24. mart 1999. - dan koji svi pamte

Danas se svi secamo tog uzasnog zvuka sirena i straha zbog toga to nismo znali sta se desava.

Nikada necu zaboraviti to bombardovanje,bilo je i trenutaka kada smo ja i moja cerka samo srecom izbegle sigurnu smrt, onog dana 7.5.1999.god, kada su bacali kasetne bombe na Tvrdjavskoj pijaci u Nisu,kada je nekoliko desetina poginulo.Mrzim NATO!Taj dan cu pamtiti dok sam ziva i nikada im necu oprostiti!

Dan kada je palo medjunarodno pravo ,kada je razum izgubio .kada je diplomatija nestala ,Srbija je tada ispastala

Nikada necemo zaboraviti bombardovanje.

A sta reci? Da nam uspomene, na taj nemili dogadjaj sto pre izblede.

ja dosao iz skole vecerao i taman upalio tv kad je puklo komplet zgrada se zadrmala a ja 12 god nemam pojma sta se desava i bezanija u podrum..nikada to necu zaboraviti to mi je bio najveci strah u zivotu..neverovatan osecaj..ali sreca pa sam bio dete pa me to nije toliko pogadjalo jer realno nismo imali pojma sta se tacno desava i cak nam je nazalost bilo i zanimljivo jer cim pocne sirena odma se bezi u podrum a dole smo imali stoni tenis i sve ostale igrice i bilo nas je oko 15-tak dece tako da kazem da je nama bilo nazalost i zanimljivo ali nikada se ne ponovilo..

Secam se tog dana kao juce da je bio..sedim u sobi i ucim biologiju, a u pozadini na TV-u idu vesti, koje najavljuju pocetak bombardovanja..

Baba i ja gledamo Esmeraldu(inače nije mi se nikad svidjala, Ljovisna je za nju boginja), ona pada sa konja i ne staje struje.Otac javlja da je pocelo bombardovanje i da idemo u podrum.Sirene se javljaju ovde na raskrsnici kod Bruna.U podrumu vise od 15 ljudi.Strah neverovatan.Dali su nam neku poparu da jedemo.Prema deci su svi bili jako dobri.Ujutru nas otac odveo u Robaje.Milina.

zar već 20 godina prošlo ....

Ja, sveca, Esmeralda, oce, nece....zvekete. Osmi sprat hleb, voda, pegla. Sveca kod svece ja gajbi pocetak. Skinuo se ali ne go nego sa gudre i opet zvekete. Samo da imam pljuge i kafu, a sta ce biti ko to zna...tako je pocelo. Los sam sa pamcenjem ali ovo mi je ostalo u glavi. Skanija...treba i ja da se "naoruzam" sa necim. Zato ne volim NATO. I zato NATO u blato.

Не бомбардовање, већ агресија противна међународном праву за коју нико није одговарао.

Ja, sveca, Esmeralda, oce, nece....zvekete. Osmi sprat hleb, voda, pegla. Sveca kod svece ja gajbi pocetak. Skinuo se ali ne go nego sa gudre i opet zvekete. Samo da imam pljuge i kafu, a sta ce biti ko to zna...tako je pocelo. Los sam sa pamcenjem ali ovo mi je ostalo u glavi. Skanija...treba i ja da se "naoruzam" sa necim. Zato ne volim NATO. I zato NATO u blato.

Dan kada je palo medjunarodno pravo ,kada je razum izgubio .kada je diplomatija nestala ,Srbija je tada ispastala

Nikada necemo zaboraviti bombardovanje.

Nikada necu zaboraviti to bombardovanje,bilo je i trenutaka kada smo ja i moja cerka samo srecom izbegle sigurnu smrt, onog dana 7.5.1999.god, kada su bacali kasetne bombe na Tvrdjavskoj pijaci u Nisu,kada je nekoliko desetina poginulo.Mrzim NATO!Taj dan cu pamtiti dok sam ziva i nikada im necu oprostiti!

Danas se svi secamo tog uzasnog zvuka sirena i straha zbog toga to nismo znali sta se desava.

ja dosao iz skole vecerao i taman upalio tv kad je puklo komplet zgrada se zadrmala a ja 12 god nemam pojma sta se desava i bezanija u podrum..nikada to necu zaboraviti to mi je bio najveci strah u zivotu..neverovatan osecaj..ali sreca pa sam bio dete pa me to nije toliko pogadjalo jer realno nismo imali pojma sta se tacno desava i cak nam je nazalost bilo i zanimljivo jer cim pocne sirena odma se bezi u podrum a dole smo imali stoni tenis i sve ostale igrice i bilo nas je oko 15-tak dece tako da kazem da je nama bilo nazalost i zanimljivo ali nikada se ne ponovilo..

A sta reci? Da nam uspomene, na taj nemili dogadjaj sto pre izblede.

Secam se tog dana kao juce da je bio..sedim u sobi i ucim biologiju, a u pozadini na TV-u idu vesti, koje najavljuju pocetak bombardovanja..

Baba i ja gledamo Esmeraldu(inače nije mi se nikad svidjala, Ljovisna je za nju boginja), ona pada sa konja i ne staje struje.Otac javlja da je pocelo bombardovanje i da idemo u podrum.Sirene se javljaju ovde na raskrsnici kod Bruna.U podrumu vise od 15 ljudi.Strah neverovatan.Dali su nam neku poparu da jedemo.Prema deci su svi bili jako dobri.Ujutru nas otac odveo u Robaje.Milina.

zar već 20 godina prošlo ....

Не бомбардовање, већ агресија противна међународном праву за коју нико није одговарао.