Lana Del Rej: "Ne veličam zlostavljanje"

Samo ti snimaj, lutko. Najbolje sto je bilo na sceni u zadnjih 10 god. si ti i Lorde. Psi ce da laju, ali ce karavani da prolaze...

onda treba zabraniti jovu zmaja, dučića i slične jer mogu da navedu na pogrešne zaključke. ma i kjubrika, tarantina, hičkoka. kad bolje razmislim, lomača za knjige i veštice ko srednjem veku!

A lepa je ko andjeo.

Umetnost je iznošenje dubokih skrivenih impresija, koje krijemo kao intimu... Poput kolektivne terapije, koju delimo. Zar nije napredovanje, upravo trenutak kad dosegnemo najdublju unutrašnju potisnutu iskrenost, koju ni sebi ne priznamo, a podelimo je, a i drugi je u sebi prepoznaju kao pitanje, ili odgovor, ili provokaciju, koja tera na razmišljanje... Koje može, jedino tada, da postane interaktivno, a kao takvo, iskorak od suštine problema. Prepoznavanje najiskrenije tačke, priznavanjem, i prepoznavanjem proporcija problema, je početak njegovog rešavanja.
Globalna muzička industrija se komercijalno sponzoriše kao i "umetnost" egzoskeletom projektovane budućnosti, štampanim novcima, kontrolom kapitala, nametnutim konformističkim vrednostima, političkom korektnošću.
Čovek se ne poštuje duhom, već se njegovi nagoni komercijalno marketinški eksploatišu, projektuje se javno mnjenje, uz marketing i neprekidnu seksualnu provokaciju.
Umetnost je mrtva, kao i duh čovečanstva. A bez introspektivnog preispitivanja, kritičkog razmišljanja, čovečanstvo i čovek nema budućnosti, naročito u susretu sa neminovnom AI.

Mogu samo da kritikuju. Njena muzika je izvanredna.

onda treba zabraniti jovu zmaja, dučića i slične jer mogu da navedu na pogrešne zaključke. ma i kjubrika, tarantina, hičkoka. kad bolje razmislim, lomača za knjige i veštice ko srednjem veku!

Samo ti snimaj, lutko. Najbolje sto je bilo na sceni u zadnjih 10 god. si ti i Lorde. Psi ce da laju, ali ce karavani da prolaze...

Umetnost je iznošenje dubokih skrivenih impresija, koje krijemo kao intimu... Poput kolektivne terapije, koju delimo. Zar nije napredovanje, upravo trenutak kad dosegnemo najdublju unutrašnju potisnutu iskrenost, koju ni sebi ne priznamo, a podelimo je, a i drugi je u sebi prepoznaju kao pitanje, ili odgovor, ili provokaciju, koja tera na razmišljanje... Koje može, jedino tada, da postane interaktivno, a kao takvo, iskorak od suštine problema. Prepoznavanje najiskrenije tačke, priznavanjem, i prepoznavanjem proporcija problema, je početak njegovog rešavanja.
Globalna muzička industrija se komercijalno sponzoriše kao i "umetnost" egzoskeletom projektovane budućnosti, štampanim novcima, kontrolom kapitala, nametnutim konformističkim vrednostima, političkom korektnošću.
Čovek se ne poštuje duhom, već se njegovi nagoni komercijalno marketinški eksploatišu, projektuje se javno mnjenje, uz marketing i neprekidnu seksualnu provokaciju.
Umetnost je mrtva, kao i duh čovečanstva. A bez introspektivnog preispitivanja, kritičkog razmišljanja, čovečanstvo i čovek nema budućnosti, naročito u susretu sa neminovnom AI.

A lepa je ko andjeo.

Mogu samo da kritikuju. Njena muzika je izvanredna.