Slepilo za lica: "Ne prepoznajem bližnje“

Ljudi, nemate pojma koje je to s..nje! Aj filmove sto je tesko pratiti kad nisu poznati glumci, ali uvece upoznam devojku, sutra kad treba da se vidimo, ja nema sanse da je prepoznam. Kad bi nosila iste stvari, nikakav problem. Resenje je doci bar pola sata ranije i delovati zamisljeno, ona ce prici. Sad u braku, to nije problem, ali ljudi sa kojima sam nesto saradjivao, e to je problem. Ako nisu fizicki karakteristicni, jbg, kao da imam alchajmer, stalno upoznajem "nove" ljude. Nakon 3-4 upoznavanja, zapamtim. Ako se ne naljute pre toga. Unisti vam samopouzdanje, a o socijalnom zivotu i da ne pricam. A cudno je to, npr, decu naravno prepoznam, ali ne mogu da ih opisem, ni zamislim im likove.

Prilično sam siguran da imam neki blag oblik ovog stanja. Moram da vidim ljude više puta i da nešto zajedno radimo, inače ih zaboravim. U kombinaciji sa tim loše ide i što sam vrlo neobične građe i oblika lica, pa mene svako "na prvu" zapamti, a ja njih sa njhovom sa prosečnom/normalnom, da ne kažem "generičkom" građom i licem nema šanse. Ume da bude jako neprijatno.

Prilično sam siguran da imam neki blag oblik ovog stanja. Moram da vidim ljude više puta i da nešto zajedno radimo, inače ih zaboravim. U kombinaciji sa tim loše ide i što sam vrlo neobične građe i oblika lica, pa mene svako "na prvu" zapamti, a ja njih sa njhovom sa prosečnom/normalnom, da ne kažem "generičkom" građom i licem nema šanse. Ume da bude jako neprijatno.
(Milan, 21. septembar 2019 10:09)

Mislim da je to normalno, dosta ljudi dobro pamti lica, ali opet mnogi ne. Blizance ne mogu da razlikujem odmah iako ne liče puno. Bolje zapamtim frizuru nego lice...

I ja ovo imam, u blažem obliku. Kao što neko reče, da sopstvenu majku treba da opišem, ne bih mogao.

Prilično sam siguran da imam neki blag oblik ovog stanja. Moram da vidim ljude više puta i da nešto zajedno radimo, inače ih zaboravim. U kombinaciji sa tim loše ide i što sam vrlo neobične građe i oblika lica, pa mene svako "na prvu" zapamti, a ja njih sa njhovom sa prosečnom/normalnom, da ne kažem "generičkom" građom i licem nema šanse. Ume da bude jako neprijatno.

Prilično sam siguran da imam neki blag oblik ovog stanja. Moram da vidim ljude više puta i da nešto zajedno radimo, inače ih zaboravim. U kombinaciji sa tim loše ide i što sam vrlo neobične građe i oblika lica, pa mene svako "na prvu" zapamti, a ja njih sa njhovom sa prosečnom/normalnom, da ne kažem "generičkom" građom i licem nema šanse. Ume da bude jako neprijatno.
(Milan, 21. septembar 2019 10:09)

Mislim da je to normalno, dosta ljudi dobro pamti lica, ali opet mnogi ne. Blizance ne mogu da razlikujem odmah iako ne liče puno. Bolje zapamtim frizuru nego lice...

Ljudi, nemate pojma koje je to s..nje! Aj filmove sto je tesko pratiti kad nisu poznati glumci, ali uvece upoznam devojku, sutra kad treba da se vidimo, ja nema sanse da je prepoznam. Kad bi nosila iste stvari, nikakav problem. Resenje je doci bar pola sata ranije i delovati zamisljeno, ona ce prici. Sad u braku, to nije problem, ali ljudi sa kojima sam nesto saradjivao, e to je problem. Ako nisu fizicki karakteristicni, jbg, kao da imam alchajmer, stalno upoznajem "nove" ljude. Nakon 3-4 upoznavanja, zapamtim. Ako se ne naljute pre toga. Unisti vam samopouzdanje, a o socijalnom zivotu i da ne pricam. A cudno je to, npr, decu naravno prepoznam, ali ne mogu da ih opisem, ni zamislim im likove.

I ja ovo imam, u blažem obliku. Kao što neko reče, da sopstvenu majku treba da opišem, ne bih mogao.