Izbori 2020: Najbitniji događaji i ljudi koji su obeležili tri decenije višestranačja u Srbiji

Ovo je glavni utisak iz celog teskta:
Demokrate se pamte po protestima protiv vlasti, a radikali po učešću u ratu, ali i u vlasti.

srbija na istom mestu 30 godina. nažalost narod je na gubitku, a političari na debelom dobitku. vreme je da narod vlada.

Oni su samo individualne personalne manifestacije koje su oličenje određenih (ne)vrednosti, koje kulminiraju vremenom do presudnog, i prelomnog kriznog trenutka. Do raskršća, koje izborom nudi ekspozino rasulo, ili daje šansu rešenju... Obično se svi slože da je trenutno kompromisno rešenje osnova na kojoj može dalje da se gradi i radi. Ovi "isti", se trude da po starom receptu nastave, kojim su i došli do nestabilnosti, ili ovi "novi", koji bi da menjaju uzrok nestabilnosti. Vremenom se opet ona suštinska ideja kompromituje do neke nove krizne kulminacije, koja iznedri individualne krizne (anti)heroje i prave heroje, koji večito gube bitku.
I tako...

Interesantan i vrlo realan tekst. Nisam izlazio na glasanje od tog decembra 2000. godine. Da je bilo sreće i razuma, trebalo je da se dogodi, famozni, 6. oktobar. Tada bi većina današnjih, recikliranih/povampirenih, vlastodržaca bila . . . . lustrirana. Moja verzija je mnogo ekstremnija ali mislim da bi bila efikasnija. U Srbiji ne postoje, niti će postojati, političke stranke/organizacije koje će trajati duže od 20-30 god. Razlog je identifikacija organizacije sa dominantnim pojedincem. Čim padne "glava", stranka počinje da se cepa na frakcije, urušava i na kraju svede na "društvo za stolom u ćošku".

Ovo je glavni utisak iz celog teskta:
Demokrate se pamte po protestima protiv vlasti, a radikali po učešću u ratu, ali i u vlasti.

Oni su samo individualne personalne manifestacije koje su oličenje određenih (ne)vrednosti, koje kulminiraju vremenom do presudnog, i prelomnog kriznog trenutka. Do raskršća, koje izborom nudi ekspozino rasulo, ili daje šansu rešenju... Obično se svi slože da je trenutno kompromisno rešenje osnova na kojoj može dalje da se gradi i radi. Ovi "isti", se trude da po starom receptu nastave, kojim su i došli do nestabilnosti, ili ovi "novi", koji bi da menjaju uzrok nestabilnosti. Vremenom se opet ona suštinska ideja kompromituje do neke nove krizne kulminacije, koja iznedri individualne krizne (anti)heroje i prave heroje, koji večito gube bitku.
I tako...

srbija na istom mestu 30 godina. nažalost narod je na gubitku, a političari na debelom dobitku. vreme je da narod vlada.

Interesantan i vrlo realan tekst. Nisam izlazio na glasanje od tog decembra 2000. godine. Da je bilo sreće i razuma, trebalo je da se dogodi, famozni, 6. oktobar. Tada bi većina današnjih, recikliranih/povampirenih, vlastodržaca bila . . . . lustrirana. Moja verzija je mnogo ekstremnija ali mislim da bi bila efikasnija. U Srbiji ne postoje, niti će postojati, političke stranke/organizacije koje će trajati duže od 20-30 god. Razlog je identifikacija organizacije sa dominantnim pojedincem. Čim padne "glava", stranka počinje da se cepa na frakcije, urušava i na kraju svede na "društvo za stolom u ćošku".