Intervju petkom: "Svet u koji se bolno ne uklapamo"

Odlična.

Kakva generacija takav pisac..

@sta bi
On sebe smatra delom te elite, a njihov pogled na svet je "samo za izabrane". Komično je što svi ti likovi sebe smatraju nekakvim Evropljanima, a duhom se nisu makli sa Balkana. Niti će. Za to su potrebne izvesne predispozicije, obrazovanje i vaspitanje, koje oni nemaju. A i šta će im... Posmatrao sam zapadni način života, kolio sam mogao i uključivao se u to, ali nikad nisam poverovao kako je to jedini dobar život...
Cinično je da neprilagođenost pominje neko ko ništa drugo ne ume da radi osim da se - prilagođava. Na razne načine. Kada je jednom gostovao na hrvatskoj državnoj televiziji, mesece je nazivao po brojevima - nije avgust, nije kolovoz, nego osmi mesec... I to je bilo dosta elegantno. On, definitivno, nije vulgaran čovek. Ali, priča mu je, naravno, uvek potpuno prazna. Izvucite nešto kao "suvu materiju" iz ovog, kao, intervjua? Neće vam uspeti, ne zato što ne umete, nego zato što nema ničega u tome što on govori...

Kao da je juce izdata "U potpalublju". Jbt vreme leti...

Zanima sta misli o elitama i njihovoj ulozi u uspostavljanju vrednosnog sistema koji vlada Srbijom. Kako to da nisu uspeli da promovisu svoj kulturni obrazac izvan kruga dvojke?

Da li ste pročitali jednu knjigu od Arsenijevića, pa da tako pričate. "U potpalublju" je odlična knjiga.
A to što se nešto desilo pre 20 i kusur godina, ne znači da se nije desilo i da treba da zaboravimo šta se sve dešavalo tada.
Na kraju mnoge stvari su iste kao i devedesetih. Recimo vladajuća garnitura.

nisam čitao tekst i neću. a neću zato što mi se može a može mi se jer ne želim da čitam nekoga ko je još uvek na protestu protiv Slobe iako je ovaj rahmetli. a zašto pišem komentar?, pa zato što želim da kažem da na Balkanu ne postoji kulturna elita jer Balkan na žalost nema svoj izraz u kulturi niti ima osnovu tj. školu slikarstva, proze, poezije, vajarstva itd. nema jer npr. u mojoj generaciji 1979-1980 dovoljno je pročitati Tomasa Mana, Bukovskog i par drugih pa početi pisati a pišeš onda kopiju tuđe škole kao što je turbo-folk kopija indijske muzike te mu dođe na isto.
da bi se stvorila savremena umetnost na našem tlu mi trebamo duboko da zaronimo u našu tradiciju i da oblikuje o sadašnjost dostojnu da postane tradicija u budućnosti. želim piscu da kažem da nije upućeno njemu lično kao uvreda već sa željom da zastane u tom protestu iz devedesetih i pokuša da se pomiri sa tim u sebi samom kako bi našao svoj put. odoh da igram Tetris.

To sto sene uklapamo u ovaj uzasni svet licemerja nije problem, cak je pozitivno. To sto su skoro sve nase vizije nekog drugog sveta isto ili vise lose je deprimirajuce.

‘U potpalublju’ je nadahnuta, tacna i postena knjiga o pocetku devedesetih, meni licno najbolja o tom periodu jer prepoznajem tu atmosferu i taj osecaj, uhvacen je nepogresivo. E sada, to sto je neko drugi imao potpuno drugi zivot, afinitete i sudbinu, pa mu ova knjiga nista ne predstavlja, druga je stvar.

Roman U potpalublju je manifest njegove generacije ('65-70) a bilo je obavezno štivo moje generacije ('75-80). Knjiga je pisana nadahnuto i direktno, koliko se sećam, knjigu je lektorisala Svetlana Velmar Janković kao majka Arsenijvićevog druga, stilska izbrušenost knjige postignuta je zahvaljujući njenom angažovanju. Arsenjević je imao priču, knjiga je bila kratka, svedena i jezgrovita, slike i simboli sa početka devedesetih: bežanje mladih od rata, duhovno propadanje, omogućili su da knjiga bude autentična ali ne i melodramatična kao neka druga pre svega filmska ostvarenja iz ovog perioda.
Svako može da napise jednu dobru knjigu, svako ima jednu svoju pricu (primer: Galeb Jonatan Livingston), ali profesionalno bavljenje književnošću je zanat, zahteva i rad i talenat. To je Arsenijevicu nedostajal i to se pokazalo u narednim knjigama,već je Andjela koju sam kao gimnazijalac očekivao sa nestrpljenjem bila je razočarenje, prazno i besmisleno žvakanje na 300 strana. Arsenijević nije stvorio svoj stil ni knjizevni izraz, već je potpao kao i drugi mladi pisci pod uticaj aktuelne postmoderne, koja je u Srbiji bila vrlo aktivna, a u odnosu na svet u velikom kašnjenju.
Arsenijević je opet predstavnik jednog romantičnog perioda kada knjige još nisu bile prevazidjen medijum, kada su se pisanjem knjiga zaista bavili vrhunski intelektualci ili barem oni kiji su težili eliti, koji su verovali u autopoetiku, da reč može da promeni svet. Za razliku od vremena današnjeg kad knjige objavljuju oni koji su ih manje pročitali nego "napisali" i koji teško da bi izvukli trojku na pismenom zadatku u srednjoj trgovačkoj.
Značilo bi mi da objavite komentar, verujem da jos ima moje generacije na ovom portalu .

VLAJSO, na tom talasu se više ne prodaju knjige! Probaj da napišeš nešto pravo!!

Gospodin Surreal Senior

ovaj čovek je klasičan primer sindroma prvog albuma kod muzičara
prva knjiga dobra, ništa više od toga, daleko od remek dela
sem što pljuje po sopstvenoj sredini i što glumi intelektualca iako nema nikakvog osnova za to...

Arsenijević je najbolji kad je iskren, nepretenciozan i usmjeren na poznate predjele i vrijeme koje je proživio. U tom smislu, U podzemlju je vrlo dobar roman, a Mexico vrhunska dnevnička proza. Anđela nije dobra, ali je jasna namjera i potreba za tom knjigom (novu verziju nisam čitao).

S druge strane, kad pokušava da se bavi širim, globalnim temama (Predator) ili kad bi da piše eskapistički roman (Let), rezultat je vrlo, vrlo loš.
Nadam se da je sve ovo i sam shvatio.

@Žika Praziluk:

Kada žena broji mesece na takav način, onda to ima nedvosmisleno značenje. Međutim, kada to muškarac radi, onda mož' biti svašta?

Demokrate su zbunjene pojavom tehnokrata jer su ispustili iz ruku medijske zakone i ljudska prava.

nije književnost ako je mogu čitati samo ljudi koji su to doživeli, književnost treba da bude za sve a da li je neko voli ili ne nema razloga jer nije predivna nežna žena da se voli!

@Vampir u bunaru
Tvoj pompezni komentar veoma podseća na prozu koju kritikuješ. U jednome si, verovatno sasvim nehotično, bio potpuno iskren: takvima kao što si ti uopšte nije važno šta je napisano; bitno je ko je to napisao. Od kakvog je značaja da li je neko pisanije prepravljala ova ili ona osoba iz, kako impliciraš, elite... Za tebe je to, drugar, najbitnije, ali ti se ipak čudiš što je današnja književna produkcija loša... Ti i tebi slični potpuno ste bespomoćni pred - tekstom. Vaše mišljenje o tekstu ne formiraju odlike napisanog nego vaše predrasude. I ti si se našao da držiš kvazimoralne pridike...

Zanima sta misli o elitama i njihovoj ulozi u uspostavljanju vrednosnog sistema koji vlada Srbijom. Kako to da nisu uspeli da promovisu svoj kulturni obrazac izvan kruga dvojke?

Kao da je juce izdata "U potpalublju". Jbt vreme leti...

@sta bi
On sebe smatra delom te elite, a njihov pogled na svet je "samo za izabrane". Komično je što svi ti likovi sebe smatraju nekakvim Evropljanima, a duhom se nisu makli sa Balkana. Niti će. Za to su potrebne izvesne predispozicije, obrazovanje i vaspitanje, koje oni nemaju. A i šta će im... Posmatrao sam zapadni način života, kolio sam mogao i uključivao se u to, ali nikad nisam poverovao kako je to jedini dobar život...
Cinično je da neprilagođenost pominje neko ko ništa drugo ne ume da radi osim da se - prilagođava. Na razne načine. Kada je jednom gostovao na hrvatskoj državnoj televiziji, mesece je nazivao po brojevima - nije avgust, nije kolovoz, nego osmi mesec... I to je bilo dosta elegantno. On, definitivno, nije vulgaran čovek. Ali, priča mu je, naravno, uvek potpuno prazna. Izvucite nešto kao "suvu materiju" iz ovog, kao, intervjua? Neće vam uspeti, ne zato što ne umete, nego zato što nema ničega u tome što on govori...

To sto sene uklapamo u ovaj uzasni svet licemerja nije problem, cak je pozitivno. To sto su skoro sve nase vizije nekog drugog sveta isto ili vise lose je deprimirajuce.

VLAJSO, na tom talasu se više ne prodaju knjige! Probaj da napišeš nešto pravo!!

nisam čitao tekst i neću. a neću zato što mi se može a može mi se jer ne želim da čitam nekoga ko je još uvek na protestu protiv Slobe iako je ovaj rahmetli. a zašto pišem komentar?, pa zato što želim da kažem da na Balkanu ne postoji kulturna elita jer Balkan na žalost nema svoj izraz u kulturi niti ima osnovu tj. školu slikarstva, proze, poezije, vajarstva itd. nema jer npr. u mojoj generaciji 1979-1980 dovoljno je pročitati Tomasa Mana, Bukovskog i par drugih pa početi pisati a pišeš onda kopiju tuđe škole kao što je turbo-folk kopija indijske muzike te mu dođe na isto.
da bi se stvorila savremena umetnost na našem tlu mi trebamo duboko da zaronimo u našu tradiciju i da oblikuje o sadašnjost dostojnu da postane tradicija u budućnosti. želim piscu da kažem da nije upućeno njemu lično kao uvreda već sa željom da zastane u tom protestu iz devedesetih i pokuša da se pomiri sa tim u sebi samom kako bi našao svoj put. odoh da igram Tetris.

Gospodin Surreal Senior

@Žika Praziluk:

Kada žena broji mesece na takav način, onda to ima nedvosmisleno značenje. Međutim, kada to muškarac radi, onda mož' biti svašta?

Kakva generacija takav pisac..

Odlična.

Da li ste pročitali jednu knjigu od Arsenijevića, pa da tako pričate. "U potpalublju" je odlična knjiga.
A to što se nešto desilo pre 20 i kusur godina, ne znači da se nije desilo i da treba da zaboravimo šta se sve dešavalo tada.
Na kraju mnoge stvari su iste kao i devedesetih. Recimo vladajuća garnitura.

‘U potpalublju’ je nadahnuta, tacna i postena knjiga o pocetku devedesetih, meni licno najbolja o tom periodu jer prepoznajem tu atmosferu i taj osecaj, uhvacen je nepogresivo. E sada, to sto je neko drugi imao potpuno drugi zivot, afinitete i sudbinu, pa mu ova knjiga nista ne predstavlja, druga je stvar.

Demokrate su zbunjene pojavom tehnokrata jer su ispustili iz ruku medijske zakone i ljudska prava.

nije književnost ako je mogu čitati samo ljudi koji su to doživeli, književnost treba da bude za sve a da li je neko voli ili ne nema razloga jer nije predivna nežna žena da se voli!

ovaj čovek je klasičan primer sindroma prvog albuma kod muzičara
prva knjiga dobra, ništa više od toga, daleko od remek dela
sem što pljuje po sopstvenoj sredini i što glumi intelektualca iako nema nikakvog osnova za to...

Arsenijević je najbolji kad je iskren, nepretenciozan i usmjeren na poznate predjele i vrijeme koje je proživio. U tom smislu, U podzemlju je vrlo dobar roman, a Mexico vrhunska dnevnička proza. Anđela nije dobra, ali je jasna namjera i potreba za tom knjigom (novu verziju nisam čitao).

S druge strane, kad pokušava da se bavi širim, globalnim temama (Predator) ili kad bi da piše eskapistički roman (Let), rezultat je vrlo, vrlo loš.
Nadam se da je sve ovo i sam shvatio.

@Vampir u bunaru
Tvoj pompezni komentar veoma podseća na prozu koju kritikuješ. U jednome si, verovatno sasvim nehotično, bio potpuno iskren: takvima kao što si ti uopšte nije važno šta je napisano; bitno je ko je to napisao. Od kakvog je značaja da li je neko pisanije prepravljala ova ili ona osoba iz, kako impliciraš, elite... Za tebe je to, drugar, najbitnije, ali ti se ipak čudiš što je današnja književna produkcija loša... Ti i tebi slični potpuno ste bespomoćni pred - tekstom. Vaše mišljenje o tekstu ne formiraju odlike napisanog nego vaše predrasude. I ti si se našao da držiš kvazimoralne pridike...

Roman U potpalublju je manifest njegove generacije ('65-70) a bilo je obavezno štivo moje generacije ('75-80). Knjiga je pisana nadahnuto i direktno, koliko se sećam, knjigu je lektorisala Svetlana Velmar Janković kao majka Arsenijvićevog druga, stilska izbrušenost knjige postignuta je zahvaljujući njenom angažovanju. Arsenjević je imao priču, knjiga je bila kratka, svedena i jezgrovita, slike i simboli sa početka devedesetih: bežanje mladih od rata, duhovno propadanje, omogućili su da knjiga bude autentična ali ne i melodramatična kao neka druga pre svega filmska ostvarenja iz ovog perioda.
Svako može da napise jednu dobru knjigu, svako ima jednu svoju pricu (primer: Galeb Jonatan Livingston), ali profesionalno bavljenje književnošću je zanat, zahteva i rad i talenat. To je Arsenijevicu nedostajal i to se pokazalo u narednim knjigama,već je Andjela koju sam kao gimnazijalac očekivao sa nestrpljenjem bila je razočarenje, prazno i besmisleno žvakanje na 300 strana. Arsenijević nije stvorio svoj stil ni knjizevni izraz, već je potpao kao i drugi mladi pisci pod uticaj aktuelne postmoderne, koja je u Srbiji bila vrlo aktivna, a u odnosu na svet u velikom kašnjenju.
Arsenijević je opet predstavnik jednog romantičnog perioda kada knjige još nisu bile prevazidjen medijum, kada su se pisanjem knjiga zaista bavili vrhunski intelektualci ili barem oni kiji su težili eliti, koji su verovali u autopoetiku, da reč može da promeni svet. Za razliku od vremena današnjeg kad knjige objavljuju oni koji su ih manje pročitali nego "napisali" i koji teško da bi izvukli trojku na pismenom zadatku u srednjoj trgovačkoj.
Značilo bi mi da objavite komentar, verujem da jos ima moje generacije na ovom portalu .