1. Sve je obo ok ali tekst Vam je predug!
    (Jana, 18. oktobar 2020 16:30)

    # Link komentara

  2. Problem je složeniji. U istoriji političkih teorija Aristotelova paradigma o polisu (grad država) kao mnoštvu različitih - jedinstvu različitih - zauzima jednistveno mesto. Ona čini paradigmu političkog (!) koju svaka politika mora uzeti kao svoju polaznu tačku. Polis je identičan s grđanstvom – polis to su građani (polis nije pravna osoba iznad građana). Od vrste (kvaliteta) građana zavisiće ustav – polis je onakav kakvi su građani. S karakterom građana menja se i karakter polisa. Neposredno u samim građanima a ne u nekoj izdignutoj državnosti jesu koreni političke zajednice. Osnovna podela u Aristotleovoj Politici je između (1) polisa (skup jednakih u različitosti) i (2) domaćinstva/uređena na despotski način (skup nejednakih). U polisu svi moraju voditi brigu, pored svog pojedinačnih ineresa i brigu o celini i opštem dobru. Cilj države je da pomoću institucija neguje i "popravlja" ljude, pa je njen smisao postojanja - potpuno etičan. Svrha države je u sreći svih njenih građana, a dobro je najviši politički cilj kome država treba da teži. A da li države danas "popravljaju ljude"? Preko 80% država sveta temelji se na despotskim matricama (tadicionalnim ili despotiji kapitala). Ni velike sila (SAD, Rusija, Kina) ni tradicionalni svet (Indija, arapski svet i tsl.) nisu zaiteresovani da vladaju "građanima – razvijeno kritičko mišljenje" najlakše je vladati "podanicima" (bez kritičkog mišljenja). Nije ista "psihologija" građanina i podanika!
    (zoran stokic, 18. oktobar 2020 13:57)

    # Link komentara