Religija i ženska prava: Zašto sve manje žena nosi islamski veo u Severnoj Africi

Fotografije žena u punoj islamskoj odeći - prekrivenih lica i u dugim haljinama - i fotografije žena u mini suknjama iz pedesetih i šezdesetih u Severnoj Africi i na Bliskom istoku često se objavljuju jedna uz drugu na društvenim mrežama da bi se potcrtao argument.

Podrazumevana poruka je:

"Vidite samo šta se desilo sa arapskim društvima u poslednjih pedesetak godina."

Za one koji dele takve fotografije, to je najvidljiviji znak koliko su njihove zemlje unazađene i napustile ideale napretka i modernizma, očitanog u usvajanju zapadnog načina života.

Ali za konzervativne snage koje su oblikovale region u poslednjih nekoliko decenija, situacija je upravo suprotna.

To je pozitivan čin izražavanja muslimanskog identiteta u društvima koja su dugo bila pod kolonijalnom čizmom i prvo su im zapadni način života nametali kolonizatorski vladari, a potom i zapadnjački orijentisane elite van dodira sa lokalnom kulturom.

Od Maroka do Egipta i nadalje, pitanje "islamskog pravila oblačenja", a posebno vela ili hidžaba, jedno je od najkontroverznijih.

• Kakav je život za žene u šerijatu
• Talibani primoravaju Avganistanke da prekrivaju lice
• Zabrana hidžaba "simbolični čin" za Austriju

Prema svim mišljenjima, njegovo širenje u regionu svodi se primarno na jedan jedini faktor: pojavljivanje i naknadni uspeh političkog islama, fenomena znanog i kao islamizam.

Čitava Severna Afrika ima snažne islamističke pokrete koji su došli na vlast ili im je to zamalo uspelo kao u slučaju Alžira početkom devedesetih.

Čak i nakon što su svrgnuti s vlasti, njihov uticaj na društva ostao je pozamašan.

Ali to sada počinje da se menja, prema tvrdnjama mnogih posmatrača.

A jedan od najočiglednijih načina da se to proceni jeste praćenjem najmoćnijeg simbola uticaja islamizma: hidžaba.

U okviru Islama vladaju razlièiti stavovi da li žene moraju da pokrivaju lice/Getty Images

Mnogi posmatrači primetili su da je u poslednjih nekoliko godina došlo do konstantnog pada ovog fenomena u Severnoj Africi.

Na marokanskoj informativnoj internet stranici Al-Jaum 24, kolumnista Said El-Zaguti nedavno je napisao:

"Nije teško primetiti da se učestalost sa kojom je hidžab nošen u našem arapskom svetu, a posebno u Maroku, relativno smanjila, a da je za to smanjenje i pad u velikoj meri zaslužno povlačenje i slabljenje onoga što je poznato kao islamska struja."

Mlade Marokanke govorile su za lokalne medije o pritisku društva, pa čak i uznemiravanju, koje moraju da istrpe kad skine hidžab.

Ali to ih očigledno nije odvratilo od te namere.

U Tunisu, gde je nošenje hidžaba nekada bio čin prkosa zato što su ga zabranjivali sukcesivni autokratski režimi, on je postao popularan tokom kratkog vremenskog perioda posle Arapskog proleća 2011, ali je nedavno ponovo počeo da opada.

Pišući u Arapskom indepedentu, tuniski novinar Huda Al Trabulis ističe složene motive za pojavljivanje hidžaba u ovoj zemlji i njegov naknadni pad.

Hidžab je nekada bio čin otpora i protivljenja sekularizmu nametnutog s vrha tokom vladavine autokrata Habiba Burgibe i Zina El Abidina Ibn Alija nakon sticanja nezavisnosti.

Potom je postao popularan u kratkom periodu posle revolucije 2011. godine tokom koje je na vlast došao islamistički pokret Enahda, do te mere da su zabrađene žene promovisane kao model koji treba da usvoji čitava tuniska javnost.

Ali onda je on pao u nemilost pošto sukcesivni parlamenti kojima je dominirao isamizam nisu uspeli da reše brojne probleme u zemlji i Tunis je zahvatila duboka ekonomska i politička kriza.

Tunis je duboko podeljen izmeðu onih koji zagovaraju sekularizam i politièki Islam/AFP

I u Egiptu, verovatno rodnom mestu hidžaba kakvog znamo danas, pojavljivanje i relativni pad povezan je sa političkim uspesima Muslimanskog bratstva.

Egipćanke su počele da odbacuju tradicionalni veo pre skoro jednog veka i do sredine Dvadesetog veka veo je skoro u potpunosti nestao.

Ali hidžab je prvi put počeo ponovo da se pojavljuje sredinom sedamdesetih kad je predsednik Anvar Sadat dao zeleno svetlo Muslimanskom bratstvu da bude aktivan na univerzitetskim kampusima kako bi se odbranio od političkih rivala sa sekularne levice koji su prethodnih decenija stekli značajan uticaj nad društvom.

Širenje hidžaba nastavilo se skoro neometano sve do 2013. kad je egipatski predsednik iz Muslimanskog bratstva Muhamed Morsi svrgnut sa vlasti.

Neprijateljstvo prema islamističkim simbolima - a ponajpre hidžabu - postalo je osetno.

Pristizali su stalni izveštaji o restoranima koji ne dozvoljavaju ulaz ženama sa hidžabom, ili bazenima koji ne puštaju žene sa burkinijem, kupaćim kostimom koji je navodno u skladu sa Šarijom.

Danas je došlo do osetnog pada koji je teško kvantifikovati zbog nedostatka objektivnih istraživanja.

Dokazi su uglavnom anegdotske prirode.

Ipak, hidžab je i dalje jedno od pitanja koje dovodi do najvećeg razdora u zemlji - kulturološka i politička tačka razdora vrlo slična onoj koja prati pitanje abortusa u SAD, sa kulturološkim i političkim sporovima po tom pitanju koji izbijaju sa redovnom učestalošću.

Muslimansko bratstvo osnovano je u Egiptu, ali se proširilo po celom svetu/Getty Images

Najskorije u Egiptu, reakcije na smrt mlade studentkinje koju je nožem izbo njen udvarač usred bela dana pošto je odbila da se uda za njega bile su jednako šokantne kao i sam zločin.

Za sve je sam zločin bio neoprostiv i shodno tome naširoko osuđen.

Ali čim je na videlo izašlo da žrtva nije nosila veo, reakcije su počele da se dele.

Slavni televizijski propovednik pozvao je žene da pokriju tela na odgovarajući način da bi izbegle sličnu sudbinu.

On je zapravo rekao:

"Pokrijte lice i korpom ako treba."

A kad je njen univerzitet poželeo da joj oda poštu, postavio je plakat sa njenom slikom koja je bila očigledno obrađena tako da izgleda kao da nosi hidžab.

Obe reakcije izazvale su baražnu vatru besnih reakcije iz sekularizovanih delova društva.

Mladić je osuđen na smrt vešanjem.

Ali brzo je pokrenuta kampanja za odbranu osuđenog ubice.

Niko ne zna pouzdano ko stoji iza nje, ali mnogi sumnjaju da su imućni islamisti u izgnanstvu angažovali najskupljeg advokata u zemlji da brani počinioca u žalbenom postupku.

Intervencija Al Azhara - najviše verske institucije u Egiptu - za smirenje napetosti ironično je samo dodalo ulje na vatru.

Veliki imam Al Azhara, šeik Ahmed Al Tajeb rekao je da nenošenje hidžaba ne čini ženu otpadnicom, već je naprosto čini ženom koja se oglušila o Boga.

Egipatski šeik Ahmed Al Tajeb oštri je kritièar Muslimanskog bratstva/Getty Images

Saopštenje koje je trebalo da umiri sekularne sektore društva samo je dodatno razgnevilo grupe za zaštitu ženskih prava i druge sekularne grupacije.

Još jednom, društvene mreže bile su prepune ostrašćenih tvrdnji da je hidžab neotuđivi deo vere i jednako bučnih osuda nošenja vela.

Iako se čini da podrška hidžabu jenjava u regionu, naročito među mladima, percepcija da je on neodvojiv od muslimanskog identiteta duboko je i naširoko ukorenjena.

Čak toliko da kad neka vlada - naročito u Evropi - uvede ograničenja njegovog nošenja u javnim ustanovama, to se obično osuđuje kao objava rata samom Islamu.

Puko kritikovanje hidžaba u zapadnim demokratijama takođe je postalo sinonim za "islamofobiju" ili napad na manjinska prava.

Ali u većinski muslimanskim društvima on se i dalje smatra delom legitimne kampanje za oslobođenje žena od opresivne tradicije. Možda će vam i ova priča biti zanimljiva: Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk