Istraživanje: Besmisleni poslovni sastanci su "vrsta terapije"

Kod nas u firmi sastanci sluze za provociranje radi lakseg otpustanja ljudi. Konkretno, napravi se sastanak u vreme kada to nikome ne odgovara, osim onome ko ga odrzava, jer je u sklopu njegovog radnog vremena i ne zanima ga nase vreme, zatim sledi ispiranje mozga o nekim pravilima firme (za koje se zna da mogu da se krse u sezoni kada firma radi najvise, i kada ti isti koji odrzavaju sastanke ispunjavaju targete zarad bonusa od nekoliko desetina hiljada eura), pa krece baljezganje o nacinu rada, stanju masina, terena i svega ostalog, a covek dosao u firmu pre 2 meseca, jednom se prosetao kroz firmu kada je isao u pekaru pa poprecio preko kruga, covek sa platom od 250.000 dinara mi prica o ustedi, pa posle njega dolazi lik sa 500.000 dinara plate i prica kako smo mi ustvari srecni jer su oni uspeli svojim menadzerajem da nam puste grejanje, ima tu jos mnogo cega, i onda kao mi imamo tu cast da damo neku sugestiju (koja naravno nece biti usvojena), da damo zamerku i tako dalje, zatim sledi otkaz jer cim imas i malo mozga, i vidis koliko su oni svi zajedno nesposobni da vode firmu, i da su dosli tu samo da bi uzeli masne pare za 2-3, nisi vise podoban i ne uklapas se u kolektiv, kolektiv kakav njima treba, a to je zombi kolektiv sa sto manje mozga. To je sustina sastanaka, da se probere kadar za pedaliranje.

Poslovni sastanci su besmisleni na bar 8 od 10 sastanaka,bar kod mene u firmi.Vozim 300 km u jednom pravcu I podnosim izvestaje u koje svi imaju uvid jednim klikom na racunaru.To je tako veliko opterecenje da jedino bolje spavam od umora,traje skoro ceo dan a brbljanje nas zaposlenih sam siguran da niko ne slusa osim ako ima neki veliki problem u nekoj od poslovnica.

Ako ima dobre rakije, onda mo¿e biti blagotvoran, samo da nije petak.

Tako mene menadzer neocekovano pozvao na nebitan sastanak, a ja se bas spremao na duzu pauzu u wc-u. Mogu reci da sam se bas namucio na tom sastanku

Ako ima dobre rakije, onda mo¿e biti blagotvoran, samo da nije petak.

Kod nas u firmi sastanci sluze za provociranje radi lakseg otpustanja ljudi. Konkretno, napravi se sastanak u vreme kada to nikome ne odgovara, osim onome ko ga odrzava, jer je u sklopu njegovog radnog vremena i ne zanima ga nase vreme, zatim sledi ispiranje mozga o nekim pravilima firme (za koje se zna da mogu da se krse u sezoni kada firma radi najvise, i kada ti isti koji odrzavaju sastanke ispunjavaju targete zarad bonusa od nekoliko desetina hiljada eura), pa krece baljezganje o nacinu rada, stanju masina, terena i svega ostalog, a covek dosao u firmu pre 2 meseca, jednom se prosetao kroz firmu kada je isao u pekaru pa poprecio preko kruga, covek sa platom od 250.000 dinara mi prica o ustedi, pa posle njega dolazi lik sa 500.000 dinara plate i prica kako smo mi ustvari srecni jer su oni uspeli svojim menadzerajem da nam puste grejanje, ima tu jos mnogo cega, i onda kao mi imamo tu cast da damo neku sugestiju (koja naravno nece biti usvojena), da damo zamerku i tako dalje, zatim sledi otkaz jer cim imas i malo mozga, i vidis koliko su oni svi zajedno nesposobni da vode firmu, i da su dosli tu samo da bi uzeli masne pare za 2-3, nisi vise podoban i ne uklapas se u kolektiv, kolektiv kakav njima treba, a to je zombi kolektiv sa sto manje mozga. To je sustina sastanaka, da se probere kadar za pedaliranje.

Poslovni sastanci su besmisleni na bar 8 od 10 sastanaka,bar kod mene u firmi.Vozim 300 km u jednom pravcu I podnosim izvestaje u koje svi imaju uvid jednim klikom na racunaru.To je tako veliko opterecenje da jedino bolje spavam od umora,traje skoro ceo dan a brbljanje nas zaposlenih sam siguran da niko ne slusa osim ako ima neki veliki problem u nekoj od poslovnica.

Tako mene menadzer neocekovano pozvao na nebitan sastanak, a ja se bas spremao na duzu pauzu u wc-u. Mogu reci da sam se bas namucio na tom sastanku