Kako je živeti sa Daunovim sindromom u Srbiji

Ukoliko niste znali, postoji kafic na vracaru koji se zove "Zvuci Srca" i u kome rade kao konobari i sankeri osobe sa Daunovin sindromom kao i osobe ometene u razvoju. Takodje, ne postoji cenovnik, vec svako ostavlja onoliko para koliko misli da bi trebalo. Ne bi bilo lose da se to podrzi, jer je zaista humana stvar.

Sve je receno u poslednjoj recenici: "Ljubav koju oni daju treba iskoristiti na pravi način"

Srbija nema podatke koliko osoba sa specijalnim potrebama zivi u njoj. Roditelji samo znaju kroz sta prolaze,narucito kada da deca postanu ljudi. Mi moramo da radimo,a ko ce da brine o njima? Da upropastimo zivote braci i sestrama,nemaju svi zive bake ili deke...radno vreme ustanova gde borave se poklapa sa radnim vremenom roditelja? Ta deca i ljudi traze paznju,jako su privrzeni svojim najblizima i neopisivo vole ljude i svoje roditelje. Zar je problem da drzava bar odobri bar jednom roditelju pola radnog vremena? Nije sve u parama i nekoj finansiskoj pomoci koja drzava da! Bilo bi dobro kada bi neko bar uspeo da okupi roditelje i saslusa sve probleme. I znam da ima novootvoren centar gde mogu roditelji ostaviti decu,ali to je moje dete,ja ga volim i savest mi ne dozvoljava da ga ostavim tamo jer sam svestan da ce jednog dana biti i bez mene i bez majke i vec se jezim na tu pomisao. Drzavo,ajde malo samo neko strucan da se ukljuci u ova pitanja!

Sve je to lepo dok se roditelji staraju o njima. A posle? Ili braća i sestre koji su taoci roditeljske neodgovornosti i sebičnjakluka ili sami jadni i nemoćni za bilo šta. A pregleda i testova, neinvazivnih i pouzdanih ima koliko hoćete. Ali, ne, to im nije humano; a humano je da jadni trpe ceo kratki život, da čekaju svaki osmeh i prihvatanje, koji, na žalost, vrlo retko dolaze. Prezirem te roditelje, koji nisu smogli snage da urade potrebno, a one koji iz gluposti nisu ni proverili, njih još i više.

BRAVO!!!!!!!!!!!!!!!

nemaju uvek visak hromozoma nekad imaju normalan broj hromozoma ali visak jednog dela..

Sve je to lepo dok se roditelji staraju o njima. A posle? Ili braća i sestre koji su taoci roditeljske neodgovornosti i sebičnjakluka ili sami jadni i nemoćni za bilo šta. A pregleda i testova, neinvazivnih i pouzdanih ima koliko hoćete. Ali, ne, to im nije humano; a humano je da jadni trpe ceo kratki život, da čekaju svaki osmeh i prihvatanje, koji, na žalost, vrlo retko dolaze. Prezirem te roditelje, koji nisu smogli snage da urade potrebno, a one koji iz gluposti nisu ni proverili, njih još i više.

Srbija nema podatke koliko osoba sa specijalnim potrebama zivi u njoj. Roditelji samo znaju kroz sta prolaze,narucito kada da deca postanu ljudi. Mi moramo da radimo,a ko ce da brine o njima? Da upropastimo zivote braci i sestrama,nemaju svi zive bake ili deke...radno vreme ustanova gde borave se poklapa sa radnim vremenom roditelja? Ta deca i ljudi traze paznju,jako su privrzeni svojim najblizima i neopisivo vole ljude i svoje roditelje. Zar je problem da drzava bar odobri bar jednom roditelju pola radnog vremena? Nije sve u parama i nekoj finansiskoj pomoci koja drzava da! Bilo bi dobro kada bi neko bar uspeo da okupi roditelje i saslusa sve probleme. I znam da ima novootvoren centar gde mogu roditelji ostaviti decu,ali to je moje dete,ja ga volim i savest mi ne dozvoljava da ga ostavim tamo jer sam svestan da ce jednog dana biti i bez mene i bez majke i vec se jezim na tu pomisao. Drzavo,ajde malo samo neko strucan da se ukljuci u ova pitanja!

Sve je receno u poslednjoj recenici: "Ljubav koju oni daju treba iskoristiti na pravi način"

nemaju uvek visak hromozoma nekad imaju normalan broj hromozoma ali visak jednog dela..

BRAVO!!!!!!!!!!!!!!!

Ukoliko niste znali, postoji kafic na vracaru koji se zove "Zvuci Srca" i u kome rade kao konobari i sankeri osobe sa Daunovin sindromom kao i osobe ometene u razvoju. Takodje, ne postoji cenovnik, vec svako ostavlja onoliko para koliko misli da bi trebalo. Ne bi bilo lose da se to podrzi, jer je zaista humana stvar.