Rabindranat Tagore, spomenik u Beogradu: Kako je Indijac 1926. izazvao pometnju u Beogradu

Odličan tekst!!

Чудно је било то време када један песник заслужи такву пажњу. Време када су људи још увек осећали вредност духовности, а не само материјалности. Данас пометњу изазову фудбалери, ријалити звезде...
Данас је време када се поштоваоци поезије скривају у својој осами.

Рабиндранат...
Не знам каква је била његова политичка улога, али је мелодија његове поезије божанска.

Gradinar... prelepa poezija.

Данас је време када се поштоваоци поезије скривају у својој осами.
(Sempervivum, 7. maj 2021 13:31)
Prijatelju, danas je vreme idiota, dob i kob vulgarne idiokratije. Nije to (samo) vreme u kom nema individualnih autoriteta, nego još gore od toga: doba u kom je autoritet svako ko to poželi da bude i dovoljno je drzak da se proglasi. Svojevremeno je Selenić govorio o tom fenomenu "balkanskog intelektualca", ali je zanemario da se taj proces odvija globalno i univerzalno.

Umberto Eko je bio poslednji takav autoritet gabarita Tagore, ali valjda se i spomenici moraju podizati redom kako su divovi umirali. Bojim se, kad dođe Eko na red, više neće biti nikoga da mu spomenik podigne, ni za koga. I sam Tagore je uhvatio poslednji vagon poslednjeg voza, pa i to čudom. Da su oni koji su odobrili spomenik pročitali njegov esej o nacionalizmu, ni tog čuda ne bi bilo.

Odličan tekst!!

Чудно је било то време када један песник заслужи такву пажњу. Време када су људи још увек осећали вредност духовности, а не само материјалности. Данас пометњу изазову фудбалери, ријалити звезде...
Данас је време када се поштоваоци поезије скривају у својој осами.

Рабиндранат...
Не знам каква је била његова политичка улога, али је мелодија његове поезије божанска.

Gradinar... prelepa poezija.

Данас је време када се поштоваоци поезије скривају у својој осами.
(Sempervivum, 7. maj 2021 13:31)
Prijatelju, danas je vreme idiota, dob i kob vulgarne idiokratije. Nije to (samo) vreme u kom nema individualnih autoriteta, nego još gore od toga: doba u kom je autoritet svako ko to poželi da bude i dovoljno je drzak da se proglasi. Svojevremeno je Selenić govorio o tom fenomenu "balkanskog intelektualca", ali je zanemario da se taj proces odvija globalno i univerzalno.

Umberto Eko je bio poslednji takav autoritet gabarita Tagore, ali valjda se i spomenici moraju podizati redom kako su divovi umirali. Bojim se, kad dođe Eko na red, više neće biti nikoga da mu spomenik podigne, ni za koga. I sam Tagore je uhvatio poslednji vagon poslednjeg voza, pa i to čudom. Da su oni koji su odobrili spomenik pročitali njegov esej o nacionalizmu, ni tog čuda ne bi bilo.