Čarls Darvin - nova saznanja naučnika otkrivaju kako je nastala "gnusna misterija" o cvetnicama

Darvin je hteo uporno, poput mnogih evolucionista današnjice da ide glavom kroz zid. Uprkos gotovo svakodnevnoj poplavi dokaza u prilog stvaranja, a ne evolucije, ljudi biraju lakšu soluciju. Jer, ako nema Stvoritelja, nema ni potrebe da se podlažu njegovoj volji i samim tim, mogu da uspostave svoju volju, svoje zakone i načela koja će koristiti njima. Ali, od kad čovek hoda ovom planetom, ljudi vladaju jedni nad drugima i nanose im nemerljivu patnju, a poslednjih decenija su upropastili floru i faunu i živi svet gotovo doveli do istrebljenja, svojim napretkom su ugrozili i sopstvenu vrstu, a ta ekspanzija ne jenjava i sve je veća. Drevni Božji sluga, apostol Pavle je to sve znao i prorekao je da će ljudi biti upravo ovakvi, kakve ih danas poznajemo: sebični, tvrdoglavi, živeće za užitke, verovaće lažnim naukama, od kojih je svakako jedna, upravo evolucija. Pavle je jednom prilikom izneo jasno rezonovanje. Rekao je da je svaki dom neko sagradio, a Bog je sve stvorio. Dakle kao što jedna najobičnija koliba ne može niknuti iz zemlje ili iz gomile drva, već je potrebno planiranje i trud da se izgradi, tako ni živi svet naše planete nije nastao sam od sebe. Cvetnice su samo kap u moru nepregledne Božje mudrosti koja se ogleda u stvaranju i lepo je ako bar nekada uzmemo malo vremena da razmišljamo o tome, pa je pravo pitanje ne da li život ima smisao, već da li smo zahvalni za svoje postojanje?!

Pa i Darvin je pogadjao i nagadjao,morao je da se bavi nekom logikom ali stvoriti neku teoriju na logici znaci uveriti sam sebe da si u pravu iako mozda nisi,imam osecaj da je Darvin nedodirljiv kao i katolicka crkva pre 500 godina :(

Intervencija.

Šta je tu čudno? Fransis Bekon je razvio ideju kako da ljudi postanu „gospodari i vlasnici prirode“ – tako kaže on što ćemo prirodu tretirati na isti način kao što to "rade zanatlije u svojim zanatima". Zato se fizička nauka ograničila na takozvane primarne kvalitete (sekundarni kvaliteti kao subjektivni su ukloljeni) jer se primarni mogu izmeriti, prebrojati, kvantifikovati. Sve je bilo zasnovano na mehanicističkom pogledu na svet - sve stvari se mogu kontrolisati jer su i u meri u kojoj su merljive, naime merljive, predvidljive, ponovljive. U naučnoj igri su - vremenski nizovi koji se možu kontrolisati, ponavljati - kao u astronomiji - a čije bi se ponavljanje može predvideti. Vojska fizičara, prirodnih filozofa, racionalista, eksperimentatora, mehaničara, genijalnih ljudi (Dekart, Galilej, Bojl, Huk, Njutn, Lajbnic,...) okupila se u kraljevskim akademijama da to realizuje. Mehanicizam je stovrio "fizičke mašine" - čak je i Bog postao sinonim za mehanički časovnik - a i samo društvo je počelo polako da funkcioniše kao mehanička naprava. Za biologe nije bilo mesta u tadašnjih akademijama. Manifestacije života – koje su u sebi sadržavale snažnu komponentu slučajnosti - sa svojim beskonačno različitim oblicima nisu mogle da se ukalupe u vladajući mehanicistički pogled. Ona je stvorena uprkos akademskoj klimi a stvorili su je dva entuzijasta (izvan zvaničnih škola) – dva gospodina vikrotijanske Engleske: Valas i Darvin.

Већи му је проблем представљало око.
"и дан данас сав се најежим кад помислим на око" признао је у једном писму пријатељу. У Пореклу је признао да се "чини апсурдним до највишег могућег степена, то слободно допуштам" да је природна селекција могла постепено да произведе један такав инструмент.

Не би ме чудило да је постојала интервенција интелигентних бића у развоју цветница или неких других околности од постанка живота на Земљи, али интервенција не подразумева било шта "божанско". Еволуција је суштина живота са или без интервенција на биолошком нивоу, околини или нечем другом током биолошке историје и у томе нема баш ништа што заслужује да се уопште замарам религиозном пропагандом појединих коментатора.

Kako je Darvin znao da su se te biljke pojavile odjednom? Tekst implicira da je znao. Kako?

Darvin je hteo uporno, poput mnogih evolucionista današnjice da ide glavom kroz zid. Uprkos gotovo svakodnevnoj poplavi dokaza u prilog stvaranja, a ne evolucije, ljudi biraju lakšu soluciju. Jer, ako nema Stvoritelja, nema ni potrebe da se podlažu njegovoj volji i samim tim, mogu da uspostave svoju volju, svoje zakone i načela koja će koristiti njima. Ali, od kad čovek hoda ovom planetom, ljudi vladaju jedni nad drugima i nanose im nemerljivu patnju, a poslednjih decenija su upropastili floru i faunu i živi svet gotovo doveli do istrebljenja, svojim napretkom su ugrozili i sopstvenu vrstu, a ta ekspanzija ne jenjava i sve je veća. Drevni Božji sluga, apostol Pavle je to sve znao i prorekao je da će ljudi biti upravo ovakvi, kakve ih danas poznajemo: sebični, tvrdoglavi, živeće za užitke, verovaće lažnim naukama, od kojih je svakako jedna, upravo evolucija. Pavle je jednom prilikom izneo jasno rezonovanje. Rekao je da je svaki dom neko sagradio, a Bog je sve stvorio. Dakle kao što jedna najobičnija koliba ne može niknuti iz zemlje ili iz gomile drva, već je potrebno planiranje i trud da se izgradi, tako ni živi svet naše planete nije nastao sam od sebe. Cvetnice su samo kap u moru nepregledne Božje mudrosti koja se ogleda u stvaranju i lepo je ako bar nekada uzmemo malo vremena da razmišljamo o tome, pa je pravo pitanje ne da li život ima smisao, već da li smo zahvalni za svoje postojanje?!

Intervencija.

Pa i Darvin je pogadjao i nagadjao,morao je da se bavi nekom logikom ali stvoriti neku teoriju na logici znaci uveriti sam sebe da si u pravu iako mozda nisi,imam osecaj da je Darvin nedodirljiv kao i katolicka crkva pre 500 godina :(

Šta je tu čudno? Fransis Bekon je razvio ideju kako da ljudi postanu „gospodari i vlasnici prirode“ – tako kaže on što ćemo prirodu tretirati na isti način kao što to "rade zanatlije u svojim zanatima". Zato se fizička nauka ograničila na takozvane primarne kvalitete (sekundarni kvaliteti kao subjektivni su ukloljeni) jer se primarni mogu izmeriti, prebrojati, kvantifikovati. Sve je bilo zasnovano na mehanicističkom pogledu na svet - sve stvari se mogu kontrolisati jer su i u meri u kojoj su merljive, naime merljive, predvidljive, ponovljive. U naučnoj igri su - vremenski nizovi koji se možu kontrolisati, ponavljati - kao u astronomiji - a čije bi se ponavljanje može predvideti. Vojska fizičara, prirodnih filozofa, racionalista, eksperimentatora, mehaničara, genijalnih ljudi (Dekart, Galilej, Bojl, Huk, Njutn, Lajbnic,...) okupila se u kraljevskim akademijama da to realizuje. Mehanicizam je stovrio "fizičke mašine" - čak je i Bog postao sinonim za mehanički časovnik - a i samo društvo je počelo polako da funkcioniše kao mehanička naprava. Za biologe nije bilo mesta u tadašnjih akademijama. Manifestacije života – koje su u sebi sadržavale snažnu komponentu slučajnosti - sa svojim beskonačno različitim oblicima nisu mogle da se ukalupe u vladajući mehanicistički pogled. Ona je stvorena uprkos akademskoj klimi a stvorili su je dva entuzijasta (izvan zvaničnih škola) – dva gospodina vikrotijanske Engleske: Valas i Darvin.

Kako je Darvin znao da su se te biljke pojavile odjednom? Tekst implicira da je znao. Kako?

Не би ме чудило да је постојала интервенција интелигентних бића у развоју цветница или неких других околности од постанка живота на Земљи, али интервенција не подразумева било шта "божанско". Еволуција је суштина живота са или без интервенција на биолошком нивоу, околини или нечем другом током биолошке историје и у томе нема баш ништа што заслужује да се уопште замарам религиозном пропагандом појединих коментатора.

Већи му је проблем представљало око.
"и дан данас сав се најежим кад помислим на око" признао је у једном писму пријатељу. У Пореклу је признао да се "чини апсурдним до највишег могућег степена, то слободно допуштам" да је природна селекција могла постепено да произведе један такав инструмент.