Zdravlje: Šta su majmunske boginje

Slučajevi majmunskih boginja potvrđeni su do sredine juna u 30 zemalja, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija krajem maja 2022. godine.

Upozorila je da će verovatno biti prijavljenih još slučajeva.

Na Balkanu, prvi slučaj zaraze majmunskim boginjama potvrđen je 24. maja u Sloveniji, dok je u Srbiji registrovan 17. juna.

Šta je ova retka i ne baš poznata bolest?

Koliko su česte majmunske boginje?

Majmunske boginje izaziva virus majmunskih boginja, pripadnik iste porodice virusa kao i velike boginje, mada su one mnogo manje ozbiljne.

Stručnjaci kažu da su šanse za zaražavanje od njih vrlo male.

Uglavnom se javljaju u zabitim delovima zemalja centralne i zapadne Afrike, blizu tropskih prašuma.

Postoje dva glavna soja virusa - zapadnoafrički i centralnoafrički.

• Male boginje: Zašto i kako resetuju imuni sistem
• Variola vera: strašna rođaka malih boginja
• Misterija poslednje žrtve velikih boginja

Dvoje zaraženih pacijenata u Velikoj Britaniji doputovalo je iz Nigerije, tako da je vrlo verovatno da boluju od zapadnoafričkog soja virusa, koji je obično blag, ali to je još nepotvrđeno.

Treći slučaj bio je zdravstveni radnik koji se zarazio virusom od jednog od pacijenata.

Četiri najskorija slučaja - tri u Londonu i jedan na severozapadu Engleske - nemaju poznatih veza među sobom ili bilo kakav istorijat putovanja.

Izgleda da su se virusom zarazili u Velikoj Britaniji.

Iz Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva kažu da svako ko sumnja da je zaražen treba da poseti lekara, ali prvo da pozove dom zdravlja ili kliniku da se najavi.

Virus je registrovan i u Švedskoj, Portugalu, Španiji, Americi i Kanadi.

Kakvi su simptomi?

Prvobitni simptomi su: temperatura, glavobolja, oticanje, bol u leđima, bol u mišićima i opšta malaksalost.

Kad vam opadne temperatura, može da izbije osip, često prvo na licu, a potom da se proširi i na druge delove tela, najčešće na dlanove ruku i tabane na nogama.

Osip, koji ume izuzetno da svrbi, menja se i prolazi kroz različite faze pre nego što konačno formira krastu, koja kasnije otpade.

Lezije mogu da ostave ožiljke.

Infekcija obično prođe sama od sebe i traje između 14 i 21 dan.

• Šta smo naučili od epidemije variole vere
• Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom

Kako ih dobijete?

Èestica virusa majmunskih boginja/Getty Images

Majmunske boginje mogu da se prenesu kad se neko nađe u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom.

Virus može da uđe u telo preko pukotina na koži, respiratornog trakta ili očiju, nosa ili usta.

Prethodno nije opisana kao seksualno prenosiva bolest, ali može da se prenese direktnim kontaktom tokom seksa.

Može da se prenese kontaktom sa zaraženim životinjama kao što su majmuni, pacovi i veverice, ili preko predmeta kontaminiranih virusom, kao što su posteljina i odeća.

Koliko su opasne?

Većina slučajeva virusa je blaga, nešto slično varičelama, i prolaze sami od sebe u roku od nekoliko nedelja.

Majmunske boginje, međutim, ponekad umeju da budu i ozbiljnije, a ima navoda da su izazivale smrt u zapadnoj Africi.

Koliko su česte epidemije?

Virus je prvi put identifikovan kod majmuna u zatočeništvu i od 1970. godine prijavljene su sporadične epidemije u 10 afričkih zemalja.

U SAD je 2003. godine izbila epidemija, što je bilo prvi put da je ova bolest zabeležena van Afrike.

Pacijenti su se zarazili ovom bolešću preko bliskog kontakta sa prerijskim psima koje su se zarazili od raznih sitnih sisara uvezenih u zemlju.

Zabeležen je ukupno 81 slučaj, ali nijedan se nije završio smrću.

Nigerija je 2017. godine doživela do sada najveću zabeleženu epidemiju, otprilike 40 godina nakon što je zemlja imala poslednjih potvrđeni slučaj majmunskih boginja.

Bilo je 172 osumnjičena slučaja majmunskih boginja, a 75 odsto žrtava bili su muškarci starosti između 21 i 40 godina. Pogledajte video: Zašto je vakcinacija važna

Kako izgleda lečenje?

Ne postoji konkretno lečenje za majmunske boginje, ali epidemije mogu da se zaustave prevencijom infekcije.

Vakcina protiv velikih boginja pokazala se 85 odsto efikasnom u prevenciji majmunskih boginja i još uvek se ponekad upotrebljava u tu svrhu.

• Male boginje: Osam mitova o vakcinama
• Kako je nastala BCG vakcina koja je spasila čovečanstvo

Da li treba da budemo zabrinuti?

Stručnjaci tvrde da se ne nalazimo na ivici nacionalne epidemije, a prema Javnom zdravlju Engleske, rizik po javnost je mala.

Profesor Džonatan Bol, profesor molekularne virusologije sa Univerziteta u Notingemu, rekao je: "Činjenica da je samo jedan od 50 kontakata prvobitno zaraženog pacijenta oboleo od majmunskih boginja pokazuje koliko je ovaj virus slabo zarazan."

"Pogrešno je verovati da se nalazimo na ivici nacionalne epidemije."

Doktor Nik Fin, zamenik direktora Nacionalne službe za zarazne bolesti pri Javnom zdravlju Engleske, dodao je: "Važno je naglasiti da se majmunske boginje ne šire lako među ljudima i da je ukupni rizik po javnost veoma mali."

"Javno zdravlje Engleske prati one koji su imali bliske kontakte sa pacijentima da bi im ponudili savete i nadzirali ih ukoliko za tim bude bilo potrebe."

Izvor: Javno zdravlje Engleske i Svetska zdravstvena organizacija. Pogledajte video: Kako su vakcine iskorenile mnoga teška oboljenja Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk