1. Za svojih trideset i kusur godina, prošle godine se prvi put na mahove bukvalno uplaših vetra. Jedno dva puta sam se izgleda našla u nekim čudnim minijaturnim kovitlacima koji su jezdili krivudavo između beogradskih zgrada, menjajući smer, savijajući neverovatnom snagom krošnje i dižući pritom ogromnu prašinu. Ljudi su tad bukvalno trčali sa ulica, sklanjajući se. Čak mi je koleginica na poslu tih dana tražila snimke bake iz Vojvodine koja se spasla vetra držeći se rukama za drvo, kao u crtaćima. Neposredno pre toga sam radila u jednoj zgradi takoreći na "vetrometini" da sam se plašila da se u pogrešnom momentu ne nađem u autobusu, na mostu ili potpunoj čistini, dok se vraćam s posla. A da ne pričamo šta prođe svim roditeljima kroz glavu dok bezbrižno šetaju s decom vraćajući se iz parka ili žureći kući kada se takav vetar razduva. Nešto se s klimom dešava čudno, jer evo do pre možda godinu, dve sam o tornadima razmišljala takoreći u okviru filmskih slika Doroti iz Kanzasa, a sad i mi u Srbiji imamo realna majušna tornada koja bez pardona prođu pravo kroz grad.
    (n., 16. septembar 2020 21:14)

    # Link komentara

  2. Sto meni ne padnu neke pare sa neba? Makar i žabe 😂
    (Zabe, 16. septembar 2020 20:59)

    # Link komentara