, pored vremena koje potrošim, mene davanje krvi košta od 50 do 100din, zavisno od toga koliko se zadržim i koliko daleko od Zavoda nađem parking mesto.
Nije to neka para, daleko bilo, ali da u saradnji sa Parking servisom ne može da se napravi neki sistem u 21. veku da davaoci bar parking ne plate za taj period kad su bili u Zavodu. Ta ne briga za davaoce je ono što me sve više vuče na odluku da davanja od sad budu samo namenska.
Doduše postavlja se pitanje i otkud privatnim zdravstvenim sistemima krv za intervencije koje to zahtevaju? Kupuju je od davalaca, ili od Zavoda? Ako Zavod to prodaje to je skandal nad skandalima, a ako te ustanove plaćaju davaocima zašto bi ljudi davali Zavodu? U svakom slučaju te ustanove takve usluge masno naplaćuju. Možda i od moje dobrovoljno date krvi.

Samo da odgovorim komentatoru koji se predstavlja kao Kosta:

Sve što si napisao je apsolutno netačno.

Svaki davalac krvi ima pravo na 2 slobodna dana.
Davalac krvi oslobođen je plaćanja participacije na lekarske preglede u trajanju od godinu dana od poslednjeg davanja krvi. Onaj ko je dao više od 10 puta krv oslobođen je trajno od plaćanja participacije.
Po davanju krvi uvek mi se osoba koja je vadila krv zahvalila. To im je obavezni deo procedure.
Takođe, sendvič se iz higijenskih razloga ne dobija ali se dobija paket zahvalnosti u kojem je obavezna čokoladica, slane grickalice i flašica vode ili sokić.
Takođe u zavisnosti od doba godine dobija se kalendar, majica ili platnena torba sa odgovarajućom štampom na sebi.

Krv dajem redovno i do sada sam imao 78 zvaničnih davanja. Ne pišem ništa napamet, već iznosim činjenice.

Sve je ovo lepo, ali...
Ranije su se zavodi za transfuziju prilagođavali radnom vremenu i mogućnostima davalaca , danas moraš da im ideš na noge. Davaoci su imali plaćen radni dan ili barem slobodan dan, danas više ne. Davaoci su bili oslobođeni participacije i imali beneficije prilikom lečenja, danas sve plaćaju. Danas više ni sendvič ne možeš dobiti....a bogami ni hvala.

Uđete u onaj beogradski autobus za davanje krvi, treba da spustite glavu na isti jastuk kao i desetine pre vas, tražite neki ubrus, papir, nešto da podmetnete ispod glave zbog higijenskih razloga, oni se naljute na vas. Ostanete kao popi*ani, a otišli da date krv. Srbija.

Bajo moj, danas jubilarni 40ti put! Red je da se zalije pivom, pa makar i bezalkoholnim!

pa zar 0- nemoze da se da ljudima koji imaju AB negativnu i B negativnu?

Ovde pre pali neki vauceri, besplatni prevoz, pozorista itd. da se podstakne ovakva delatnost. Batali pricu humanosti i politicke korektnosti

Са 28 година, пре неки дан стигао до последњег једноцифреног давања и криво ми је што сам био лењ. Сад без 3 давања годишње, надам се да неће пролазити.

Изненађен сам недостатком моје групе Б+, ово ми сад даје још већи мотив. Заиста. Пет минута, након тога чаша вина и леп дан, а некоме можда значи живот.

Мене "збрињава" ужички огранак, видим негативне коментаре на њихове колеге, али су они људи увек били за 10+! Пријатни, културни, чисти.

Форсирати приватнике да нуде погодности запосленима!

Poslednjih 10ak puta uvek plaćam parking oko Zavoda kada idem da dam krv.
Znači, pored vremena koje potrošim, mene davanje krvi košta od 50 do 100din, zavisno od toga koliko se zadržim i koliko daleko od Zavoda nađem parking mesto.
Nije to neka para, daleko bilo, ali da u saradnji sa Parking servisom ne može da se napravi neki sistem u 21. veku da davaoci bar parking ne plate za taj period kad su bili u Zavodu. Ta ne briga za davaoce je ono što me sve više vuče na odluku da davanja od sad budu samo namenska.
Doduše postavlja se pitanje i otkud privatnim zdravstvenim sistemima krv za intervencije koje to zahtevaju? Kupuju je od davalaca, ili od Zavoda? Ako Zavod to prodaje to je skandal nad skandalima, a ako te ustanove plaćaju davaocima zašto bi ljudi davali Zavodu? U svakom slučaju te ustanove takve usluge masno naplaćuju. Možda i od moje dobrovoljno date krvi.

Samo da odgovorim komentatoru koji se predstavlja kao Kosta:

Sve što si napisao je apsolutno netačno.

Svaki davalac krvi ima pravo na 2 slobodna dana.
Davalac krvi oslobođen je plaćanja participacije na lekarske preglede u trajanju od godinu dana od poslednjeg davanja krvi. Onaj ko je dao više od 10 puta krv oslobođen je trajno od plaćanja participacije.
Po davanju krvi uvek mi se osoba koja je vadila krv zahvalila. To im je obavezni deo procedure.
Takođe, sendvič se iz higijenskih razloga ne dobija ali se dobija paket zahvalnosti u kojem je obavezna čokoladica, slane grickalice i flašica vode ili sokić.
Takođe u zavisnosti od doba godine dobija se kalendar, majica ili platnena torba sa odgovarajućom štampom na sebi.

Krv dajem redovno i do sada sam imao 78 zvaničnih davanja. Ne pišem ništa napamet, već iznosim činjenice.

Jednostavno je: kada sam ja počinjao da dajem krv, pre skoro 30 godina, bilo je 150-170 davalaca po jednoj akciji u našem malom gradu. Sada je to oko 50. Dakle, radite ono što ste radili onda i imaćete bar približno onoliko davalaca koliko ste imali tada.

Kada bi poslodavci bili obavezni da puste radnika makar nekoliko sati da odsustvuje sa posla, dok obavi davanje, verujem da bi se broj davanja povećao za 25-30%, a možda i više. Ljudi žele, ali ne mogu, jer moraju da rade.

Zanimljivo je i to da u Srbiji skoro polovina ljudi radi za državu, ali većina dobrovoljnih davalaca radi kod privatnika. Naročito je malo onih koji rade po kancelarijama. Zdravstveni radnici, prosvetni radnici, policajci i verujem vojnici (u našem gradu ih nema, pa ne mogu da tvrdim) popravljaju prosek državnim službenicima.

I ja sam mnogo čime nezadovoljan, ali dajem. U svakom slučaju, ako možete, dajte krv - zbog onih kojima treba.