BBC na srpskom - B92

Film i seks: "Roki horor šou“ - ostvarenje koje je spasilo živote

Iako je bio komercijalni neuspeh kad je prvi put prikazan 1975. godine, Roki horor šou je u međuvremenu stekao vatrene poklonike širom planete. Laruška Ivan-Zadeh istražuje u čemu se krije njegova jedinstvena privlačnost.

Izvor: BBC
Podeli

Svake subote uveče od 1977. godine, hodočasnici u korsetima i pocepanim mrežastim čarapama svih rodova okupljaju se da skandiraju i pevaju uz Roki horor šou kao da prisustvuju nekakvoj veličanstveno nastranoj ponoćnoj misi.

Ovo je ultimativni kultni film. Prvi. Najveći. Jedan kultni film da vlada svima.

Više od 40 godina, Roki horor šou je definisao šta mislimo kad kažemo "kultni", mada mali broj drugih može da se nada da će dostići njegov fenomenalni nivo ritualizovanog obožavanja.

Doživeo je toliko neprijatan neuspeh na blagajnama da je povučen iz šačice bioskopa u kojima je prvi put prikazan 1975. godine, samo da bi ga s ljubavlju vaskrsla posvećena baza obožavalaca.

Od tada je zaradio više od 170 miliona dolara širom sveta i drži rekord najdužeg kontinuiteta u bioskopskom prikazivanju nekog filma svih vremena.



A, opet, Rokijev kultni status je sada ugrožen.

Pošto je kovid-19 uspeo da zatvori bioskope, kako odani sledbenici da održe svoju veru?

Na scenu stupa Lari Vizel, predsednik Zvaničnog fan kluba Roki horor šoa - što je odgovornost koju on shvata veoma ozbiljno.

Za njega, ovo je više od puke zabave ili bezobraznog izlaska u donjem vešu.

"Za mnoge ljude, Roki horor je kao dom, to je njihova veza sa svima ostalima - sa svim njihovim prijateljima", kaže mi Vizel preko Zum poziva iz Njujorka.

"Znam mnogo ljudi čije je živote spasao ovaj film. Naročito za one u LGBT zajednici, on je mesto na kom mogu da budu ono što jesu i nađu ljude koji su njihova porodica.

"Ne želim da se odreknem toga. Želim da ljudi i dalje imaju mesto na kom mogu da obitavaju."

Obožavaoci filma su tokom karantina zbog pandemije korona virusa na Fejsbuku napravili stranicu "Roki horor iskustvo - lokdaun izdanje uživo!".

Prepun je sadržaja koji su stvorili fanovi.

Organizovali su nedeljni "Zumi karantinski horor šou", gde su se učesnici oblačili u kostime i rekreirali čitav film preko Zuma, organizovali takmičenje u plesu na "Time Warp" u dnevnoj sobi, a slušala se i "Don't-cha Touch-a, Touch-a Touch Me", himna nezadovoljstva zbog izolacije koju peva a-kapela kvartet dreg kraljica.

Pravili su i planove za rođendansku žurku povodom 47. godišnjice filma u Sent Luisu u avgustu ove godine.

"Ne mogu da dočekam da svi ponovo izvedemo 'Time Warp' zajedno", kaže Vizel.

Upravo je ova vrsta neprikosnovene partici… ("Kaži to!") …pacije publike i dovela do toga da Roki horor bude proglašen kultnim.

I što čini da on i dalje opstaje.

A seme za to postojalo je od samog početka.

Postavka hita

Kao kempovska varijacija na naučno-fantastične filmove B produkcije, Roki horor šouu je prvi put udahnut život 1973. godine kao mjuziklu u studiju skromnog kapaciteta iznad londonskog Rojal Kort teatra.

Tu je, prema mitologiji, prva žena Dejvida Bouvija Endži izvela prvu participaciju publike "dobacivanjem" kad je povikala:

"Ne, ne radi to!", dok je Rif-Ref, lik u tumačenju tvorca Ričarda O'Brajena, zapretio da će laserskim pištoljem spržiti doktora Frenk-n-Furtera u tumačenju Tima Karija.

Momentalni hit, pozorišna predstava se prebacila prvo na londonski Vest End a potom i u Los Anđeles.

Filmska verzija bila je očekivani sledeći korak.

Da su je kritičari mrzeli čini se da nije sasvim istina.

Kao što je američki filmski kritičar Rodžer Ebert oštroumno primetio u prvobitnoj recenziji iz 1976. godine koja mu je dala 2,5 zvezdica: "Roki horor šou bi, pretpostavljam, bio zabavniji kad ne bi bio film".

"On pripada pozorišnoj sceni, sa glumcima i publikom koji zajednički učestvuju u kolektivnoj predstavi."

A to se i ostvarilo.

Ponoćne projekcije filma počele su u bioskopu Vejverli u Njujorku 1. aprila 1976. godine.

U vreme i na mestu gde su gej prava počela da pronalaze svoj glas posle nemira u Stounvolu, Vejverli je privukao čitavu svitu raznoraznih kul izgnanika, čudaka i neprilagođenih.

Publika željna da slavi priču o seksualnom buđenju gde se rodna fluidnost i panseksualizam veličaju uz veliko veselje.

Gde se strejt, beli, konvencionalno privlačni mladi par po imenu Bred i Dženet (Beri Bostvik i Suzan Sarandon), oboje device pre prve bračne noći, smatraju čudacima;

Tamo gde "slatki transvestit iz Transilvanije" (uzbudljivo harizmatični Tim Kari) u visokim potpeticama, suspenderima, pod punom šminkom i sa malo toga još, maestralno iznosi film na plećima.

Iznad svega, poziv Roki horor šoa "ne sanjaj, već budi to" publika je shvatila ozbiljno.



Decenijama pre nego što je Tajni bioskop uopšte bio iskra, obožavaoci Roki horora stvorili su intenzivno bioskopsko iskustvo.

Nedelju za nedeljom, vraćali su se u kostimima omiljenog lika, naoružani rekvizitima kao što su vodeni pištolji da bi kreirali efekat "kiše", pirinač koji će bacati u sceni u crkvi, tost koji će bacati kad Frenk predloži "zdravicu".

U jednom bioskopu u Nju Orleansu, obožavalac obučen kao "Edi" (kog je u filmu igrao Mit Louf) provozao bi motocikl između redova tokom Edijevog introa "Hot Patootie".

Bioskopi su pokušali da zabrane bacanje hrane - bila je noćna mora pospremiti posle toga, naročito bačene hot-dogove - ali namera svega toga bila je da spoji gledaoca sa dešavanjima na velikom platnu.

Ono zbog čega je ovo još fascinantnije jeste što je sve započelo u eri pre interneta.

Danas vam treba svega nekoliko sekundi da kliknete na "Vodič kroz Roki horor za device" na sajtu timewarp.org i da pronađete pravila odevanja, etikeciju, plesne pokrete i scenario za skandiranje; onomad, broj učesnika je rastao gotovo mistično.

Visoki sveštenik fandoma Roki horora je Sal Piro, bivši školski nastavnik.

On je ispričao kako bi krajem sedamdesetih jednog vikenda dobacio pošalicu na projekciji u Njujorku, potom narednog odleteo za Los Anđeles i čuo kako se ona dobacuje velikom platnu tamo.

Kao tinejdžerki, moj vlastiti pesmovnik za Roki horor bio je Say It! The Rocky Horror Picture Show Audience Participation Album.

Snimljen uživo za Noć veštica 1983. godine, on sadrži kompletan audio snimak filma zajedno sa dobacivanjima koje predvodi Piro, a izvode njujorški 8th Street Players.

Dok sam sedela sama u svom londonskom stanu devedesetih, izlizala sam duplu kasetu opsesivno je vraćajući da bih naučila svako dobacivanje.

Gledajući film sada, više od 20 godina kasnije, i dalje čujem te sablasna kontriranja u glavi.

Dobacivanja

Budimo iskreni, ona su daleko su od vajldovskih.

"Kupi kišobran, ti škrta kučko", navodno je bila prva ustoličena replika koja se i dalje izvikuje liku Suzan Sarandon kad stavi novine preko glave tokom oluje.

Ljudi viču: 'Gde ti je vrat?' naratoru Čarlsa Greja.

Scenario, međutim, ništa ne zabranjuje.

Svi mogu da izvikuju bilo šta, a ako to dobro prođe u masi, koristiće se i naredne nedelje.

Reakcije su, kao što ste već sigurno primetili, često bezobrazne.

Pitam Vizela da li, imajući u vidu savremenu osetljivost na "slat-šejming", ljudi i dalje viču "kurva" kad god se Dženet u tumačenju Suzan Sarandon pojavi na platnu?

"Ljudi to rade, ali već sam viđao i reakcije na to", kaže on.

"To je malo obeležje vremena."

I drugi stavovi su se promenili.

Ono što su nekada gledaoci smatrali oslobađajućim, danas, da ironija bude veća, nove generacije mogu da dožive kao nešto sasvim suprotno.

Na primer, Frenkova zapaljiva himna o samospoznaji ("Ja sam slatki transvestit - iz Transseksualne Transilvanije") trenutno se smatra uvredljivom među nekim transrodnim gledaocima.

Ali kad je to Roki horor uopšte zamišljen da bude politički korektan?

"Ljudi su u fazonu, kad se sve sabere i oduzme, ono što je Frenk uradio Bredu i Dženet je silovanje", kaže Vizel, govoreći o sekvenci prepada u spavaćoj sobi, kada maskirani Frenk oduzima nevinost i Dženet i Bredu.

"Ali postavimo to u kontekst. Pre toga, Frenk ubija i kanibalizuje Edija. Štaviše, on ne samo da pojede nekoga, već potom prisiljava druge da jedu ljude."

Frenkova transformacija iz antagoniste u ranjivog heroja zapravo je najfascinantniji elemenat filma.

Kako to Vizel kaže:

"Godinama je Frenk-n-Furter bio ljudima idol, ali on nije zamišljen kao savršen uzor."



I pored svih ubistava i seksualnih radnji, Roki horor deluje prilično pitomo prema današnjim standardima.

Čula sam da devetogodišnjaci uživaju u njemu.

Je li Roki izgubio tu svoju subverzivnu, kultnu, pankersku oštricu?

Svakako biste došli do tog zaključka ako pogledate Roki horor šou: Let's Do the Time Warp Again, rimejk iz 2016. za televiziju režisera Srednjoškolskog mjuzikla Kenije Ortege sa Lavern Koks kao Frenk-n-Furterom i zvezdom Nikelodeona Viktorijom Džastis kao Dženet.

Deluje bezbedno, ušminkano i politički korektno. Dankan Džejms, nekada iz dečačkog benda Blu, predvodio je britansku pozorišnu postavu u najskorijoj pozorišnoj inkarnaciji Roki horora.

Možete da kupite ogroman izbor kostima iz Roki horora onlajn i u prodavnicama za žurke po tržnim centrima.

Sve deluje suviše mejnstrim da bi uopšte bilo "kultno".

Poslednji ekser u kovčeg kultnog zakucan je verovatno u martu 2019. godine, kad je Dizni finalizovao preuzimanje studija 20 Century Fox i tako je sada vlasnik Roki horora.

"Da li to čini Frenka u verziji Tima Karija Diznijevom princezom?", našalili su se obožavaoci.

Ali Vizel je bio zabrinutiji.

Za njega je to bilo egzistencijalno pitanje.

"Svakih nekoliko godina, brinemo da će nam Roki horor biti oduzet", kaže on.

"Prvo je bio nastavak, potom VHS, DVD, pa blu-rej, potom televizijski rimejk. Ali kad se desilo ovo sa Diznijem, tad sam se prvi put stvarno zabrinuo. Ali Dizni je do sada bio pun podrške."

I dok je Dizni povukao druge kultne Foksove naslove, kao što je Borilački klub, iz opticaja za fanove, javnim projekcijama Roki horora dopušteno je da se nastave, a suveniri iz kućne radinosti nastavili su da cvetaju (u razumnim okvirima).

Održavaju se i posvete u kojima "glumačka postava iz senke" mimikom oponaša radnju i kobajagi izgovara replike svojih likova dok se film emituje na platnu iz njih.

"Da se pozovem na sam film, Roki horor je priča o Frankenštajnu: Frenk nije mogao da kontroliše Rokija - ovaj je radio šta je hteo. Ovo je ista stvar", kaže Vizel.

"Jeste, Dizni je tu, ali Roki horor je čudovište koje živi i diše za sebe i pravi haos. Baš kao i njegovi obožavaoci. I taj duh će zauvek održati Roki horor šou u životu."

I bogu hvala na tome.

Pogledajte video o Mišel Jeo

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 151 idi na stranu