1. Ako je u istoriji misli bilo suštinske inovacije, to je bila ona Kopernikova (1543.„De revolucionibus..“) naglavačke je preokrenula tradicionalnu sliku fizičke realnosti. Da li je preobrazila shvatanje Univerzuma kod svojh savremenika? Nipošto. Ne može se reći da je njegova knjiga prošla nezapaženo - svi evropski astronomi su je koristili da bi poboljšali preciznost svojih mernih podataka. Međutim, samo je jedan od njih Retik, prihvatio Kopernikovo učenje, sledeći je bio Englez Tomas Digs i to tek 1576, pa 1577. Nemac, Mestlin (Keplerov učitelj), pa 1585. obazrivi Benedeti. Ali moralo se čekati sve do smelog monarha Bruna i njevovog"La Cena de le ceneri" 1584. (štampane u Londonu) da iz dogmatskog dremeža prodrma savremenike.Njegove spise je upoznao Galilej, ali ga nigde u svojim knjigama ne spominje iz opreza prema inkviziciji.Zbog urzanja svih društvenih procesa, kada se danas govori o tim vremenima, previđa se činjenica da je nauka tada bila "duhovni napor drugoga reda". U ta vremena jedino je teologija smatrana teorijom koje pružaju neosporne istine. Da bi Kopernikovo učenje moglo da proizvede dubinske promene slike Univerzuma, najpre je bilo potrebno da ljudi prihvate da je, uopšteno govoreći - naučna istina - zapravo istina prvog reda, te da je, otuda, neosporna kao i teološka. Zato u Renesansi koja traje do 1600.niko ne spominje Kopernika.Promena paradigme započela je tek sa Bekonom,Dekartom,Galilejem,Keplerom.Za samo 400 g napravljen je dzinovski korak.
    (zoran stokic, 19. januar 2021 21:50)

    # Link komentara