Upis u srednje škole: Novac ili interesovanje - šta je bitnije mladima kada biraju profesiju

Pomama za programiranjem govori ponajviše o siromaštvu zemlje nego o nekakvom bumu IT industrije u Srbiji. Sličan fenomen postoji u Indiji. IT usluge za razliku od ostalih inžinjerskih oblasti se lako autsorsuju, pa tako plata od hiljadu do hiljadu i po evra (što ima neko sa desetak godina iskustva) za zapadnjake je ispod minimalsca a za nas je ogromna.

Kakva patetika. Gomila budalaština. Ali i prilično dobar primer snobizma i pseudoelitizma. Klasične gimanazije odavno nemaju smisla, niti opravdavaju svoje postojanje. Jedini razlog i objašnjenje njihovog kontinuiranog postojanja, leži u onom ranije pomenutom snobizmu i pseudoelitizmu. "Društvenjaci će spasiti svet". Yeah, right. Social sciencies, gender studies i slične, pa, budalaštine nam - Čovečanstvu, mislim - nisu potrebne. Ne zaista. Stvari kao što su umetnost (likovna, muzčika...), lingvistika, istorija, enologija i slične jesu potrebne, ali su one, pa, second fiddle (što je jedino logično i prihvatljivo). STEM, naročito primenjeni STEM će spasiti svet.

Zavrsila sam inzenjerski fakultet u Beogradu pre 4 godine i moram da priznam da su tada najaktuelniji fakulteti bili Pravni, Ekonomski i FON, i naravno mnogi privatni fakulteti! Na prirodnim fakultetima je uvek bilo mesta, poput: hemije, matematike, fizike, hemijskog i masinskog inzenjerstva, itd... programeri su uvek dobrodosli i tek ce biti dobrodosli svuda! Treba naravno imati raznoliko drustvo, ali se radujem ovoj trenutnoj ekspanziji i promeni trenda. Biti programer, ne moze svako! Danas je 21.vek i treba pratiti danasnje funkcionisanje sveta i nauke. Naravno da se slazem sa predpostavkom da se voli izabrano zanimanje. U suprotnom osoba nece ni biti preterano dobra u tome sta radi ukoliko nema odredjenu motivaciju i strast prema zanimanju. Oduvek su bili neki odgovarajuci razlozi za odabir dalje profesije, npr. zbog roditelja gde mogu da ih ubace da rade ili po principu: ne znam sta cu, zavrsicu ekonimiju ili prava jer to uvek treba svuda.

cuj klinca - da razvijaju kriticko misljenje na drustvenom smeru? da nece mozda to na casovima engleskog i latinskog da nauce? ili na istoriji, gde treba da nabubaju gomilu podataka i kraj? da ne pominjemo likovno i muzicko koje imaju sve 4 godine.

Ovo potenciranje priče o stručnim školama i izjednačavanje računarskog smera sa istim postaje uvredljivo. Ni u jednom od tekstova ne videh da je neko pomenuo da je novouvedeni smer jedini, ako se ne računa Matematička gimnazija, koji sve četiri godine ima po pet časova matematike nedeljno. To je više nego na prirodnom smeru.
Nadam se da mi nećete pričati o tome kako matematika ne razvija kritičko mišljenje.

Kakva patetika. Gomila budalaština. Ali i prilično dobar primer snobizma i pseudoelitizma. Klasične gimanazije odavno nemaju smisla, niti opravdavaju svoje postojanje. Jedini razlog i objašnjenje njihovog kontinuiranog postojanja, leži u onom ranije pomenutom snobizmu i pseudoelitizmu. "Društvenjaci će spasiti svet". Yeah, right. Social sciencies, gender studies i slične, pa, budalaštine nam - Čovečanstvu, mislim - nisu potrebne. Ne zaista. Stvari kao što su umetnost (likovna, muzčika...), lingvistika, istorija, enologija i slične jesu potrebne, ali su one, pa, second fiddle (što je jedino logično i prihvatljivo). STEM, naročito primenjeni STEM će spasiti svet.

cuj klinca - da razvijaju kriticko misljenje na drustvenom smeru? da nece mozda to na casovima engleskog i latinskog da nauce? ili na istoriji, gde treba da nabubaju gomilu podataka i kraj? da ne pominjemo likovno i muzicko koje imaju sve 4 godine.

Zavrsila sam inzenjerski fakultet u Beogradu pre 4 godine i moram da priznam da su tada najaktuelniji fakulteti bili Pravni, Ekonomski i FON, i naravno mnogi privatni fakulteti! Na prirodnim fakultetima je uvek bilo mesta, poput: hemije, matematike, fizike, hemijskog i masinskog inzenjerstva, itd... programeri su uvek dobrodosli i tek ce biti dobrodosli svuda! Treba naravno imati raznoliko drustvo, ali se radujem ovoj trenutnoj ekspanziji i promeni trenda. Biti programer, ne moze svako! Danas je 21.vek i treba pratiti danasnje funkcionisanje sveta i nauke. Naravno da se slazem sa predpostavkom da se voli izabrano zanimanje. U suprotnom osoba nece ni biti preterano dobra u tome sta radi ukoliko nema odredjenu motivaciju i strast prema zanimanju. Oduvek su bili neki odgovarajuci razlozi za odabir dalje profesije, npr. zbog roditelja gde mogu da ih ubace da rade ili po principu: ne znam sta cu, zavrsicu ekonimiju ili prava jer to uvek treba svuda.

Pomama za programiranjem govori ponajviše o siromaštvu zemlje nego o nekakvom bumu IT industrije u Srbiji. Sličan fenomen postoji u Indiji. IT usluge za razliku od ostalih inžinjerskih oblasti se lako autsorsuju, pa tako plata od hiljadu do hiljadu i po evra (što ima neko sa desetak godina iskustva) za zapadnjake je ispod minimalsca a za nas je ogromna.

Ovo potenciranje priče o stručnim školama i izjednačavanje računarskog smera sa istim postaje uvredljivo. Ni u jednom od tekstova ne videh da je neko pomenuo da je novouvedeni smer jedini, ako se ne računa Matematička gimnazija, koji sve četiri godine ima po pet časova matematike nedeljno. To je više nego na prirodnom smeru.
Nadam se da mi nećete pričati o tome kako matematika ne razvija kritičko mišljenje.