"O mama, mama, mama - zaljubio sam se": Kako je bilo gledati Maradonu i postati deo istorije

on je protiv sebe imao Berliskonija, sa holandskim triom Gulit/Rajkard/Van Basten,
imao je Anjelijev Juve sa Platinijem i sudijama u bekapu, i sve to je uspeo da pobedi, čak dva puta...i kad ljudi pričaju o drugim velikanima, samo treba da pogledaju kakve nemoguće golove je davao, pogotovu u sezoni 86/87. To nije bio državni klub, mezimac, niti biznis reklamni projekat, nego mali Napoli sa juga. Klub je dao 3m dolara, a 7 je skupio narod i "cosa nostra".

Otišao je igrač sa harizmom velikom kao argentina, ko ga je gledao na sp 86 i 90 za njega nema dileme ko je najveći svih vremena!

Gledati Maradonu je stvarno bilo iskustvo za sva vremena.. Mogu Messi i Kristijano da postiignu jos po hiljadu golova i opet nije to to.. To sta je Maradona izazivao u ljudima nece vise niko nikad.. Gde god se pojavi odmah je deo naroda i odmah se uklapa. Mnogo mi je drago sto je Kusta uradio film o njemu i dovodio ga u Srbiju, sto je upoznao puno nasih velikih sportista i sto je uvek imao najlepse misljenje o Srbiji.

Ako vi kazete da je Napulj na Siciliji, ok, verujem. Pocivaj u miru El mano de Dios.

Bravo za tekst.

Postoji ta dimenzija više o kojoj niko sada ne priča a koja je tada bila najveći mogući motiv za argentince i najveća moguća satisfakcija za njegov narod ako pobede engleze. A to su Foklandska ostrva. Što se tiče "božije ruke", Maradona nije priznao da je dao gol rukom posle te utakmice. Dao je neku formulaciju "da je zahvatio loptu i glavom i "božijom rukom" ". Dugo, dugo godina nakon te utakmice su trajala nagađanja da li je ili nije dao gol rukom. Tek kad je video tehnologijom 100% utvrđeno da je bila samo ruka onda je i on to "priznao".

Cika Bili kaze se La mano de Dios.

Gledati Maradonu je stvarno bilo iskustvo za sva vremena.. Mogu Messi i Kristijano da postiignu jos po hiljadu golova i opet nije to to.. To sta je Maradona izazivao u ljudima nece vise niko nikad.. Gde god se pojavi odmah je deo naroda i odmah se uklapa. Mnogo mi je drago sto je Kusta uradio film o njemu i dovodio ga u Srbiju, sto je upoznao puno nasih velikih sportista i sto je uvek imao najlepse misljenje o Srbiji.

on je protiv sebe imao Berliskonija, sa holandskim triom Gulit/Rajkard/Van Basten,
imao je Anjelijev Juve sa Platinijem i sudijama u bekapu, i sve to je uspeo da pobedi, čak dva puta...i kad ljudi pričaju o drugim velikanima, samo treba da pogledaju kakve nemoguće golove je davao, pogotovu u sezoni 86/87. To nije bio državni klub, mezimac, niti biznis reklamni projekat, nego mali Napoli sa juga. Klub je dao 3m dolara, a 7 je skupio narod i "cosa nostra".

Otišao je igrač sa harizmom velikom kao argentina, ko ga je gledao na sp 86 i 90 za njega nema dileme ko je najveći svih vremena!

Postoji ta dimenzija više o kojoj niko sada ne priča a koja je tada bila najveći mogući motiv za argentince i najveća moguća satisfakcija za njegov narod ako pobede engleze. A to su Foklandska ostrva. Što se tiče "božije ruke", Maradona nije priznao da je dao gol rukom posle te utakmice. Dao je neku formulaciju "da je zahvatio loptu i glavom i "božijom rukom" ". Dugo, dugo godina nakon te utakmice su trajala nagađanja da li je ili nije dao gol rukom. Tek kad je video tehnologijom 100% utvrđeno da je bila samo ruka onda je i on to "priznao".

Ako vi kazete da je Napulj na Siciliji, ok, verujem. Pocivaj u miru El mano de Dios.

Bravo za tekst.

Cika Bili kaze se La mano de Dios.