Subota, 09.11.2019.

09:05

Japan: Debata nakon zabrane Japankama da nose naočare na poslu

Izvor: BBC

Japan: Debata nakon zabrane Japankama da nose naoèare na poslu IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

7 Komentari

Sortiraj po:

ja

pre 4 godine

Meh, ko god je imao kontakt s Japancima, mogao je da vidi kakvi su to ljudi. Imaju neverovatnu radnu etiku, disciplinu i poslovnu kulturu. Takođe, ljubazni su u svakoj mogućoj prilici, jer su tako vaspitavani još od malih nogu. Međutim, tu prestaje sva ljudskost koju imaju. Njihova ljubaznost je, kao što već rekoh, nešto na šta su naučeni - a ne proizvod empatije. Kada vam pomažu, rade to zato što smatraju to svojom dužnošću, a ne iz altruizma. U glavama su još uvek u nekom 13. veku. Ksenofobija i ekstremni nacionalizam su nešto čime odišu. Oni "znaju" da su bolji od svih ostalih. Kod njih vam je to kao aksiom. Ne pokazuju to, kao što ne pokazuju nijednu drugu emociju (tako su naučeni), ali čim ih malo bolje upoznate, to postaje tako očigledno. Najbolje ćete videti kakvi su to ljudi, prema odnosu prema drugim Japancima, ženama i deci. Ukoliko postoji bilo kakva statusna razlika između dva Japanca, onaj ko je "višeg staleža" će ovog drugog tretirati kao stoku. A, što je najgore, ovaj drugi će prihvatati to sa osmehom, jer mu to nalaže dužnost i tradicija. Na decu gledaju kao na imovinu - ako ispune očekivanja, onda će ih šetati kao trofej. Ako ne ispune, neće im biti problem da ih izbace na ulicu, čim napune 18 godina. Prema ženama se tek loše ophode. Žena, u japanskoj kući, nije ništa bolja od psa. Njihova je svrha da služe, udovolje i zadovolje. Nemaju pravo glasa u kući - bukvalno moraju da ćute, dok ne dobiju dozvolu da progovore. I ponovo tu nastupa ono njihovo osećanje dužnosti - koliko god žena bila pametna, školovana ili moderna, ona će ćutke trpeti takav tretman i dobrovoljno pristajati na njega, jer je tako naučena. Jer je to deo tradicije i kulture. Prema ženama na ulici ili radnom mestu, ukoliko su singl, a pogotovo ako imaju niži društveni status, se odnose kao stoka. Toliku količinu seksizma ne možete nigde da vidite. Mislite da su Italijani bezobrazni prema ženama? Niste ništa videli dok ne vidite Japance. I tu ne mislim na dobacivanje i vulgaran rečnik, već na, bukvalno, fizičko nasrtanje i seksualno zlostavljanje. U Japanu nema žena u top menadžmentu ili u visokoj politici. Ženama je mesto u kući, za šporetom. I Koreanci su isti takvi. Doduše, donekle su emancipovaniji, pogotovo u pogledu statusa i tretmana žena. Međutim, u svemu ostalom su kao i Japanci...

Preporučujem 28 Ne preporučujem 1
ja

pre 4 godine

Meh, ko god je imao kontakt s Japancima, mogao je da vidi kakvi su to ljudi. Imaju neverovatnu radnu etiku, disciplinu i poslovnu kulturu. Takođe, ljubazni su u svakoj mogućoj prilici, jer su tako vaspitavani još od malih nogu. Međutim, tu prestaje sva ljudskost koju imaju. Njihova ljubaznost je, kao što već rekoh, nešto na šta su naučeni - a ne proizvod empatije. Kada vam pomažu, rade to zato što smatraju to svojom dužnošću, a ne iz altruizma. U glavama su još uvek u nekom 13. veku. Ksenofobija i ekstremni nacionalizam su nešto čime odišu. Oni "znaju" da su bolji od svih ostalih. Kod njih vam je to kao aksiom. Ne pokazuju to, kao što ne pokazuju nijednu drugu emociju (tako su naučeni), ali čim ih malo bolje upoznate, to postaje tako očigledno. Najbolje ćete videti kakvi su to ljudi, prema odnosu prema drugim Japancima, ženama i deci. Ukoliko postoji bilo kakva statusna razlika između dva Japanca, onaj ko je "višeg staleža" će ovog drugog tretirati kao stoku. A, što je najgore, ovaj drugi će prihvatati to sa osmehom, jer mu to nalaže dužnost i tradicija. Na decu gledaju kao na imovinu - ako ispune očekivanja, onda će ih šetati kao trofej. Ako ne ispune, neće im biti problem da ih izbace na ulicu, čim napune 18 godina. Prema ženama se tek loše ophode. Žena, u japanskoj kući, nije ništa bolja od psa. Njihova je svrha da služe, udovolje i zadovolje. Nemaju pravo glasa u kući - bukvalno moraju da ćute, dok ne dobiju dozvolu da progovore. I ponovo tu nastupa ono njihovo osećanje dužnosti - koliko god žena bila pametna, školovana ili moderna, ona će ćutke trpeti takav tretman i dobrovoljno pristajati na njega, jer je tako naučena. Jer je to deo tradicije i kulture. Prema ženama na ulici ili radnom mestu, ukoliko su singl, a pogotovo ako imaju niži društveni status, se odnose kao stoka. Toliku količinu seksizma ne možete nigde da vidite. Mislite da su Italijani bezobrazni prema ženama? Niste ništa videli dok ne vidite Japance. I tu ne mislim na dobacivanje i vulgaran rečnik, već na, bukvalno, fizičko nasrtanje i seksualno zlostavljanje. U Japanu nema žena u top menadžmentu ili u visokoj politici. Ženama je mesto u kući, za šporetom. I Koreanci su isti takvi. Doduše, donekle su emancipovaniji, pogotovo u pogledu statusa i tretmana žena. Međutim, u svemu ostalom su kao i Japanci...

Preporučujem 28 Ne preporučujem 1
ja

pre 4 godine

Meh, ko god je imao kontakt s Japancima, mogao je da vidi kakvi su to ljudi. Imaju neverovatnu radnu etiku, disciplinu i poslovnu kulturu. Takođe, ljubazni su u svakoj mogućoj prilici, jer su tako vaspitavani još od malih nogu. Međutim, tu prestaje sva ljudskost koju imaju. Njihova ljubaznost je, kao što već rekoh, nešto na šta su naučeni - a ne proizvod empatije. Kada vam pomažu, rade to zato što smatraju to svojom dužnošću, a ne iz altruizma. U glavama su još uvek u nekom 13. veku. Ksenofobija i ekstremni nacionalizam su nešto čime odišu. Oni "znaju" da su bolji od svih ostalih. Kod njih vam je to kao aksiom. Ne pokazuju to, kao što ne pokazuju nijednu drugu emociju (tako su naučeni), ali čim ih malo bolje upoznate, to postaje tako očigledno. Najbolje ćete videti kakvi su to ljudi, prema odnosu prema drugim Japancima, ženama i deci. Ukoliko postoji bilo kakva statusna razlika između dva Japanca, onaj ko je "višeg staleža" će ovog drugog tretirati kao stoku. A, što je najgore, ovaj drugi će prihvatati to sa osmehom, jer mu to nalaže dužnost i tradicija. Na decu gledaju kao na imovinu - ako ispune očekivanja, onda će ih šetati kao trofej. Ako ne ispune, neće im biti problem da ih izbace na ulicu, čim napune 18 godina. Prema ženama se tek loše ophode. Žena, u japanskoj kući, nije ništa bolja od psa. Njihova je svrha da služe, udovolje i zadovolje. Nemaju pravo glasa u kući - bukvalno moraju da ćute, dok ne dobiju dozvolu da progovore. I ponovo tu nastupa ono njihovo osećanje dužnosti - koliko god žena bila pametna, školovana ili moderna, ona će ćutke trpeti takav tretman i dobrovoljno pristajati na njega, jer je tako naučena. Jer je to deo tradicije i kulture. Prema ženama na ulici ili radnom mestu, ukoliko su singl, a pogotovo ako imaju niži društveni status, se odnose kao stoka. Toliku količinu seksizma ne možete nigde da vidite. Mislite da su Italijani bezobrazni prema ženama? Niste ništa videli dok ne vidite Japance. I tu ne mislim na dobacivanje i vulgaran rečnik, već na, bukvalno, fizičko nasrtanje i seksualno zlostavljanje. U Japanu nema žena u top menadžmentu ili u visokoj politici. Ženama je mesto u kući, za šporetom. I Koreanci su isti takvi. Doduše, donekle su emancipovaniji, pogotovo u pogledu statusa i tretmana žena. Međutim, u svemu ostalom su kao i Japanci...

Preporučujem 28 Ne preporučujem 1