Jugoslavija, komunizam i istorija: Mustafa Golubić - sovjetski špijun iz Hercegovine, "na pola puta do superheroja"
O Mustafi Golubiću dostupno je tek nekoliko desetina stranica u istorijskim spisima, a glasina i legendi o životu ovog obaveštajnog agenta hercegovačkog porekla je daleko više.
Nit' manje podataka, nit' više mitova i intriga - ovako bi se možda najpreciznije mogao opisati život Mustafe Golubića i sećanje na jednog od najmističnijih likova u jugoslovenskoj istoriji.
Pisani tragovi istoričara i svedočenja pokazali su da je istovremeno bio srpski nacionalista i musliman, heroj Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, član Mlade Bosne i Crne ruke, ali i levičar, komunista, sovjetski obaveštajac i ljuti neprijatelj jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića.
Usmena predanja i legende, za koje ne postoje čvrsti dokazi, kazuju da je Golubić bio intiman prijatelj sovjetskog lidera Josifa Staljina, atentator na revolucionara Lava Trockog, pretnja jugoslovenskim komunistima, ljubavnik slikarke Fride Kalo i glumice Grete Garbo.
Kada je počeo da istražuje njegove pustolovine, Dejan Stojiljković, pisac i scenarista serije Senke nad Balkanom, u kojoj je Golubić jedna od glavnih figura, shvatio je da se našao pred "likom koji je na pola puta do superheroja".
"Zanimljiva je ta mistika koja se sa njim povezuje, o njemu ima toliko legendi i njegova biografija je i danas zamagljena", kaže Stojiljković za BBC na srpskom.
Nema dokaza da je bio važan za Komunističku partiju u Jugoslaviji ili Sovjetskom Savezu, o čemu svedoči i to što se ne pominje u spisima jugoslovenskih komunista iz 1920-ih i 1930-ih godina, navodi britanski istoričar Marko Atila Hoare.
"Teško je govoriti o njegovim vezama sa Staljinom zbog malo podataka, ali činjenica da je preživeo sve komunističke čistke i da je stradao od nacista početkom Drugog svetskog rata može da ukaže na to da je imao naklonost Staljina", kaže profesor Sarajevske škole nauke i tehnike za BBC na srpskom.
U Istorijskom arhivu Beograda čuva se dosije Golubića na nekoliko desetina strana, koji su sastavili oficiri zloglasne nacističke policije Gestapo pošto su ga uhapsili, saslušali i pogubili u Pionirskom parku, što je i jedini dostupan istorijski dokument u kojem se detaljnije opisuje život ovog Hercegovca.
'Na pola puta do superheroja'
Istorijski arhiv Beograda
U nedostatku dokaza, o životu Mujke, kako je glasio nadimak ovog sovjetskog špijuna, ispredale su se legende.
One su posebno došle do izražaja kada su ga streljali nacisti u okupiranom Beogradu 1941. godine, kaže istoričar Ognjen Karanović za BBC na srpskom.
"Stradao je mučeničkom smrću, od ruke nacističkog neprijatelja - legenda o njemu je nastala još za života, a posle takve smrti je postao i mit", pojašnjava on.
Tako su se među navodnim poduhvatima obaveštajca sovjetske Crvene armije našli atentati, otmice, krađe, filmska skrivanja pod lažnim imenima, ali i ljubavne avanture.
Golubiću se pripisuje saučesništvo u organizaciji ubistva Lava Trockog, sovjetskog revolucionara i komunističkog ideologa, koji je 1940. godine stradao u Meksiku.
Trockog je ubio španski komunista Ramon Merkader, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.
Umešanost Golubića nikada nije dokazana, ali je on tada boravio u prestonici Meksika i ne može se potpuno isključiti da je bio jedan od organizatora atentata, kaže Karanović.
Još jedna od čuvenih akcija Mustafe Golubića bila je i otmica Aleksandra Kutjepova, generala ruske carske vojske u izgnanstvu, koji je kidnapovan u 1930. u Parizu.
"Organizovao je otmicu belogardejskog generala Kutjepova ispred zgrade u kojoj je živeo u Parizu, a učestvovao je i u likvidaciji nekolicine dvostrukih i trostrukih agenata i onih koji su izdali sovjetsku obaveštajnu službu", tvrdi Karanović.
Ipak, daleko je više legendi o Golubićevim podvizima za koje ne postoje nikakvi dokazi, niti sa ove istorijske distance deluju verovatno, dodaje istoričar, pa navodi nekoliko primera:
"Pričalo se da je oteo tenk u Britaniji i dovezao ga u Sovjetski Savez, da je planirao i organizovao atentate na Josipa Broza Tita, kralja Aleksandra Karađorđevića i bugarskog kralja, što je sve malo verovatno."
Zbog neproverenih priča, o Golubiću se često govorilo kao o "natčoveku", kaže Ognjen Karanović.
"Priče da je bio glavni krvolok ili mozak obaveštajnih sovjetskih operacija širom Evrope možemo sa sigurnošću isključiti", dodaje.
Između Tita i Staljina, Kominterne i jugoslovenskih komunista
Još jedan od mitova oko kojih se vode rasprave među istoričarima jeste onaj koji se tiče navodnog prijateljstva Golubića i sovjetskog vođe, Josifa Visarionoviča Staljina.
Neke od njih govore da je Hercegovac bio blizak prijatelj sovjetskog diktatora i da je ulazio u njegovu kancelariju bez kucanja, druge da mu je donosio duvan iz rodnog Stoca u Hercegovini, nedaleko od Mostara, a treće da je lider Sovjetskog Saveza zazirao od Golubića.
Postoji mogućnost da je Staljin cenio obaveštajni rad Golubića, ali je u obaveštajnoj hijerarhiji bilo više oficira između njih, pa nije bilo potrebe da imaju direktan kontakt, kaže istoričar Rade Ristanović za BBC na srpskom.
"Ne možemo da znamo kakve je tačno odnose imao sa Staljinom zbog nedostatka dokumenata, ali priče da se Staljin plašio Golubića treba odbaciti kao apsolutnu glupost", dodaje doktor istorije i saradnik na Institutu za savremenu istoriju.
Golubić je još tokom Prvog svetskog rata odlazio u Moskvu kako bi regrutovao jugoslovenske zarobljenike u Sovjetskom Savezu.
Reči Rodoljuba Čolakovića, jugoslovenskog komuniste koji je posle Drugog svetskog rata bio premijer federalne republike Bosne i Hercegovine, koji je sa njim provodio vreme u Moskvi, ukazuju na poznanstvo Staljina i Golubića.
"On, stari konspirator, nije se time hvalio, iako sam načuo da je imao nekoliko susreta i sa Staljinom. Bio sam uzbuđen kada smo zajedno ušli u zidine Kremlja", svedočio je Čolaković, navodi se u tekstu Večernjih novosti.
Međutim, ne može se zaključiti da li su zaista bili bliski i u kojoj meri, napominje Ognjen Karanović.
"Ono što možemo da kažemo sa sigurnošću jeste da je Mustafa poznavao Staljina, o čemu je svedočio Čolaković, koji je rekao da ga je Golubić odveo na sastanak sa sovjetskim liderom", dodaje.
Dok je izvršavao naloge sovjetske obaveštajne službe, Golubić je, prema sopstvenom priznanju tokom saslušanja uoči smrti, bio i član Komunističke partije Jugoslavije "od 1918. ili 1919. godine".
Međutim, nema dokaza da je "na bilo koji način bio važan za Komunističku partiju u Jugoslaviji ili Sovjetskom Savezu", ukazuje Marko Atila Hoare.
"Josip Broz Tito i on su delovali u potpuno različitim delovima komunističkog aparata", dodaje.
Rastrzanost između porekla, nacionalističkih osećanja, službe i više zemalja u kojima je radio možda su i jedan od razloga što o Golubiću danas malo toga pouzdano znamo, kaže Marko Atila Hoare.
"Pretpostavljam da ovako malo podataka imamo o njemu zato što je na neki način bio zarobljen između država i delovao je na međunarodnom nivou: nije bio mnogo važan za istoriju Bosne, kao ni za istoriju Srbije", objašnjava Britanac.
Golubić nije bio značajan za komunizam u Jugoslaviji, ali je ova ideologija bila veliki deo njegovog života.
"Ja sam ubeđeni komunista, moje poglede nikada neću menjati i umreću za svoju ideju. Od mladosti sam bio za komunizam", rekao je Mustafa islednicima Gestapoa tokom saslušanja u banjičkom zatvoru juna 1941.
U dosijeu, koji su sačinili nemački oficiri, a koji se danas čuva u Istorijskom arhivu Beograda, navode se Golubićeve tvrdnje da je u Komunističku partiju stupio "iz unutrašnjeg ubeđenja za ovaj pokret".
Ali kako je dojučerašnji član četničkih odreda, Mlade Bosne i Crne ruke, čiji je pravi naziv glasio "Ujedinjenje ili smrt", postao komunista?
Golubić je "pre svega bio revolucionar", smatra Dejan Stojiljković, scenarista serije Senke nad Balkanom, koja je pokrenula novi talas interesovanja za Golubićem.
"Treba imati na umu i da reč 'četnik' 1912. nije imala isto značenje kao tokom i posle Drugog svetskog rata, to su tada bile elitne jedinice za delovanje na neprijateljskoj teritoriji i nema veze sa desničarskom ideologijom", dodaje ovaj pisac.
Ideja socijalne pravde, kao nekome "ko je odrastao na hercegovačkom kamenu", bila je od detinjstva bliska Golubiću, tvrdi istoričar Ristanović.
"Život je nesumnjivo započeo kao komunista, od rođenja se suočavao sa socijalnom nepravdom, a učestvovao je u utemeljenju ideja Mlade Bosne, koje su takođe imale socijalnu primesu", objašnjava.
Golubić je pristupio Mladoj Bosni tokom gimnazijskih dana, a ta organizacija, kao i Crna ruka, kojoj će kasnije prići Golubić tokom boravka u Parizu, okupljala je ljude različitog porekla i vere.
"U to vreme, granica između srpskog i jugoslovenskog identiteta nije bila tako stroga - bilo je tu dosta jugoslovenskog nacionalizma sa srpskim ukusom", ističe Hoare.
"Učešće u aktivnostima Mlade Bosne i Crne ruke je bilo mnogo važno za formiranje ličnosti Golubića", dodaje britanski profesor.
U izveštaju beogradske policije, koji je datiran na 1. avgust 1941. godine, Golubić je opisan kao "jedan od glavnih atentatora na Franca Ferdinanda i jedan od vođa srpskih nacionalista".
Ipak, Mustafa je negirao da je učestvovao u Sarajevskom atentatu i tvrdio je da se tada nalazio u Lozani, ali je u iskazu datom oficirima Gestapoa potvrdio da je bio zadužen da za Crnu ruku "vrši propagandu za ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca".
Jedna od prekretnica u životu Mustafe Golubića bio je Solunski proces, suđenje predvodnicima organizacije Crna ruka, kojoj je pripadao.
Tada su vođe crnorukaša Dragutin Dimitrijević Apis, Ljubomir Vulović i Rade Malobabić streljani, a Golubiću je određen zatvor na grčkom ostrvu Krf.
"Solunski proces je bio veoma formativan za mnoge članove Crne ruke: mnogi članovi te organizacije posle procesa nisu bili simpatizeri Nikole Pašića i njegove Radikalne partije i regenta Aleksandra.
"Zbog toga su se mnogi okrenuli drugoj strani, kao što je to uradio Golubić, koji je postao sovjetski agent", objašnjava Marko Atila Hoare.
Od kralja orden, od Golubića prezir
Posle okončanja Solunskog procesa, Golubić i regent Aleksandar Karađorđević stekli su po jednog neprijatelja - jedan drugog.
Mustafa je tokom suđenja odbio da svedoči protiv dojučerašnjih saboraca.
Smatrao je da kralj snosi najveću odgovornost za pogubljenje njegovih saboraca.
Zarekao da će zbog toga "lično izvršiti smrtnu kaznu nad prestolonaslednikom Aleksandrom", navodi se u knjizi "Mustafa Golubić - ljubavnik, obućar, ratnik, špijun" Dejana Stojiljkovića.
Neki izvori, koji su preneseni u knjizi Dejana Stojiljkovića u izdanju Nedeljnika, govore i o navodnom susretu Golubića i regenta Aleksandra ispred beogradskog hotela Moskva, kada mu je bivši član Crne ruke otvoreno pretio da će ga lično pogubiti zato što je "ubio Apisa".
Navodni odgovor Aleksandra Karađorđevića je bio da ga je "sud osudio i ubio", ali da će u budućnosti pažljivo motriti na Golubićeve poteze.
Od kraja Solunskog procesa pa sve do smrti, Golubić je "uvek bio u nemilosti jugoslovenskih vlasti, veliki neprijatelj dinastije Karađorđević i antimonarhista", kaže Dejan Stojiljković.
"Bio je odmetnik, nešto između Panča Vilje i Robina Huda, smatrao je da ne treba da postoje klasne razlike, prezirao je bogataše.
"General Petar Živković (bivši šef Kraljeve garde) ga je jurio godinama, kao što smo to opisali u Senkama, ali je Mustafa bio kao duh", tvrdi niški pisac.
Pančo Vilja bio je jedan od vođa Meksičke revolucije (1911-1920), tokom koje je srušen režim meksičkog predsednika Viktorijana Uerte, a Robin Hud bio je junak engleskih srednjovekovnih priča, odmetnik iz Šervudske šume blizu Notingema koji je, prema predanju, štitio siromašne.
Često je menjao identitete i putovao sa lažnim ispravama, priznao je Golubić oficirima Gestapoa pre smrti, a falsifikovane pasoše dobavljao je i drugim saborcima, pretežno komunistima koji su se u Jugoslaviju vraćali iz Španskog građanskog rata.
Međutim, odnosi Mustafe Golubića sa jugoslovenskim i srpskim državnim vrhom bio je znatno drugačiji pre pogubljenja predvodnika Crne ruke.
Kao dobrovoljac učestvovao je u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu kao borac u četničkim odredima Vojislava Tankosića.
Ovo je jedna od retkih pouzdanih informacija koje se vezuju za mističnog Golubića, koji je u nekoliko bitaka pokazao da je "zaista hrabar i zaslužan borac", kaže istoričar Karanović.
Zbog toga je odlikovan medaljom Obilića za hrabrost, koju mu je lično uručio tada prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, ne sluteći da će kasnije Mustafa Golubić postati jedna od "najvećih glavobolja jugoslovenske policije i obaveštajnih službi", dodaje.
"Međutim, osim iskazanog junaštva u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, on nije imao naročitih zasluga za jugoslovensku državu i kasnije je bio je obaveštajni agent druge zemlje".
Smrt u Pionirskom parku
BBC/Grujica Andric
Golubić je više puta hapšen, a policija i obaveštajne službe su mu stalno bile za petama, tvrdio je on na saslušanju posle, ispostaviće se, poslednjeg privođenja u životu.
Tada je dopao ruku oficira nacističke specijalne policije Gestapo, koja ga je pronašla na adresi Mirijevski put 97, u kući Tihomira Višnjevca, gde se krio pod imenom Luka Đerić, navodi se u zabeleškama nemačkih islednika.
Nacisti su pronašli falsifikovane pasoše u kući Višnjevca, a Golubića su odveli u zatvor u beogradskom naselju Banjica, posle čega je streljan u današnjem Pionirskom parku u Beogradu, koji je tada nosio naziv Dvorski park.
"Nad njim je primenjena fizička i psihička sila kada je uhapšen, a prema svedočanstvima Rodoljuba Čolakovića, bile su mu polomljene obe noge i donet je u Pionirski park na streljanje", kaže istoričar Ristanović.
I smrt ovog agenta, poput njegovog života, predmet je polemika, pa tačan datum egzekucije i mesto gde je sahranjen do danas nisu poznati.
Neki su tvrdili da je sahranjen na tom mestu, a da su ga kasnije pripadnici SMEŠ-a (vojne kontaobaveštajne službe Sovjetskog saveza) ekshumirali 1944, da bi kasnije bio sahranjen u Moskvi sa činom generala.
Ovu teoriju izneo je i politikolog Vladislav Gaćinović, potomak vođe Mlade Bosne Vladimira Gaćinovića, u tekstu objavljenom u listu Politika.
Istoričar Karanović smatra da ovakve tvrdnje "apsolutno ne možemo da prihvatimo kao istorijske činjenice", pošto nije bilo potvrde iz Moskve, a ukazuje i zbog čega je takav scenario malo verovatan.
"Nije mogao da ima bilo kakav čin ili da bude rukovodilac obaveštajnog aparata pošto nikada nije imao sovjetsko državljanstvo.
"Takođe, samo heroji SSSR-a su mogli da budu sahranjeni pod zidinama Kremlja, jer je i za tako nešto potrebno biti sovjetski državljanin", kaže Karanović.
Debate se vode i oko načina na koji je Golubić uhapšen, pa deo stručnjaka smatra da su jugoslovenski komunisti po nalogu Josipa Broza Tita odali Mustafinu adresu Gestapou.
Iako ne postoje dokazi ili dokumenti kojima bi se ova teza potvrdila, Karanović ističe da ne bi mogao ni da otpiše ovakav scenario.
"Te tvrdnje nisu došle posle pada komunizma, već ranije, i ne bih bio iznenađen da su tačne.
"Tito je dobro razumeo da bi negativan stav Staljina o njemu bio opasan po njegov položaj i sam život u krajnjoj liniji, te da bi bilo dobro da se reši eventualnih takmaca", smatra ovaj istoričar iz Novog Sada.
Rade Ristanović iz Instituta za savremenu istoriju ocenjuje da bi ovakav potez Tita bio "više nego hazarderski", te da je stoga malo verovatno da ga je Broz povukao.
"Zbog takvog poteza bi rizikovao da ostane bez položaja na koji ga je postavila Kominterna, a verovatno i da ostane bez glave.
"Mustafa je imao njegove posebne zadatke, nije se mešao u interne stvari KPJ i Tito nije imao poseban motiv da ga se reši", kaže Ristanović.
Iako nije poznato gde su danas posmrtni ostaci sovjetskog agenta, na Novom groblju u Beogradu postoji spomen ploča Mustafi Golubiću, "heroju SSSR-a".
Naočiti neženja, meraklija, pravdoljubiv i 'večiti student'
Dok o Mustafi Golubiću, sovjetskom tajnom agentu i članu Mlade Bosne i Crne ruke, znamo vrlo malo, o Hercegovcu Mujki, kako mu je bio nadimak, imamo još manje informacija.
One uglavnom potiču iz sekundarnih izvora, pa se baziraju na pričama onih koji su ga poznavali, kaže Rade Ristanović.
Jedan o njih bio je i Ivo Andrić, koji je sa Mustafom delio klupu gimnazije u Sarajevu, a njegov opis Golubića prepričao je Rodoljub Čolaković, revolucionar i bivši premijer Bosne i Hercegovine, tada jugoslovenske republike.
"Voleo je Mujku, naziva ga vitezom, pravdoljubivim i istinoljubivim, čistim i čestitim.
"Nije bio zaokupljen problemima intelektualnim, bio je čovek od akcije. Kaže da je imao smisla za humor, što ja kod Mujke nisam primećivao", prepričao je Čolaković u dokumentarnom filmu "Mustafa Golubić - enigma dvadesetog veka".
I Rodoljub Čolaković je provodio vreme sa Golubićem, a najbolje ga je upoznao tokom zajedničkog boravka u Moskvi.
"Često je dane provodio u hotelskoj sobi čitajući - bio je gladan marksističke literature, a nije mogao da je nosi okolo sa sobom zbog posla kojim se bavio", prisetio se on.
Posle Sarajevske gimnazije, studirao je tehniku i pravo u Švajcarskoj i Francuskoj, ali ih nije priveo kraju, pa ga oficiri Gestapoa u beleškama sa saslušanja opisuju kao "večitog studenta".
U malobrojnim pisanim dokumentima teško je naći detaljne opise Golubićevog izgleda i karaktera, a jedan od retkih ostao je zahvaljujući Eustahiju D, policajcu i obaveštajcu iz Leskovca, čiji su izveštaji objavljeni u knjizi "Dosije Golubić" autora Milana Jankovića.
Mustafa je pod imenom Milorad Nikolić jedan period proveo u tom gradu, osnovao je i obućarsku radnju, koja je bila paravan za njegove obaveštajne aktivnosti.
Eustahije je o tome navodno obaveštavao nadređene u beogradskoj policiji, koja je godinama pre i posle toga pokušavala da uđe u trag Golubiću.
"Vijate tog Golubića po cel svet, a on mal mal pa ulegne u Leskovac", navodi on u izveštaju.
Prema citatima iz Jankovićeve knjige, opisao je Mustafu kao "belosvetskog mondena i donžuana, lepog i crnomanjastog" čoveka, obučenog u elegantnu i skupu odeću, a dodao da je po leskovačkim kafanama često jeo i pio, časteći neretko i mnoge koji bi se našli u kafani.
O Golubićevoj naočitosti govorila je i meštanka Stoca, koja je navodno bila prijateljica njegove majke Nure.
"Mujo lep, visok, zgodan, gospodin... Dva oka da ga se nagleda", opisala je ona ovog Hercegovca u dokumentarnom filmu "Mustafa Golubić - enigma dvadesetog veka".
Prema svedočanstvima njegovih savremenika, zbog toga je bio miljenik žena, čak i nekih veoma poznatih poput meksičke slikarke Fride Kalo ili glumice Grete Garbo.
Sam Golubić se predstavljao kao razveden posle braka sa jednom Ruskinjom tokom boravka u SSSR-u, što se može uzeti kao istorijska činjenica, smatra istoričar Ognjen Karanović.
"Da li je bio intiman sa Gretom Garbo, o čemu je pisao Stevan Dedijer, ili sa Fridom Kalo, mislim da nauka nikada neće moći da da pouzdan odgovor", dodaje on.
Zahvaljujući televizijskoj seriji "Senke nad Balkanom", Mustafa Golubić počeo je da živi novi život, a mnogi su za njega prvi put čuli posle početka emitovanja 2017.
Originalna ideja producenta Dragana Bjelogrlića podrazumevala je da ovaj sovjetski obaveštajac bude samo sporedni lik u seriji.
"On je bio samo grubo skiciran na početku, pa sam ja počeo da istražujem i onda sam shvatio da bi takav lik morao da ima veću ulogu i Vladimir Kecmanović i ja smo to sugerisali Bjelogrliću, što je on prihvatio", priča scenarista Dejan Stojiljković.
Ulogu obaveštajca rodom iz Stoca igrao je još jedan Hercegovac, hrvatski glumac Goran Bogdan.
"Kada sam pročitao scenario, nisam mogao da verujem da je to stvarni lik", rekao je Bogdan u podkastu Inkubator.
Prema Stojiljkovićevim rečima, glumac rodom iz Hercegovine je "savršeno skinuo" lik Golubića, što je pokrenulo novi talas interesovanja za čuvenog špijuna i ratnika.
"Posle emitovanja serije je dospeo među 10 istorijskih ličnosti koje su ljudi u Srbiji najviše pretraživali na internetu", kaže niški pisac.
O njemu je napisano i nekoliko knjiga poput dela "Dosije Golubić" Milana Jankovića, "Mustafa Golubić - čovjek konspiracije" Seada Turhulja i "Mustafa Golubić - ljubavnik, obućar, ratnik, špijun" Dejana Stojiljkovića.
Golubića bi publika na Balkanu mogla ponovo da gleda na velikom platnu, kaže Stojiljković.
"Čuo sam da ima producenata zainteresovanih da rade seriju o životu Mustafe Golubića, ali videćemo da li će se to dogoditi", dodaje ovaj Nišlija.
Možda će vas zanimati i ova priča:Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Podizanje gotovine za kupovinu postaje sve popularnije među potrošačima u Nemačkoj. Ukupni obim gotovinskih plaćanja prošle godine je porastao 20 odsto na 12,31 milijardu evra.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Bliski istok, zbog promene ravnoteže snaga i dubokih kriza, pre svega palestinsko-izraelske, može se smatrati buretom baruta i ima potencijal da dovede ne samo do regionalnog sukoba, već i do globalnog konflikta.
Ukrajinskim snagama ne ponestaje samo municije. Odlaganje zapadne pomoći znači i ponestajanje onog što je daleko teže nadoknaditi – morala potrebnog da se dobije bitka – a strahuje se čak da bi ukrajinska prva linija fronta mogla da se slomi već ovog leta.
Vest da je sedamnaestogodišnja gimnastičarka Marija Heranz Gomez preminula u četvrtak u Univerzitetskoj bolnici u Kabaniljasu del Kampu, u Gvadalahari, ostavila je ceo svet u šoku.
Nakon što je imao 10 nominacija za Oskara u prethodnoj godini, Martin Skorseze ima u planu dva nova projekta, a jedan od njih je biografski film o Frenku Sinatri.
Kremlin spokesman Dmitry Peskov said today that he has no information about the alleged detention in Germany of two people suspected of working for the Russian special services.
Ana Brnabić addressed the public and said that all the demands of the opposition regarding the elections were accepted, so the local elections will be held on June 2, as well as the city elections.
Director of the Office for Kosovo and Metohija, Petar Petković, spoke from Brussels after another round of talks within the dialogue between Belgrade and Pristina.
The former director of intelligence at Israel's Mossad intelligence agency says that targeting nuclear facilities in Iran is one of the options to respond to an attack on Israel, writes Sky News.
Ravi, 25-godišnji IT radnik iz Šri Lanke, prokrijumčaren je u Mjanmar i odveden u tajni radni logor čiji upravnici govore kineski jezik. Kaže da je bio primoran da vara i traži novac od ljudi sa Zapada, ili bi ga tukli i mučili.
Predsednica Skupštine Srbije najavila da će izbori u Beogradu i u više od 80 gradova i opština u Srbiji biti istog dana, iako mandat pojedinih lokalnih samouprava ističe kasnije.
Komentari 3
Pogledaj komentare