Brak, venčanje i tradicija: Zašto toliko mladih žena i dalje menja devojačko prezime u muževljevo

sa zadovoljstvom sam uzela muzevo prezime.
otac nas je ostavio bas rano, ceo taj deo familije mi je u magli- zelela sam da ne nosim njihovo prezime
muza i decu mnogo volim, zelim da imamo isto prezime..

Eto razvedena feminiskinja ce sve da vam objasni kako je bolje da ne uzmete muzevljevo prezime i zasto je to dobro... Razvedena..

Pa po definiciji u celom hriscanskom i islamskom svetu muskarac je taj koji obezbedjuje dom, veci deo novca nuznog za zivot i brine se o bezbednosti porodice.
Odstupanja i varijacija ima cak i suprotnih iskustava ali u vecini slucajeva je tako.
Ako se dete preziva po ocu vrlo malo majki zeli da nosi razlicito prezime od dece.

Buduću suprugu sam savetovao da zadrži svoje prezime. To su samo slova na papiru, ne čine uspešan brak.

Evo, ja sam feministkinja, pa bih uzela muzevljevo prezime. Meni je to znak postovanja supruga i porodice koju zajedno stvaramo. Sve ostalo je stvar ega. Cesto zene zbog karijere zadrze svoje i dadodaju muzevljevo prezime. Razumem to kod onih koji se bave naucno-istrazivackim radom na medjunarodnom planu, ali koliko je takvih zena zaista? Veoma malo.

Pristalica sam i podržavam svaku slobodu izbora kako svoju tako i kod drugih, a u ovom slučaju žena. Lično ne bih imao ništa protiv da je moja sada pok. supruga želela da zadrži svoje prezime. Naravno tada se ne bi ni venčali jer za tom institucijom nema potrebe, a deca bi u matičnoj knjizi rođenih bila zavedena kao deca rođena u vanbračnoj zajednici. Na to nisam obratio pažnju sve dok mi nije jedan dan rekla da je trudna i da NE želi da se dete vodi kao vanbračno rođeno. I tako na njenu intervenciju venčasmo se u njenoj petomesečnoj trudnoći, a da nisam ni stigao da je pitam posle 8.g. zabavljanja koje prezime želi već ga je sama odabrala na licu mesta. I to je to bilo uzela je moje, a da me nije ni pitala da li se slažem sa tim ali sam poštovao njenu odluku. Više nisam bio sav svoj već njihov deo života moje supruge i dece, a femenizam nije za decu. On je protiv njih.

Uzela sam muževljevo prezime, ne zbog njega ili patrijarhalnih običaja, već da bih se prezivala isto kao i moja deca.

Evo pitanja za zene(za ove sto su svom dodale muzevo prezime- znaci vec imate dva prezimena):
-Zamislite da rodite zensko dete, i govorite joj da ona treba da zadrzi svoje prezime( kao sto ste i vi uradili) da drzi do sebe i da je to dobro za njeno samopouzdanje,da je to dobro za nju...
E sad, ona to i uradi (jer smatra da je njena mama dobro savjetuje),ali njen muz također ima dva prezimena.
To znaci da ce njihovo dete imati 4 prezimena ..i gdje je tu kraj???
I da su vase bake/prabake zadrzavale svoja prezimena- kako bi se vi sad ponegdje ali retko.
Nek radi ko sta hoce, ali to je glupo i nelogicno.

Ja uzela muževljevo iz radoznalosti, da vidim šta će se desiti.
Ništa, sve isto.

Odmalena sam smatrala da je uzimanje muzevljevog prezimena glupost i postupila u skladu sa svojim stavom i osecajem. Niko i nista nije uticalo na takvu moju odluku, nikakve teorije i filozofije, prosto mi je to uvek bilo glupo i nekako ponizavajuce. Kao da moje licno ime ne znaci nista, pa mogu da ga se odreknem i uzmem tudje, svasta! Onda ni ja ne znacim nista.

Ja sam ceo zivot zelela da zadrzim devojacko prezime, bukvalno do par dana pred vencanje. Kako sam tada bila vec uveliko trudna (zeleli smo to dete i "pravili" ga iz ljubavi) odjednom sam shvatila da se necu prezivati kao moje dete. I to mi je bilo strasno.... tako da sam uzela muzevljevo prezime i evo devet godina kasnije jos uvek se nisam pokajala

Prvoj ženi sam rekao biraj ti kako ćeš. Dodala je moje prezime, pa joj ime i prezime(na) nisu stali na kreditnu karticu, a inače nije imala nikakvu karijeru pa da joj je bitno da se zna ko je ona i posle udaje. Kada smo se razveli, rodila je mečku i potrošila brdo para i vremena da se "vrati u prvobitno stanje" sa dokumentima. Drugoj ženi sam takođe rekao biraj ti kako ćeš. Uzela je moje rekavši mi smo sada porodica i jednog dana ćemo imati bar jedno dete koje će se prezivati isto kao mama i tata. I tako i bi, i pored nje ću umreti. Ne zbog prezimena, već zbog ljubavi. Neće vas niko po prezimenu pamtiti drage moje dame, prezime je nebitno...

Prezime kod zene oznacava ko je njen zastitnik i branilac casti, tako dok je devojka neudata to je njen otac, posle toga njen muz, zbog toga se i uzmia prezime. Naravno danasnjim insta lepoticama i mlitavim muskarcima to je totalno nebitno.

Oduvek pričam da je jedino važno da žena izabere shodno svojim iskrenim željama i nazorima, a ne pod vidljivim i nevidljivim pritiskom budućeg muža, njegove ili njene porodice (znam i tih primera - njen otac se ljutio što neće uzeti ili će dodati muževljevo prezime), društva.

Kod nas mi je jedino vanserijski glupa i nejasna opcija "uzimam muževljevo, dodajem svoje". Na jednoj svadbi gde smo, izgleda, svi prisutni čuli to prvi put, nastade muk, svi smo mislili da se mlada od uzbuđenja zbunila, haha!

Za pametnicu dole u komentarima koji pominje kako bi se umnožavala prezimena nepotrebno - pa, Španija i Portugalija to rade odavno, svi imaju u proseku po dva-tri prezimena (majčino, očevo, i plus često devojačko jedne bake), nikom ništa ne fali.

Što se patrijarhalnosti tiče, Gruzija je primer gde u veoma patrijarhalnoj sredini (daleko patrijarhalnijoj nego kod nas) žene zadržavaju svoje devojačko prezime, niko od njih ne očekuje da ga menjaju, niti je to tema bilo kakvih razgovora, prigovora, pregovora i rasprava. Zanemarljivo je retko da će neka Gruzinka dodati ili uzeti muževljevo. Deca nose očevo, majke su sasvim povezane se decom (čak i previše). Ah, da - i žene su češće te koje rade i obezbeđuju egzistenciju porodici, iako je hrišćanska i veoma pravoslavna zemlja. Stopa razvoda je, otprilike, ista kao u Evropi i Americi, gde kao što vidimo iz članka, većina žena uzima muževljevo prezime.

Branilac casti? Valjda svako svojim postupcima brani svoju cast i valjda je svako za svoju cast sam odgovoran! To sto Vi pisete je upravo anuliranje zene kao svesnog bica.

Pa onda realno nema ni potrebe za brakom

Evo pitanja za zene(za ove sto su svom dodale muzevo prezime- znaci vec imate dva prezimena):
-Zamislite da rodite zensko dete, i govorite joj da ona treba da zadrzi svoje prezime( kao sto ste i vi uradili) da drzi do sebe i da je to dobro za njeno samopouzdanje,da je to dobro za nju...
E sad, ona to i uradi (jer smatra da je njena mama dobro savjetuje),ali njen muz također ima dva prezimena.
To znaci da ce njihovo dete imati 4 prezimena ..i gdje je tu kraj???
I da su vase bake/prabake zadrzavale svoja prezimena- kako bi se vi sad ponegdje ali retko.
Nek radi ko sta hoce, ali to je glupo i nelogicno.

Buduću suprugu sam savetovao da zadrži svoje prezime. To su samo slova na papiru, ne čine uspešan brak.

Pa po definiciji u celom hriscanskom i islamskom svetu muskarac je taj koji obezbedjuje dom, veci deo novca nuznog za zivot i brine se o bezbednosti porodice.
Odstupanja i varijacija ima cak i suprotnih iskustava ali u vecini slucajeva je tako.
Ako se dete preziva po ocu vrlo malo majki zeli da nosi razlicito prezime od dece.

Pristalica sam i podržavam svaku slobodu izbora kako svoju tako i kod drugih, a u ovom slučaju žena. Lično ne bih imao ništa protiv da je moja sada pok. supruga želela da zadrži svoje prezime. Naravno tada se ne bi ni venčali jer za tom institucijom nema potrebe, a deca bi u matičnoj knjizi rođenih bila zavedena kao deca rođena u vanbračnoj zajednici. Na to nisam obratio pažnju sve dok mi nije jedan dan rekla da je trudna i da NE želi da se dete vodi kao vanbračno rođeno. I tako na njenu intervenciju venčasmo se u njenoj petomesečnoj trudnoći, a da nisam ni stigao da je pitam posle 8.g. zabavljanja koje prezime želi već ga je sama odabrala na licu mesta. I to je to bilo uzela je moje, a da me nije ni pitala da li se slažem sa tim ali sam poštovao njenu odluku. Više nisam bio sav svoj već njihov deo života moje supruge i dece, a femenizam nije za decu. On je protiv njih.

Odmalena sam smatrala da je uzimanje muzevljevog prezimena glupost i postupila u skladu sa svojim stavom i osecajem. Niko i nista nije uticalo na takvu moju odluku, nikakve teorije i filozofije, prosto mi je to uvek bilo glupo i nekako ponizavajuce. Kao da moje licno ime ne znaci nista, pa mogu da ga se odreknem i uzmem tudje, svasta! Onda ni ja ne znacim nista.

Eto razvedena feminiskinja ce sve da vam objasni kako je bolje da ne uzmete muzevljevo prezime i zasto je to dobro... Razvedena..

Prezime kod zene oznacava ko je njen zastitnik i branilac casti, tako dok je devojka neudata to je njen otac, posle toga njen muz, zbog toga se i uzmia prezime. Naravno danasnjim insta lepoticama i mlitavim muskarcima to je totalno nebitno.

Pa onda realno nema ni potrebe za brakom

Evo, ja sam feministkinja, pa bih uzela muzevljevo prezime. Meni je to znak postovanja supruga i porodice koju zajedno stvaramo. Sve ostalo je stvar ega. Cesto zene zbog karijere zadrze svoje i dadodaju muzevljevo prezime. Razumem to kod onih koji se bave naucno-istrazivackim radom na medjunarodnom planu, ali koliko je takvih zena zaista? Veoma malo.

sa zadovoljstvom sam uzela muzevo prezime.
otac nas je ostavio bas rano, ceo taj deo familije mi je u magli- zelela sam da ne nosim njihovo prezime
muza i decu mnogo volim, zelim da imamo isto prezime..

Uzela sam muževljevo prezime, ne zbog njega ili patrijarhalnih običaja, već da bih se prezivala isto kao i moja deca.

Prvoj ženi sam rekao biraj ti kako ćeš. Dodala je moje prezime, pa joj ime i prezime(na) nisu stali na kreditnu karticu, a inače nije imala nikakvu karijeru pa da joj je bitno da se zna ko je ona i posle udaje. Kada smo se razveli, rodila je mečku i potrošila brdo para i vremena da se "vrati u prvobitno stanje" sa dokumentima. Drugoj ženi sam takođe rekao biraj ti kako ćeš. Uzela je moje rekavši mi smo sada porodica i jednog dana ćemo imati bar jedno dete koje će se prezivati isto kao mama i tata. I tako i bi, i pored nje ću umreti. Ne zbog prezimena, već zbog ljubavi. Neće vas niko po prezimenu pamtiti drage moje dame, prezime je nebitno...

Ja sam ceo zivot zelela da zadrzim devojacko prezime, bukvalno do par dana pred vencanje. Kako sam tada bila vec uveliko trudna (zeleli smo to dete i "pravili" ga iz ljubavi) odjednom sam shvatila da se necu prezivati kao moje dete. I to mi je bilo strasno.... tako da sam uzela muzevljevo prezime i evo devet godina kasnije jos uvek se nisam pokajala

Oduvek pričam da je jedino važno da žena izabere shodno svojim iskrenim željama i nazorima, a ne pod vidljivim i nevidljivim pritiskom budućeg muža, njegove ili njene porodice (znam i tih primera - njen otac se ljutio što neće uzeti ili će dodati muževljevo prezime), društva.

Kod nas mi je jedino vanserijski glupa i nejasna opcija "uzimam muževljevo, dodajem svoje". Na jednoj svadbi gde smo, izgleda, svi prisutni čuli to prvi put, nastade muk, svi smo mislili da se mlada od uzbuđenja zbunila, haha!

Za pametnicu dole u komentarima koji pominje kako bi se umnožavala prezimena nepotrebno - pa, Španija i Portugalija to rade odavno, svi imaju u proseku po dva-tri prezimena (majčino, očevo, i plus često devojačko jedne bake), nikom ništa ne fali.

Što se patrijarhalnosti tiče, Gruzija je primer gde u veoma patrijarhalnoj sredini (daleko patrijarhalnijoj nego kod nas) žene zadržavaju svoje devojačko prezime, niko od njih ne očekuje da ga menjaju, niti je to tema bilo kakvih razgovora, prigovora, pregovora i rasprava. Zanemarljivo je retko da će neka Gruzinka dodati ili uzeti muževljevo. Deca nose očevo, majke su sasvim povezane se decom (čak i previše). Ah, da - i žene su češće te koje rade i obezbeđuju egzistenciju porodici, iako je hrišćanska i veoma pravoslavna zemlja. Stopa razvoda je, otprilike, ista kao u Evropi i Americi, gde kao što vidimo iz članka, većina žena uzima muževljevo prezime.

Branilac casti? Valjda svako svojim postupcima brani svoju cast i valjda je svako za svoju cast sam odgovoran! To sto Vi pisete je upravo anuliranje zene kao svesnog bica.

Ja uzela muževljevo iz radoznalosti, da vidim šta će se desiti.
Ništa, sve isto.