Iran i protesti: "Počelo je kao protest, ali poprima oblik revolucije“, BBC identifikovao mnogo više ljudi stradalih na protestima u Iranu

"Ako ja ne izađem da protestujem, ko će?"

Bile su to poslednje reči Minu Madžidi izrečene njenoj porodici pre nego što je stradala.

Minu je imala 62 godine kad su u nju pucale snage bezbednosti na ulicama Kermanšaha u zapadnom Iranu.

Prema rečima njene ćerke, ubijena je sa više od 178 sačmi.

Umrla je u bolnici.

• Protesti u Iranu: Ukida se policija za moral, kaže državni tužilac
• Uništena kuća iranske sportistkinje kojoj se videla kosa
• "Ne znači ne“: Iranke protestuju zbog obaveznog hidžaba

Posle Minuine smrti, njena ćerka Roja Piraei objavila je fotografiju na Instagramu snimljenu kraj groba njene majke.

Ona obrijane glave drži vlastitu odsečenu kosu u znak tugovanja i prkosa.

Slika je brzo postala viralna.

"Znala sam da ne mogu javno da se oglasim. Ovo je sve što sam mogla da uradim da bih pokazala koliko je sistem svirep", izjavila je Roja za BBC 100 žena.

Rojina majka je jedna od na stotine Iranca širom zemlje koji su stradali dok su protestovali protiv smrti Maše Amini u pritvoru.

Iranske snage bezbednosati pucale su na Minu Midžudi, koja je potom preminula u bolnici/Family of Minoo Majidi

Dvadesetdvogodišnja Kurdkinja pritvorena je zato što se navodno nije povinovala strogom kodeksu oblačenja o maramama za glavu i obaveznim hidžabima za žene.

Državni zvaničnici potvrdili su da je u protestima poginulo više od 300 ljudi, ali njihove brojke obuhvataju pripadnike snaga bezbednosti i pro-vladine ljude.

Prema Iranskim ljudskim pravima, zaključno sa 29. novembrom, snage bezbednosti su ubile najmanje 448 ljudi, među njima 29 žena i 60 dece.

Iranska organizacija za ljudska prava veruju da je prava brojka ubijenih "svakako veća", jer su oni uračunali samo slučajeve koje su mogli da verifikuju, a prijavljeno im je mnogo više smrti, koje ona i dalje istražuju.

Identifikovanje mrtvih

BBC

Koristeći minuciozne forenzičke tehnike, BBC timovi uspeli su da potvrde identitet više od 75 poginulih.

Pretraživanjem zvaničnih spisa, onlajn stranica i društvenih mreža, pronašli smo umrlice, slike sahrana i potresne fotografije preminulih.

Razgovarali smo i sa rodbinom, aktivistima i grupama za ljudska prava kako bismo verifikovali i unakrsno proverili informacije do kojih smo došli.

Naše istraživanje potvrđuje da su veliki broj poginulih žene, a da mnoge od njih potiču iz marginalizovanih etničkih manjinskih grupa.

Među poginulima su i deca od kojih su neka imala samo sedam godina.

Utvrdili smo i da su se neki poginuli zatekli u vihoru opšteg nasilja i nemira koji okružuju proteste, umesto da su direktno učestvovali u samim demonstracijama.

Najviše smrti u manjinskim zajednicama

HAALVSH

"Smatram da ono što se dešava u Iranu više nije protest. Započelo je kao protest, ali poprima oblik revolucije", kaže Roja.

Ona je poreklom iz kurdske zajednice.

Naše istraživanje je pokazalo da kurdske oblasti, kao i regioni koji su domovi drugih etničkih manjina - kao što su Baludži u jugoistočnoj pokrajini Sistan i Baludžistan - doživele najveći procenat smrti.

Trideset dva imena koja smo verifikovali potiču iz kurdskih oblasti, dok je njih 20 iz pokrajine Sistan i Baludžistan.

Sistan i Baludžistan je jedna od najsiromašnijih pokrajina u Iranu i jedna od najkonzervativnijih.

Većina Baludža pripada iranskoj sunitskoj manjini.

Prema grupama za zaštitu ljudska prava, oni se suočavaju sa diskriminacijom na osnovu vere i etničkog porekla.

Uprkos konzervativizmu u ovoj oblasti, poslednjih nedelja žene su počele da se pridružuju protestima u glavnom gradu pokrajine Zahedanu.

Sedmogodišnja Hasti Narui takođe je bila pripadnica Baludža.

Na ovoj slici vidi se kako nosi njihovu narodnu nošnju.

Tridesetog septembra, ona je bila u Zahedanu sa bakom na muslimanskoj molitvi petkom.

Na slikama sa društvenih mreža napravljenim tog dana vide se snage bezbednosti kako odgovaraju na protest pucanjem u masu.

Prema lokalnim aktivistima, Hasti je pogođena u glavu kanisterom suzavca, a potom se ugušila.

Bila je ćerka jedinica njenih roditelja.

Imala je dva brata i za samo nedelju dana trebalo je prvi put da pođe u školu.

Amnesti internešenel kaže da je u danu kad je poginula Hasti ubijeno najmanje 66 ljudi, između ostalog 10 dece koja su pripadala Baludžama.

Bio je to do sada najsmrtonosniji dan otkako su započeli protesti.

Aktivisti su ga nazvali Krvavi petak.

Izazovi verifikacije

Neke od žrtava u provinciji Sistan i Baludžistan/BBC

Za BBC timove, otkrivanje identiteta poginulih u pokrajini Sistan i Baludžistan imao je još jedan dodatni sloj komplikacija.

Kao jedna od najkonzervativnijih pokrajina u Iranu, ljudi u njoj obično nisu prisutni onlajn, bez skoro ikakvih redovnih objava na društvenim mrežama koje bi otkrile identitete poginulih.

Hastina porodica, na primer, nije govorila javno o ćerki sem na strogo kontrolisanim državnim medijima.

Pokrajina ima i slabu infrastrukturu interneta i vrlo malo ljudi može da pristupi ili da se osloni na kućne veze širokog opsega.

Od 20 ljudi koje je BBC verifikovao da su poginuli u pokrajini Sistan i Baludžistan, izgleda da mnogi nisu ni imali naloge na društvenim mrežama ili nisu prisutni na internetu.

Njihove posmrtne fotografije bile su jedini vizuelni zapisi o njihovom identitetu koje smo uspeli da pronađemo.

Uloga društvenih mreža

BBC

Drugde u zemlji, u oblastima u kojima se internet češće koristi, društvene mreže su omogućile da smrti privuku veću pažnju.

Tridesetdvogodišnja Ferešteh Ahmadi, iz Mahabada u pokrajini Zapadni Azerbejdžan, bila je jedna od tri kurdske žene koje smo uspeli da identifikujemo.

Dvadeset šestog oktobra, protesti su održani širom zemlje u obeležavanju 40. dana tugovanja za Mašom Amini.

Ferešteh je poginula pošto su joj vladine snage navodno pucale u grudi dok se nalazila na krovu vlastite kuće.

Vlada je to negirala.

Obaveštajne vlasti su pozvale njenu porodicu na saslušanje.

Fotografija devojčice sa sahrane za koju se veruje da je Fereštehina ćerka Bavan, koja plače dok u ruci drži grumen zemlje sa groba njene majke, delila se naširoko na društvenim mrežama i viđena je milionima puta.

Samo na Instagram nalogu BBC-ja na persijskom, sliku je videlo više od 2,5 miliona ljudi i dobila je više od 198.000 lajkova.

Demonstranti u severoistočnom gradu Mašadu čak su počeli da koriste njenu sliku na bilbordima da bi ukazali na patnju druge dece koja su izgubila roditelje.

Bez prilike za oplakivanje

Roya Piraei

Iza brojki i slika nalaze se porodice koje su šokirane i ožalošćene.

U mnogim slučajevima, one nisu u mogućnosti da daju izjave iz straha od odmazde.

Sada bezbedno van Irana, Roja se priseća majke Minu.

Ona se seća njenog uživanja u životu, beskrajnog spokoja i strpljenja.

"Bila je sportski tip i volela je jahanje, držala je čak treninge ping-ponga, ali prosto imam utisak da nisam imala prilike da oplačem njen odlazak. Sve je bilo jako neprirodno.

"Jedino čemu se sada nadam je da će Iran jednog dana biti slobodan i da oni koji su nepravedno ubijeni nisu umrli uzalud. Iranski narod zaslužuje da vodi normalan život", kaže ona.

Metodologija

Mapa koja prikazuje proteste širom Irana načinjena je uz pomoć podataka koje je potvrdio Projekat kritičkih pretnji (CTP).

Projekat određuje nivo poverenja (visok, srednji ili nizak) da bi predstavio vlastitu procenu verovatnoće da su se protesti održali određenog dana na određenoj lokaciji.

BBC je koristio potvrđene proteste iz visokog i srednjeg seta podataka.

CTP koristi slike i snimke sa društvenih mreža i izveštavanje iranskih državnih medija da bi procenio datum, lokaciju i veličinu protesta.

Prati proteste od 2017. godine, postavio je prag za izveštavanja na desetak okupljenih pojedinaca.

Istraga BBC-ja iz oktobra navela je imena ukupno 45 muškaraca, žena i dece koji su poginuli u iranskim protestima.

Tom prilikom, novinari su koristili istu tehniku koju smo koristili ovde, počev od istraživanja javno dostupnih podataka, a zatim prešavši na kontaktiranje izvora, grupa za zaštitu ljudskih prava, rodbine, aktivista i BBC-ja na persijskom kako bi sakupili i unakrsno proverili podatke.

U skoro svim ovim slučajevima nabavljene su i posmrtne slike i snimci sa sahrana.

Slike su dobijene sa društvenih mreža, od organizacija za zaštitu ljudskih prava i iz lokalnih medija.

Izveštavanje: Lara Oven, Firuzeh Akbarijan i Korso Kalbasi Isfahani.

Verifikacija: Firuzeh Akbarijan, Kosro Kalbasi Isfahani, Soroš Pakzad i Nušin.

Produkcija i vizuelno novinarstvo: Leoni Robertson i Raes Husain.

Priredila: Rebeka Skipidž Pogledajte i ovu priču Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk