Popis stanovništva Srbije: Sve što treba da znate - pitanja i odgovori

Tokom oktobra, popisano je više od šest miliona stanovnika Srbije, a oni do kojih popisivači nisu stigli do 7. novembra moći će to da urade telefonskim putem u narednih 10 dana .

"Građanima, koji iz bilo kog razloga nisu popisani, ostavljena je mogućnost da se najkasnije do 17. novembra, do 20.00 časova, jave radi dogovora o telefonskom popisivanju, a u izuzetnim situacijama, dežurni popisivač može izaći na teren", navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Info-centar RZS-a dežuraće od svakog dana 8 do 20 sati, a na sajtu biće objavljeni brojevi telefona dežurnih popisivača, po opštinama i gradovima.

Oko 15.000 popisivača tokom oktobra je kucalo na vrata domaćinstava u Srbiji noseći formulare sa 69 pitanja.

Do kraja oktobra je, navode iz RZS-a, popisano 6.300.000 stanovnika Srbije, 2.400.000 domaćinstava i oko 3.400.000 stanova.

Popis stanovništva trebalo bi da se organizuje na svakih deset godina, poslednji u Srbiji održan je 2011, ali je epidemija korona virusa prošle godine odložila ovaj proces.

Popisom su obuhvaćeni svi državljani Republike Srbije, ali i stranci koji su na dužem boravku u zemlji.

• Zašto je popis u Srbiji važan i ko su ljudi koji popisuju stanovnike
• Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom - pet razloga
• Šest kontinenata, 7,7 milijardi stanovnika i jedna planeta

Preliminarni rezultati popisa se očekuju mesec dana posle završenog rada popisivača na terenu, a konačni sukcesivno, počevši od marta 2023. zaključno sa junom 2024. godine, kažu iz RSZ.

Evo odgovara na najčešća pitanja o ovogodišnjem popisu.

Koliko još traje popis?

Iako je planirano da popis bude završen 31. oktobra, iz RZS-a kažu da će popis trajati do 17. novembra.

Broj info-centra i dežurni brojevi telefona biće na usluzi onima koji se nisu popisali svakog dana od 8 do 20 sati.

Ukoliko bude bilo potrebe, dežurni popisivači doći će i u domove stanovnika.

Šta ako se nisam popisao?

Popisivaèi æe odgovore unositi direktno u programe koji æe slati podatke u bazu./PA Media

Popis je produžen i biće moguće popisati se i tokom prve polovine novembra.

Čak i u opštinama u kojima je popis završen, popisivači će dežurati u prostorijama popisne komisije, objasnio je Petar Korović iz RZS-a za RTS.

"U svakoj opštini u kojoj je završen popis mi ćemo imati dežurnog popisivača, tako da će svi građani koji su ostali nepopisani ili preskočeni ili nisu stupili u kontakt sa info centrom moći da se jave dežurnom popisivaču u roku od sedam dana", rekao je on.

Da li moram da učestvujem u popisu?

Da.

"Lice koje se obuhvata popisom dužno je da u njemu učestvuje, odnosno, da odgovori na sva popisna pitanja i da na svako da potpune i tačne odgovore", propisuje član 26. Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova.

Zakonom je propisana i prekršajna odgovornost, kao i novčane kazne u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara za one koji odbiju da odgovore na pitanja ili daju netačne i nepotpune odgovore.

Do sada je tokom popisa "par desetina građana" odbilo da bude popisano i protiv njih je pokrenut prekršajni postupak, rekao je Korović za RTS.

Šta je popis stanovništva?

Popis stanovništva podrazumeva opsežno prikupljanje podataka o svim stanovnicima jedne države i radi se u skoro svim zemljama sveta, uglavnom na deset godina.

To je "najvažniji izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu i stambenom fondu jedne države i, samim tim, predstavlja okosnicu nacionalne statistike", navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Popisom se utvrđuje tačan broj stanovnika, njihov pol, godine starosti, gde i kako žive, kakvog su bračnog statusa i materijalnog stanja.

Prikupljeni podaci pružaju uvid u tačan broj porodica, stanova i kvalitet života stanovnika jedne države.

"Popis je presek stanovništva u državi, koliko Srbija ima stanovnika", kaže demograf Vladimir Nikitović za BBC.

Prethodni popisi obuhvatali su i državljane Srbije koji žive u dijaspori, bez obzira kada su tamo otišli, a sada će biti obuhvaćeni samo oni koji borave van Srbije kraće od godinu dana.

Zašto se radi popis stanovništva?

Popisivaèi æe odgovore unositi direktno u programe koji æe slati podatke u bazu./PA Media

Republički zavod za statistiku koristi ovu metodu za neposredno prikupljanje podataka radi utvrđivanja tačnog broja građana i njihovih potreba, što služi kao osnova za planiranje socijalnih i ekonomskih politika države.

Podaci se statistički obrađuju i koriste za "socioekonomske analize i planiranja na nacionalnom i lokalnom nivou", piše na sajtu RZS-a.

"Postoje podaci o stanovnicima u raznim bazama državnih institucija, ali oni nisu kompletni, pa se na svakih 10 godina radi ovaj presek i dobija se precizan podatak", navodi demograf Vladimir Nikitović.

Tako se na osnovu podataka prikupljenih tokom popisa rade analize privrednog i društvenog razvoja zemlje ili migracija. Ovi podaci takođe se koriste za izradu investicionih strategija ili urbanističkih planova.

"Popisi daju mogućnost da stanovništvo ostvari sopstvena prava, a država da ima uvid u potrebe ljudi", pojašnjava Nikitović.

"Sve se ovo radi kako bi stanovnicima bilo bolje, a država funkcionisala efikasnije".

Koja su pitanja na popisu?

Na popisnici, formularu u koji se unose podaci o svakom stanovniku, ima 69 pitanja.

To su upiti o ličnim podacima, obrazovanju, bračnom stanju, promenama adrese stanovanja, poslovnom statusu, invaliditetu i prevoznim sredstvima.

Popisivači će postavljati i pitanja o stambenom prostoru i domaćinstvu.

Dok se neka pitanja ne postavljaju mlađima od 12 ili 15 godina, punoletni građani obavezni su da odgovore na 67.

Dva pitanja na koja ljudi ne moraju da odgovore su koje su veroispovesti i nacionalnosti.

Zašto ne mora da se odgovori na pitanja o nacionalnosti i veroispovesti?

Na popisnici koju je pripremio RZS, kod pitanja koje se odnosi na izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti navodi se da "prema članu 47. Ustava Republike Srbije, lice nije dužno da se izjasni".

Ista napomena navedena je i kod pitanja o veroispovesti.

Najviši akt Srbije donet je 2006. godine, a ovi članovi su dodati radi zaštite od diskriminacije na verskoj i nacionalnoj osnovi, obrazloženo je.

Mogućnost da se ne odrede po nacionalnoj pripadnosti na poslednjem popisu iskoristilo je 160.346 građana, odnosno nešto više od dva odsto, navodi se u podacima RZS-a.

Kada je reč o onima koji se nisu izjasnili na pitanje o veroispovesti, bilo ih je za 80.000 više.

Dakle, ovo je mogućnost za one koji ne pripadaju ni jednoj religiji ili smatraju da ne pripadaju bilo kom narodu - da se tako izjasne.

Na popisu iz 2011. godine, skoro šest miliona stanovnika izjasnili su se kao Srbi, što je 83,32 odsto od ukupnog broja stanovnika.

Prema istom popisu, Srbija ima nešto manje od 7,2 miliona stanovnika.

Pravoslavnih hrišćana u Srbiji je 2011. godine bilo nešto više od šest miliona, odnosno 84,59 odsto.

BBC

BBC želi daodgovori na vaša pitanja:Šta želite da znate o popisu stanovništva?

Pošaljite nam vaša pitanja popunjavanjem formulara na OVOM LINKU K

Da li mogu da se popišem telefonski ili putem vebsajta?

Nije moguće učestvovati u popisu putem vebsajta.

Mogućnost popisivanja telefonom, međutim, postoji.

Zaraženi korona virusom i oni koji nisu bili kod kuće kada su popisivači pokušali da popišu njihovo domaćinstvo, mogu da zakažu telefonsko popisivanje.

Popis i korona: Da li popisivači treba da nose maske?

Popis je presek stanja, kaže demograf Vladimir Nikitoviæ/Xavi Lopez/SOPA Images/LightRocket via Getty Image

Popisivači su dužni da se pridržavaju epidemioloških mera protiv korona virusa koje su na snazi u zemlji i da se ponašaju u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Nošenje maski u Srbiji nije obavezno, ali ih popisivači imaju i staviće ih na lice ukoliko procene da je to potrebno ili im to neko zatraži, kažu iz RZS-a za BBC na srpskom.

Ukoliko je "neko od članova domaćinstva bolestan ili se građani plaše zaražavanja i ne dozvoljavaju ulazak u stan, popisivač treba da objasni da je popisivanje obavezno i da predloži građanima opciju telefonskog popisivanja", piše u Vodiču za popisivače.

U tom slučaju, popisivač uzima kontakt telefon domaćinstva i zakazuje termin popisivanja, dodaje se.

Koje je radno vreme popisivača?

Popis je presek stanja, kaže demograf Vladimir Nikitoviæ/Xavi Lopez/SOPA Images/LightRocket via Getty Image

Popisivači sami prave raspored izlazaka na teren, navode iz Republičkog zavoda za statistiku za BBC na srpskom.

U skladu sa kućnim redom, ne odlaze u domaćinstva od 16 do 18 časova, kao ni u periodu od 22 časa do 7 sati ujutru.

Пазите у какав јад и беду је Хилов потрчко претворио Србију, више ни попис становништва нисмо у стању самостално са спроведемо. То је, у ствари "пројекат" ЕУ који наша држава само спроводи. Не треба се изненадити када нам саопште и да је и предаја КиМ терористима само пројекат. pic.twitter.com/Mz97b4kxD8

— Драган Добрашиновић (@DobrasinovicDr) September 19, 2022

Da li mogu da se popišem telefonski ili putem vebsajta?

Popis je presek stanja, kaže demograf Vladimir Nikitoviæ/Xavi Lopez/SOPA Images/LightRocket via Getty Image

Nije moguće učestvovati u popisu putem vebsajta.

Mogućnost popisivanja telefonom, međutim, postoji.

Zaraženi korona virusom i oni koji nisu bili kod kuće kada su popisivači pokušali da popišu njihovo domaćinstvo, mogu da zakažu telefonsko popisivanje.

Ako je popis stanovništva, zašto su pitanja o imovini?

Ova pitanja se odnose na vrstu i veličinu stana ili kuće, broj ukućana, broju soba, kupatila i toaleta, da li su stan ili kuća uslovni za život, kao i o vlasništvu.

Popis imovine, podseća demograf Vladimir Nikitović, neizostavni je deo još od prvih statističkih preseka.

"Kao što ljudi žive u nekim prostorima, država mora da vodi računa i o tim objektima jer kada znate dovoljno znate o sistemu kojim upravljate, možete upravljati bolje", kaže on.

Da li mogu popisivači da mi traže lične podatke?

Da, u skladu sa Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova.

Među informacijama koje se prikupljaju su ime i prezime popisivane osobe, adresa, pol i i jedinstveni matični broj građana.

Šta ako nisam kod kuće?

Popis je presek stanja, kaže demograf Vladimir Nikitoviæ/Xavi Lopez/SOPA Images/LightRocket via Getty Image

Popisivači će dolaziti ponovo, a ako i treći put nikoga ne zateknu, ostaviće pisano obaveštenje o tome da su pokušali da sa vama razgovaraju, kao i broj telefona preko kog mogu da dogovore termin popisivanja, navodi se na sajtu RZS-a.

Pozivi na ovaj broj telefona su besplatni.

Šta ako sam van grada ili zemlje?

Umesto đaka i studenata koji se školuju u drugom gradu ili inostranstvu, odgovaraće članovi domaćinstva.

Isto važi i za sve koji su zbog posla ili iz bilo kog drugog razloga van grada u vreme popisa.

Svi oni će biti popisani i u mestu u kom trenutno borave kao "privremeno prisutna lica", ali će ući u statistiku kao stanovnici mesta gde su prijavljeni.

Kada je reč o onima koji su iz bilo kog razloga van zemlje tokom popisa, podatke mogu dati članovi porodice koji su u Srbiji.

Za odsutne osobe postoji i poseban set pitanja o dužini boravka, prirodi odsustva i koliko planiraju da ostanu van grada ili zemlje.

Ukoliko u domaćinstvu nema nikoga ko bi popisivačima mogao da pruži podatke, oni koji su van zemlje, a ne žive u inostranstvu, mogu se javiti na info broj telefona do kraja oktobra.

Da li se popisuju državljani Srbije koji žive u inostranstvu?

Popis je presek stanja, kaže demograf Vladimir Nikitoviæ/Xavi Lopez/SOPA Images/LightRocket via Getty Image

Na ovom popisu - ne.

Međutim, tokom trajanja popisa, državljani Srbije koji žive duže od tri meseca u inostranstvu mogu da učestvuju u posebnom istraživanju Republičkog zavoda za statistiku.

"Svrha sprovođenja ovog istraživanja jeste da dobijemo što potpuniju sliku o brojnosti i osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim karakteristikama naših građana u inostranstvu", navodi se na sajtu RZS-a.

Učestvovanje u istraživanju je dobrovoljno, a zainteresovani mogu popuniti onlajn upitnik.

Kako se popisuju podstanari koji nisu prijavljeni?

Jedno od pitanja na popisu je i po kom osnovu se koristi stan u kom se popis vrši, a ponuđeni odgovori su vlasništvo, zakup ili podstanarstvo, srodstvo i ostalo.

Ukoliko u stanu živi zakupac stana, trebalo bi tako i da odgovori kako bi statistika bila preciznija, čak i ako nema ugovor o podstanarstvu sa vlasnikom stana.

"Prema Zakonu o popisu, prikupljeni popisni podaci koriste se isključivo u statistične svrhe, tako da ne mogu biti ustupljeni drugim fizičkim ili pravnim licima", navodi se na sajtu Popis 2022.

Ljudi često oklevaju da prijave određenu imovinu, podstanare ili mesto stanovanja plašeći se da nadležne službe ne iskoriste te podatke za naplatu dodatnog poreza.

Pomoćnik direktora RSZ Korović kaže da popis "nema za cilj da ustanovi broj stanova koji se rentira, već da će podaci koristiti isključivo u statističke svrhe".

Kako se popisuju studenti?

Studenti koji žive van domaćinstva - bilo u domovima ili stanovima - biće popisani dva puta.

U mestu u kom živi njihova porodica, članovi domaćinstva će popisivačima davati podatke o njima.

U mestu u kom borave zbog školovanja, biće popisani lično kao "privremeno prisutna lica".

Ko finansira popis?

"Finansijska sredstva za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine zajednički su obezbedile Republika Srbija i Evropska unija", navodi se na sajtu RZS-a.

Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku objasnila je za Radio Slobodna Evropa da Evropska unija pokriva oko 40 odsto troškova, a da se preostalih 60 odsto finansira sredstvima iz budžeta Srbije.

Zato se u gornjem desnom uglu na popisnom listu nalazi se zastava Evropske unije, logo projekta #EUzaTebe i napomena da je projekat popisa "finansiran sredstvima Evropske unije i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije".

EU za tebe je projekat saradnje Vlade Srbije i Delegacije Evropske unije, a Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU ima prava na korišćenje novca iz pristupnih fondova.

Gde se čuvaju podaci i da li su bezbedni?

Podatke prikupljene tokom popisa, popisivači jednom dnevno šalju Republičkom zavodu za statistiku, navodi se u Vodiču za popisivače.

Svi podaci su zaštićeni i čuvaju se na serveru u računskom centru ove institucije u Beogradu,

"Pristup serveru imaju samo ovlašćena lica, a server je u vlasništvu Republičkog zavoda za statistiku", navode iz RZS-a za BBC na srpskom.

Da li podaci sa popisa mogu da se zloupotrebe?

Iako se uzimaju lični podaci, kada se krene u njihovu obradu, svi popisani stanovnici Srbije dobiće "pseudonime", kombinaciju brojeva i slova, a njihovi podaci će se na dalje tako obrađivati.

"To je opravdan strah, ali se radi o poverenja u državu i sistem. Ljudi nekad misle i da će im zloupotrebiti matični broj kada im ga traže u policiji ili banci", kaže kroz smeh Vladimir Nikitović.

"Mnoge službe vas na neki način popisuju otkako se rodite, ali i u tim slučajevima, kao i za popis - svi lični podaci su zaštićeni", dodaje.

Zakon o popisu koji je donet 2020. i dopunjen 2021. sadrži članove o zaštiti prikupljenih podataka.

"Podaci prikupljeni u Popisu koriste se isključivo u statističke svrhe i Republički zavod za statistiku ih ne može ustupati drugim fizičkim i pravnim licima", navodi se u Zakonu.

Zbirni statistički podaci koriste se u različitim institucijama za izradu analiza i planova.

Od kad se popisuje stanovništvo Srbije?

Od 1961. godine popisi se organizuju na deset godina, u skladu sa preporukom Ujedinjenih nacija.

Međutim, prvi popis na ovim prostorima urađen je za vreme kneza Miloša Obrenovića 1834.

Ovaj popis je obuhvatio čitavo stanovništvo izuzev Turaka i Roma, koji su bili izuzeti od plaćanja poreza u Kneževini Srbiji.

Do 1910. popisi su rađeni najčešće na svakih pet godina.

Sledeći popis u Srbiji je bio kada je ona bila deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1921, a u Kraljevini Jugoslaviji održan je samo jedan popis 1931.

Sledeći popis je planiran 10 godina kasnije, ali zbog početka Drugog svetskog rata, on nije održan.

U novonastaloj socijalističkoj Jugoslaviji održan je "skraćeni" popis 1948. kako bi se utvrdila ratna šteta.

Prvi kompletni popis nakon Drugog svetskog rata održan je 1953.

Od 1961. do 1991. i raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, održan su četiri popisa u razmaku od 10 godina.

U Saveznoj Republici Jugoslaviji, planirani popis 2001. odložen je za 2002. u Srbiji, a u Crnoj Gori za 2003.

Poslednji popis stanovništva u Srbiji je održan 2011.

Kao i na prethodnom popisu, nije obuhvaćena teritorija Kosova, a Albanci u opštinama Bujanovac i Preševo na jugu Srbije bojkotovali su popis.

Izvor: sajt Popis 2022 Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk