Borba protiv anoreksije: Upoznajte Anđelu - imala je 25 kilograma, a sada se sprema za maraton

Kakav divan primer trijumfa volje. Kad bi bar uspeo da smršam. Svaki put kad počnem da planiram dijetu ja se prejedam ceo taj dan. Kao neki podsvesni mehanizam iz mozga da nam predstoji period gladovanja pa da se nalepi kalorija dok još hrane ima u izobilju. A postoji fantastična misao koju ću podeliti sa vama. Možda neko za razliku od mene uspe da je implementira u svoj život. SVE JE U UMERENOSTI A NE U ODRICANJU!!! Može da se primeni na sve u životu ali je za mrsavljenje sporija od dijeta ali ako uspete rešili ste problem zauvek. Još jednom moje divljenje za njen uspeh.

Bravo sestro! ! !

Bravo, divna si, prelepa si, ostani zdrava i pazi na sebe!

Jadna devojka, to su strašne stvari jbt... sam sebe da izgladnjuješ do smrti maltene. Stvarno horor... A lepa devojka zaista, a toliko je jezivo izgledala na ovim slikama kad je bila anoreksična... Užas, kao živi kostur... Dobro je da se izvukla iz toga, sad izgleda zdravo i lepo i zgodno. Samo jako i da se nikad više ne vratiš u taj mrak!

Девојко, много си лепа овако, дивна, зрачиш! Само сам свратила да ти оставим коментар, да знаш.

WOW, BRAVO CURO!

I naravno, ova priča na BBC, na našim portalima za ovakve životno poučne priče nema jednostavno mesta...

Aaa te kasne godine puberteta, tad je najgora tranzicija ka svetu odraslih. Nesto si stariji pa mislis da si svemocan, pa se osamostalis, a u stvari se samo izolujes, i nisi neunistiv nego tvrdoglav. Imao sam i ja period kad sam mislio da samo ja znam sta je za mene najbolje. Ajde ranije kad si mali pa ti nije problem da te roditelji vuku za ruku kroz zivot, ali kasnije kad pokusavas da stvoris sebe kao individualca , da definises ko si i sta si, savete vise ne slusas i postajes previse subjektivan. I dalje sam tvrdoglav, doduse da bih pokrenuo respektabilnu karijeru, uradicu sve sto treba. Mislim, nisam ja neki starac pa da popujem ovde, mladji sam od devojke sa artikla. A ona kako se izvukla, bas mi je drago. Svtvarno smo sami sebi najveci protivnici, u svim mogucim sferama.

Bravo, samo napred, obavezna i dalje psihoterapija jer nisam sigurna da maraton nije maskirano mučenje sebe

Uh, kako mi sve ovo poznato zvuci, samo kod mene nije bilo toliko ekstremno, niko gotovo da nije to registrovao kao problem iako su svi primetili da sam mnogo smrsala, ali bilo je strasno. Prelaz srednja skola-fakultet. Isto tako, prvo gladovanje pa bulimija, pa godine borbe sa sobom...Sada mi je neverovatno da sam dozvolila sebi da mi se sve to desi, ali sta je tu je...Padnu i najjaci. Mnogo snage treba da prihvatis i zavolis sebe takav kakav jesi, tu je i kljuc.

Kako je zivot komplikovan, i kako ga nekad sami dodatno komplikujemo!
Divno je sto je uspela da se izbori i prezivi....

Ali, sem anoreksije i bulimije, postoji i nesto sto se zove ORTOREKSIJA.... Ima na internetu, opet je u pitanju poremecaj ishrane, samo ovog puta je potreba (koja se pretvorila u prinudu!!!) da se ZDRAVO i po pravilima hranimo... Nije ni malo naivno....

Kao druga osoba. Svaka čast...sad poznaješ podmuklost te bolesti, pa nemoj sebi više nikad dozvoliti da padneš u taj mrak. Život je prekratak. Srećno.

Bravo dušo! Kakav divan tekst! Poučan i nadahnjujući, tako jedan ekstremni slučaj, a sa tako lepim završetkom! Samo hrabro dalje kroz život...ti, mila, imaš sva prava da koračaš uzdignute glave, a tvoji roditelji i prijatelji mogu samo biti ponosni na tebe. Samo dalje nastavi tako, izborila si jednu veliku životnu bitku, ne dozvoli da ti ,,repovi" iz prošlosti, pokvare ni jedan jedini trenutak tvoje budućnosti.

Braavooooooo!!!

gledam slike i ne mogu da verujem da je u pitanju ista osoba. Takodjer, ne mogu da verujem da je sebe mogla da vidi u onoj mrsavoj fazi lepsom nego danas. Poucna prica pre svega za devojke sa istim problemom, i za nauk onima koje se gledaju nezadovoljne u ogledalu i misle da je mozda apstinencija od hrane resenje.
Draga Andjela, sad si potpuno u skladu sa svojim imenom - samo nastavi tako i molim te ne skidaj taj osmeh sa lica - greota je ?

Bravo!!!!

Iako se najcesce javljaju u vreme adolescencije i to kod devojcica, poremecaji u ishrani ne biraju ni godine ni pol.

Iako nikad nisam imala nikakve naznake, postala sam bulimicar sa 25 godina.
Ne mozete ni da pretpostavite koji je to pakao, a kako se lako krije od najblizh.

Izvukla me je psihoterapija, ali ponajvise meditacija i joga.

Evo vec trecu godinu, posle skoro punih trinaest uzasa, nisam sebi dozvolila da pokleknem.

Moj okidac je bio sto sam se odjednom nasla u okruzenju koje je bolesno optereceno izgledom i uopste povrsnim "vrednostima". Jedino sto znam da sam ja bila njihova kcer, umesto snaja, sada ne bih sedela ovde i pisala u proslom vremenu. Iskreno, ne znam ni da li bih bila ziva.

Bilo je citavih godina kada nisam imala ni jednu "epizodu", ali onda je bilo i citavih meseci kada sam bila anoreksicna, pod maskom raznih detoksikacija, brige za zdravlje. U tu "zvaku" nikada sama nisam verovala, ali je bila prakticna za okolinu.

Ne znam sta se u meni odjednom prelomilo. Psihoterapija je bila okej, ali odjednom je u meni nesto puklo kad sam se priblizila cetredesetoj. Kao dam sam nasla neki mir sa sobom i sa svojim manama. Postalo mi je svejedno sto neki, toboze, tuzno, oko mene komentarisu kako mi je eto zivot bio tezak, pa zato nisam ostvarila svoj potencijal... Joga me je naucila da srecu nadjem u unutar sebe, a ne izgledu, a meditacija da sve ima onoliko vaznosti koliko mu sama pridam.

ORTOREKSIJA je takodje uzasna. Najveci problem je sto je drustveno prihvatljiva jer kao ti ljudi jedu zdravo. Imam par osoba u mom okruzenju koje su ozbiljno opsednute hranom. Svaki razgovor sa njima mora da obuhvati ishranu, makar malo, samo tu se osecaju zivo. I okruzuju se takvim ljudima, koji samo pricaju I razmisljaju o zdravoj ishrani. Sve svoje zivotne probleme pripisuju ishrani. Izmisljaju da im razna hrana ne prija, pa cak izmisljaju i bolesti koje pripisuju ishrani, da su malaksali od neke hrane, da ih nesto nadima (groznog li izraza), da je nesto supernamirnica, muce svoje telo i mozak sa raznim striktnim namirnicama i pravilima, te ne jedu ovo, a jedu ono u ovo doba... Uzasno puno zivotne energije trose na hranu i razmisljanje o tome. Na isti nacin kao i oni oboleli od anoreksije

bravo, lutko lepa!
medalja za zivotno delo.

ORTOREKSIJA je takodje uzasna. Najveci problem je sto je drustveno prihvatljiva jer kao ti ljudi jedu zdravo. Imam par osoba u mom okruzenju koje su ozbiljno opsednute hranom. Svaki razgovor sa njima mora da obuhvati ishranu, makar malo, samo tu se osecaju zivo. I okruzuju se takvim ljudima, koji samo pricaju I razmisljaju o zdravoj ishrani. Sve svoje zivotne probleme pripisuju ishrani. Izmisljaju da im razna hrana ne prija, pa cak izmisljaju i bolesti koje pripisuju ishrani, da su malaksali od neke hrane, da ih nesto nadima (groznog li izraza), da je nesto supernamirnica, muce svoje telo i mozak sa raznim striktnim namirnicama i pravilima, te ne jedu ovo, a jedu ono u ovo doba... Uzasno puno zivotne energije trose na hranu i razmisljanje o tome. Na isti nacin kao i oni oboleli od anoreksije
(uko, 11. oktobar 2019 11:19)

Ortoreksiju su smislili proizvođači džank hrane, to stanje ne postoji u zvaničnoj psihijatriji.

A to što uzročno-posledične veze između hrane i subjektivnog osećaja nadimanja, malaksavanja ili prijanja svrstavaš u psihički poremećaj je psihički poremećaj za sebe! 🙂

Ljudi, vodite računa o svome zdravlju i ne slušajte ove bumere prepunjene JNA mesnim narescima iz 1954.

Bravo, samo napred, obavezna i dalje psihoterapija jer nisam sigurna da maraton nije maskirano mučenje sebe

ORTOREKSIJA je takodje uzasna. Najveci problem je sto je drustveno prihvatljiva jer kao ti ljudi jedu zdravo. Imam par osoba u mom okruzenju koje su ozbiljno opsednute hranom. Svaki razgovor sa njima mora da obuhvati ishranu, makar malo, samo tu se osecaju zivo. I okruzuju se takvim ljudima, koji samo pricaju I razmisljaju o zdravoj ishrani. Sve svoje zivotne probleme pripisuju ishrani. Izmisljaju da im razna hrana ne prija, pa cak izmisljaju i bolesti koje pripisuju ishrani, da su malaksali od neke hrane, da ih nesto nadima (groznog li izraza), da je nesto supernamirnica, muce svoje telo i mozak sa raznim striktnim namirnicama i pravilima, te ne jedu ovo, a jedu ono u ovo doba... Uzasno puno zivotne energije trose na hranu i razmisljanje o tome. Na isti nacin kao i oni oboleli od anoreksije
(uko, 11. oktobar 2019 11:19)

Ortoreksiju su smislili proizvođači džank hrane, to stanje ne postoji u zvaničnoj psihijatriji.

A to što uzročno-posledične veze između hrane i subjektivnog osećaja nadimanja, malaksavanja ili prijanja svrstavaš u psihički poremećaj je psihički poremećaj za sebe! 🙂

Ljudi, vodite računa o svome zdravlju i ne slušajte ove bumere prepunjene JNA mesnim narescima iz 1954.

Jadna devojka, to su strašne stvari jbt... sam sebe da izgladnjuješ do smrti maltene. Stvarno horor... A lepa devojka zaista, a toliko je jezivo izgledala na ovim slikama kad je bila anoreksična... Užas, kao živi kostur... Dobro je da se izvukla iz toga, sad izgleda zdravo i lepo i zgodno. Samo jako i da se nikad više ne vratiš u taj mrak!

Kakav divan primer trijumfa volje. Kad bi bar uspeo da smršam. Svaki put kad počnem da planiram dijetu ja se prejedam ceo taj dan. Kao neki podsvesni mehanizam iz mozga da nam predstoji period gladovanja pa da se nalepi kalorija dok još hrane ima u izobilju. A postoji fantastična misao koju ću podeliti sa vama. Možda neko za razliku od mene uspe da je implementira u svoj život. SVE JE U UMERENOSTI A NE U ODRICANJU!!! Može da se primeni na sve u životu ali je za mrsavljenje sporija od dijeta ali ako uspete rešili ste problem zauvek. Još jednom moje divljenje za njen uspeh.

I naravno, ova priča na BBC, na našim portalima za ovakve životno poučne priče nema jednostavno mesta...

Aaa te kasne godine puberteta, tad je najgora tranzicija ka svetu odraslih. Nesto si stariji pa mislis da si svemocan, pa se osamostalis, a u stvari se samo izolujes, i nisi neunistiv nego tvrdoglav. Imao sam i ja period kad sam mislio da samo ja znam sta je za mene najbolje. Ajde ranije kad si mali pa ti nije problem da te roditelji vuku za ruku kroz zivot, ali kasnije kad pokusavas da stvoris sebe kao individualca , da definises ko si i sta si, savete vise ne slusas i postajes previse subjektivan. I dalje sam tvrdoglav, doduse da bih pokrenuo respektabilnu karijeru, uradicu sve sto treba. Mislim, nisam ja neki starac pa da popujem ovde, mladji sam od devojke sa artikla. A ona kako se izvukla, bas mi je drago. Svtvarno smo sami sebi najveci protivnici, u svim mogucim sferama.

Девојко, много си лепа овако, дивна, зрачиш! Само сам свратила да ти оставим коментар, да знаш.

Bravo dušo! Kakav divan tekst! Poučan i nadahnjujući, tako jedan ekstremni slučaj, a sa tako lepim završetkom! Samo hrabro dalje kroz život...ti, mila, imaš sva prava da koračaš uzdignute glave, a tvoji roditelji i prijatelji mogu samo biti ponosni na tebe. Samo dalje nastavi tako, izborila si jednu veliku životnu bitku, ne dozvoli da ti ,,repovi" iz prošlosti, pokvare ni jedan jedini trenutak tvoje budućnosti.

ORTOREKSIJA je takodje uzasna. Najveci problem je sto je drustveno prihvatljiva jer kao ti ljudi jedu zdravo. Imam par osoba u mom okruzenju koje su ozbiljno opsednute hranom. Svaki razgovor sa njima mora da obuhvati ishranu, makar malo, samo tu se osecaju zivo. I okruzuju se takvim ljudima, koji samo pricaju I razmisljaju o zdravoj ishrani. Sve svoje zivotne probleme pripisuju ishrani. Izmisljaju da im razna hrana ne prija, pa cak izmisljaju i bolesti koje pripisuju ishrani, da su malaksali od neke hrane, da ih nesto nadima (groznog li izraza), da je nesto supernamirnica, muce svoje telo i mozak sa raznim striktnim namirnicama i pravilima, te ne jedu ovo, a jedu ono u ovo doba... Uzasno puno zivotne energije trose na hranu i razmisljanje o tome. Na isti nacin kao i oni oboleli od anoreksije

WOW, BRAVO CURO!

Uh, kako mi sve ovo poznato zvuci, samo kod mene nije bilo toliko ekstremno, niko gotovo da nije to registrovao kao problem iako su svi primetili da sam mnogo smrsala, ali bilo je strasno. Prelaz srednja skola-fakultet. Isto tako, prvo gladovanje pa bulimija, pa godine borbe sa sobom...Sada mi je neverovatno da sam dozvolila sebi da mi se sve to desi, ali sta je tu je...Padnu i najjaci. Mnogo snage treba da prihvatis i zavolis sebe takav kakav jesi, tu je i kljuc.

Kako je zivot komplikovan, i kako ga nekad sami dodatno komplikujemo!
Divno je sto je uspela da se izbori i prezivi....

Ali, sem anoreksije i bulimije, postoji i nesto sto se zove ORTOREKSIJA.... Ima na internetu, opet je u pitanju poremecaj ishrane, samo ovog puta je potreba (koja se pretvorila u prinudu!!!) da se ZDRAVO i po pravilima hranimo... Nije ni malo naivno....

Bravo!!!!

Iako se najcesce javljaju u vreme adolescencije i to kod devojcica, poremecaji u ishrani ne biraju ni godine ni pol.

Iako nikad nisam imala nikakve naznake, postala sam bulimicar sa 25 godina.
Ne mozete ni da pretpostavite koji je to pakao, a kako se lako krije od najblizh.

Izvukla me je psihoterapija, ali ponajvise meditacija i joga.

Evo vec trecu godinu, posle skoro punih trinaest uzasa, nisam sebi dozvolila da pokleknem.

Moj okidac je bio sto sam se odjednom nasla u okruzenju koje je bolesno optereceno izgledom i uopste povrsnim "vrednostima". Jedino sto znam da sam ja bila njihova kcer, umesto snaja, sada ne bih sedela ovde i pisala u proslom vremenu. Iskreno, ne znam ni da li bih bila ziva.

Bilo je citavih godina kada nisam imala ni jednu "epizodu", ali onda je bilo i citavih meseci kada sam bila anoreksicna, pod maskom raznih detoksikacija, brige za zdravlje. U tu "zvaku" nikada sama nisam verovala, ali je bila prakticna za okolinu.

Ne znam sta se u meni odjednom prelomilo. Psihoterapija je bila okej, ali odjednom je u meni nesto puklo kad sam se priblizila cetredesetoj. Kao dam sam nasla neki mir sa sobom i sa svojim manama. Postalo mi je svejedno sto neki, toboze, tuzno, oko mene komentarisu kako mi je eto zivot bio tezak, pa zato nisam ostvarila svoj potencijal... Joga me je naucila da srecu nadjem u unutar sebe, a ne izgledu, a meditacija da sve ima onoliko vaznosti koliko mu sama pridam.

bravo, lutko lepa!
medalja za zivotno delo.

Bravo sestro! ! !

Bravo, divna si, prelepa si, ostani zdrava i pazi na sebe!

Braavooooooo!!!

Kao druga osoba. Svaka čast...sad poznaješ podmuklost te bolesti, pa nemoj sebi više nikad dozvoliti da padneš u taj mrak. Život je prekratak. Srećno.

gledam slike i ne mogu da verujem da je u pitanju ista osoba. Takodjer, ne mogu da verujem da je sebe mogla da vidi u onoj mrsavoj fazi lepsom nego danas. Poucna prica pre svega za devojke sa istim problemom, i za nauk onima koje se gledaju nezadovoljne u ogledalu i misle da je mozda apstinencija od hrane resenje.
Draga Andjela, sad si potpuno u skladu sa svojim imenom - samo nastavi tako i molim te ne skidaj taj osmeh sa lica - greota je ?