Rusija i Ukrajina: EU uvodi nove sankcije Moskvi, odluka o izuzeću Srbije od zabrane na uvoz ruske nafte do 1. decembra, tvrdi Vučić

Tekst je ažuriran 6. oktobra

Još nešto manje od dva meseca ruska nafta moći će da stiže u Srbiju preko naftovoda koji prolazi kroz Hrvatsku, tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Toliko je ostalo do konačne odluke Evropske unije o potencijalnom izuzeću Srbije od zabrane na uvoz nafte iz Rusije.

"Odluka o nafti je odložena do 1. decembra", rekao je Vučić na prvom samitu Evropske političke zajednice u Pragu i još jednom zamolio EU da razmotri odluku.

Čelnici EU država u sredu su usvojili osmi paket sankcija Moskvi zbog napada na Ukrajinu.

Ovim paketom su, između ostalog, ograničili cenu ruske nafte koju mogu da prevoze EU kompanije.

Državni vrh Srbije nadao se da će ovim paketom Srbija biti izuzeta od ranije najavljene zabrane uvoza ruske nafte u EU i da će Beogradu biti dozvoljeno da rusku naftu transportuje preko Hrvatske, kao do sada.

Vučić tvrdi da su čelnici evropskih država na inicijativu Hrvatske i uz podršku dve baltičke zemlje 5. oktobra skinuli sa dnevnog reda pitanje olakšica za Srbiju, ali je ta odluka odložena na neko vreme.

Srbija preko Hrvatske može da dobije naftu, ali ne rusku, rekao je Andrej Plenković, hrvatski premijer, u Pragu.

"To je stav svih članica EU. Drugo, Srbija u ovakvim okolnostima ne može sedeti na dve stolice. Ne može biti zemlja koja će doći ovde i razgovarati o evropskoj perspektivi, a nepoštovati nijednu sankciju prema Rusiji", ističe Plenković.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU, koje podrazumeva usklađivanje spoljne politike sa evropskim zemljama.

Iako je Srbija osudila agresiju na Ukrajinu, do sada se nije pridružila evropskim sankcijama Rusiji.

• Zorana Mihajlović za BBC: "Interesi ruskih lobija su bili jači" kada se birao izvor gasa u Srbiji
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Novi paket sankcija EU: Šta je dogovoreno i kako je Mađarska dobila šta je htela

Evropska unija je još u junu najavila zabranu uvoza sirove ruske nafte u EU morskim putem.

Zabrana bi trebalo da stupi na snagu u decembru.

Srbija rusku sirovu naftu doprema preko Jadranskog naftovoda (JANAF) u Hrvatskoj, koja kao EU članica od decembra više neće dozvoljavati ulaz ruske nafte u zemlju.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, rekla je da se Naftna industrija Srbije već mesecima priprema za zabranu uvoza iz Rusije.

Istakla je da ćemo uvoziti "samo nerusku naftu, oko 80 odsto, a 20 odsto će činiti srpska Velebit nafta".

Viola fon Kramon, evropska poslanica u pisanom odgovoru za BBC na srpskom kaže da je odluka EU da ne napravi izuzetak za Srbiju posledica odluke Beograda da se ne pridruži EU sankcijama protiv Rusije.

"Možemo da tolerišemo i razumemo u određenoj meri imajući u vidu da postoji velika energetska zavisnost, ali biti na ruskoj strani dok se vodi rat i brutalna agresija u Ukrajini doživljava se kao otvorena i nepotrebna provokacija Beograda.

"Zato bih volela da novi paket sankcija probudi srpske vlasti, jer politici balansiranja i "sedenja na dve stolice" praktično je došao kraj, a Srbija bi mogla biti kolateralna šteta sopstvene 'neutralne' pozicije", ističe Kramon.

• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove - i koliko to utiče na psihu
• Kako rat u Ukrajini utiče na firme iz Srbije

Odakle dolazi nafta u Srbiju

Getty Images

"Srbija je ranije iz Rusije zadovoljavala 16 odsto sopstvenih potreba za naftom", kaže Miloš Zdravković, energetski stručnjak.

"Ipak, ove godine smo iz Rusije kupovali više nafte, jer je bila povoljnija, a te količine ćemo sada morati da nađemo na drugim mestima."

Kada je Brisel najavio da će zabraniti Rusiji dopremanje nafte brodovima došlo je do poskupljenja cene crnog zlata na berzanskim tržištima za šest odsto.

"Možemo da očekujemo dalje poskupljenje nafte, jer je tržište i na najavu uvođenja sankcija već reagovalo", misli Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.

"Samim tim bi mogli da poskupe i naftni derivati, odnosno gorivo na pumpama."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 6. juna 2022. godine da je država samo zbog sankcija koje su uvedene na rusku naftu na gubitku 600 miliona dolara.

"Direktno iz džepa građana Srbije na sankcijama je uzeto 600 miliona dolara na godišnjem novou i to ljudi treba da znaju", rekao je Vučić ranije za RTS.

Naveo je i da je iračka nafta skuplja za 31 dolar po barelu, a da za Srbiju važe sankcije jer mora tankerima da doveze rusku naftu do Omiša u Hrvatskoj, a prevoz morem je sankcionisan.

Zabrana protoka ruske nafte kroz hrvatski naftovod otvara i pitanje vlasništva nad NIS-om, koju trenutno većinski drži ruski naftni gigant Gasprom.

Da li će biti poskupljenja na pumpama

Čim je objavljena odluka EU da će zabraniti uvoz ruske nafte, cena nafte tipa brent dodatno je skočila.

Ipak, Žozep Borelj, šef evropske diplomatije misli da će cena ruske nafte na tržištu pasti zahvaljujući zabrani uvoza.

"Treba razumeti da nafta nije gas, pa nije lako geopolitičko oružje, već berzanska roba", kaže Zdravković.

"Zato se teže može predvideti da li će doći do promene cene i u kom pravcu."

Zdravković kaže da je do sada najveći kupac ruske nafte bila Evropa, ali da bi se Rusija sada mogla okrenuti drugim tržištima, poput Kine i Indije.

"Čim proizvoda ima manje, on bi mogao da bude skuplji."

NIS, tako, neće imati manji profit, dodaje on, jer ukoliko skuplje kupi naftu, i prodavaće je po višim cenama.

"Ono o čemu ne treba brinuti jesu nestašice goriva - trebalo bi da ga bude dovoljno jer ćemo naftu kupovati iz drugih izvora", dodaje Zdravković.

Ljubinko Savić veruje da bi potrošači mogli da budu ti koji će osetiti promenu cena na pumpama jer je barel nafte 6. juna iznosio 120 dolara, što je poskupljenje od gotovo deset odsto u odnosu na početak maja 2022.

"Pitanje je da li će i koliko poskupeti onda cena nafte, a samim tim i goriva", kaže on.

• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove - i koliko to utiče na psihu
• Kako rat u Ukrajini utiče na firme iz Srbije

Kako da nadomestimo nedostatak nafte - prva opcija

BBC

Hrvatski naftovod JANAF, objašnjava Miloš Zdravković, izgrađen je još u vreme socijalističke Jugoslavije, a jedan krak dolazi iz luke Omišalj na ostrvu Krk do rafinerije u Pančevu.

Kako je EU zabranila da njene članice uvoze rusku naftu koja se doprema do luka, Hrvatska će za pola godine morati da obustavi kupovinu crnog zlata iz Moskve, a za osam meseci i kupovinu naftnih derivata.

Samim tim, ni Srbija neće moći da kupuje naftu preko JANAF-a.

"Za odnose između dveju država jako je bitno da građani razumeju da nije Hrvatska ta koja je odlučila da obustavi snabdevanje Srbije naftom", dodaje Zdravković.

"Hrvatska je i sama prinuđena da ne kupuje rusku naftu zbog odluka Evropske unije, čija je članica."

Zabrana kupovine nafte iz Moskve ne znači, kaže Zdravković, da će Srbija ostati bez ikakvog snabdevanja naftom kroz ovaj naftovod.

"Kroz JANAF smo do sada dobijali godišnje 3,2 miliona tona sirove nafte i to je njihov najveći ugovor.

"Ali, bitno je znati da Srbija i dalje može da koristi Jadranski naftovod za dobijanje drugih izvora nafte", kaže on.

Srbija je u 2021. godini gotovo polovinu godišnjih potreba za naftom zadovoljavala tako što ju je kupovala iz Iraka, dok je oko četvrtinu dobijala iz sopstvenih izvora iz Vojvodine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Među zemljama iz kojih Srbija uvozi naftu su i Kazahstan i Norveška.

Rusku naftu je Srbija 2021. godine kupovala kako bi zadovoljila svega 16 odsto potreba.

Međutim, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, početkom maja 2022. rekao je da Srbija "poslednjih mesec dana kupuje 60 odsto ruske nafte, umesto iračke, jer je jeftinija".

BBC

Ruska nafta, ali kroz drugu cev - druga opcija

BBC

Jedna opcija je da JANAF-om dobijamo više nafte od drugih snabdevača koji nisu Rusija, kaže Zdravković.

A druga da ipak kupujemo naftu iz Rusije - ali na drugi način, dodaje.

Evropska unija je od sankcija izuzela zemlje koje nemaju izlazak na more, pa tako naftu iz Rusije i u naredne dve godine mogu da kupuju Mađarska, Češka, Poljska, ali i Bugarska.

Ipak, ruska nafta koja se dopremala preko JANAF-a bila je, kaže Ljubinko Savić iz PKS-a, "najpovoljnija opcija za Srbiju".

"Prvo pitanje je da li postoje slobodni kapaciteti u Mađarskoj i okolnim zemljama iz kojih bismo mogli da dobijamo ruski energent", kaže Savić.

"Drugo je - koliko je tačno skuplja ta nafta, jer sigurno jeste."

Nafte za Srbiju, dodaje on, potencijalno ima još i na libijskom tržištu.

Povratak NIS-a državi - treća opcija

Zorana Mihajlović, ministarka energetike, rekla je u intervjuu za BBC 1. juna da vlasništvo nad NIS-om treba da se promeni "samo ukoliko nas sankcije koje se pripremaju u Evropskoj uniji dovode u situaciju da imamo problem da nam nafta dolazi kroz Jadranski naftovod".

Većinski paket akcija u NIS-u trenutno ima Gasprom, dok država drži 29,7 odsto vlasništva.

"U pitanju je energetska bezbednost Srbije", rekla je Mihajlović.

"Nema razgovora, onda treba da uradimo da vlasništvo ponovo postane srpsko."

• Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
• Krizni plan EU za štednju gasa

Od kako je Evropska unija najavila da bi mogla da zabrani naftu iz Rusije, u Srbiji se govori o vlasništvu nad NIS-om, objašnjava Ljubinko Savić.

"Srbija može da iskaže želju da NIS vrati većinski, ali vlasnik je taj koji odlučuje da li će prodati firmu", kaže Savić.

"Još veće pitanje je - po kojoj ceni bi bili spremni da prodaju."

Odluka o prodaji NIS je "političko pitanje", smatra Zdravković.

On podseća da je 2011. ruski gigant Gasprom bio zainteresovan da kupi i deo Jadranskog naftovoda, ali da je Hrvatska to odbila. Pogledajte video: Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk