"Roditelji su me odveli u katoličku crkvu, gde su me podvrgnuli višečasovnom egzorcizmu i na kraju me pitali da li sam još uvek gej", ovako se Dani seća traumatičnog iskustva prilikom "terapije preobraćanja homoseksualnosti".
To je proces kom je bila podvrgnuta u pokušaju da promeni njenu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.
"Posuli su me pepelom i rekli mi da je moj duh ukaljan i da mora da se očisti", kaže ova dvadesetdevetogodišnja Kolumbijka, koja se sada identifikuje kao transrodna.
Ona je jedna od mnogih ljudi iz LGBT zajednice prisiljenih da učestvuju u navodnim terapijama konverzije, koje se i dalje sprovode u mnogim zemljama, pa čak i u onima gde je zvanično zabranjena.
Dani kaže da su je njeni roditelji "razotkrili" kada je imala 11 godina i nije ni znala šta znači biti gej.
Tada su je zvali muškim imenom koje joj je dodeljeno na rođenju.
"Znala sam samo da mi se sviđaju drugi dečaci i da želim drugačije stvari od onoga što žele moja braća.
"Roditelji su načuli razgovor koji sam vodila sa prijateljem i potom počeli da mi postavljaju brojna pitanja", rekla je ona za BBC.
Kad su potvrdili da im je sin homoseksualac, Danini roditelji su počeli da traže informacije o ovoj temi i savete raznih specijalista.
"Oni su mojim roditeljima rekli da mi je nivo hormona veoma nizak i naterali su me da uzimam pilule koje će mi povećati nivo testosterona.
"Takođe su govorili da se to dešava zato što me je majka razmazila, ili da sam možda bila silovana, iako nisam", kaže ona.
Nakon što su isključili razne teorije, njeni roditelji su konačno došli na ideju da je podvrgnu nizu "procesa seksualnog ispravljanja" putem religije i duhovnosti.
Hrišćanski psiholog bio je prvi koji im je pružio informacije o tim procedurama.
Oni nisu do kraja bili svesni od čega se sve sastoji lečenje, ali su prihvatili "pomoć".
Dani je u to vreme imala 16 godina.
Prva terapija
Dani nije shvatila da je prošla kroz terapiju konverzije sve dok nije poèela da se informiše o tome/Danne Aro Belmont
Dani kaže da su je jednog dana roditelji zamolili da im se pridruži u izvršavanju nekih obaveza.
Iznenadila se kad su se zaustavili pred crkvom, zato što članovi njene porodice "nikad nisu bili veliki katolici".
Po ulasku, ona kaže da je shvatila da su je odveli tamo s razlogom o kom joj ništa nisu rekli.
"Sveštenici su već znali sve o meni. Odveli su me za govornicu i počeli da se mole za mene i za druge ljude koji su već bili tamo.
"Videla sam kako su drugima dodirivali glave i povlačili ih unazad", kaže ona.
Dodaje da su potom nju uhvatili za glavu i pokušali da je povuku unazad.
"Ali ja nisam želela da se pomerim, bilo je veoma čudno.
"Onda su me pitali da li sam još uvek gej i da li je duh napustio moje telo", navodi.
Ta prva "terapija" trajala je nešto više od sat vremena.
Ona se priseća da je posle sesije bila izuzetno umorna i da su joj rekli da je to zato što su "duhovi izlečili njeno telo i isterali đavole".
"To vam je kao ispiranje mozga.
"Na kraju počnete da verujete da postoji nešto loše u vama i da vas pročišćavaju od toga", objašnjava ona.
Odlučila je da im kaže da više nije gej.
"Lagala sam da bih izašla odatle.
"Znala sam da će, ako kažem da sam još uvek gej, mučenje trajati mnogo duže", kaže.
Kad su se vratili kući, više nisu razgovarali o tome.
"Ali ja sam očigledno i dalje bila kvir", kaže ona.
Ona kaže da u to vreme nije znala ništa o ljudskim pravima, u školi nije imala podršku nijednog nastavnika i nije imala načina da saopšti roditeljima da je to što su uradili pogrešno.
Sve to je pokrenulo simptome depresije i dovelo do nekoliko pokušaja samoubistva.
Šta je terapija konverzije
Getty Images
"Terapija konverzije" je pojam koji opisuje pseudonaučnu praksu čija svrha je promena rodnog izraza kod ljudi, njihovog rodnog identiteta ili seksualne orijentacije, a koja varira od lekova na recept do elektrošokova, prisilnog prijema na "klinike" i egzorcizma.
Istraživanjem britanskog Univerziteta u Koventriju objavljenog 2021, u kom je intervjuisano na desetine ljudi koji su prošli terapiju konverzije, nisu pronađeni nikakvi dokazi da ona funkcioniše, ali se pokazalo da može da ima negativne posledice po mentalno zdravlje ljudi.
Na sličan način, izveštaj Instituta Vilijams sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kaliforniji pokazao je da su netransrodne LGB osobe koje su prošle terapiju konverzije skoro dvaput sklonije da pokušaju samoubistvo ili da razmišljaju o njemu nego druge osobe koje nisu prošle kroz to.
'Obredi egzorcizma'
Getty Images
Nekoliko meseci posle prve terapije, Dani je podvrgnuta drugoj, još traumatičnijoj sesiji, u organizaciji iste crkve u kojoj je krštena i u kojoj su se njeni roditelji venčali.
"Sestra je išla sa mnom i rekli su nam da će to biti okupljanje mladih, što mi nije bilo čudno jer sam već išla na dečja okupljanja u kompanijama u kojima su radili moji roditelji", kaže Dani.
Ukrcali su se u autobus sa drugim porodicama.
Odveli su ih na zabitu farmu na obodu Bogote.
Takozvana konvivensija - neka vrsta verskog kampa - imala je stroga pravila.
Tokom "beskrajnih" šest dana koliko je njen ostanak trajao, prošla je kroz istu rutinu.
Probudili su je veoma rano i poslali je na molitvu pre doručka.
"Onda sam morala da se molim tokom čitavog dana da bih isterala 'đavola' iz sebe i da nisam poslušala, ne bih smela da jedem ili da idem na spavanje.
"Vršili su obrede egzorcizma, bacajući svetu vodicu na mene.
"Svuda su stavljali sveće, pravili su krstove od pepela i govorili su o tome šta nije u redu sa mnom i sa mojom seksualnom orijentacijom", priseća se ona.
Kako su ljudi počinjali da se "kaju zbog svojih greha", prisiljavani su da govore o drugim ljudima sa kojima su "zgrešili" i da ih imenuju.
Da bi im bilo dozvoljeno da idu u krevet, morali su prvo da kažu da se osećaju "oslobođeno od duhova".
Svi su otišli u krevet, sem Dani, koja nije prihvatila da laže i nije želela da kaže da žali što je gej.
Zato su je iskoristili kao primer "svega što nije u redu" i terali je da se satima moli.
"Moja sestra me je preklinjala da se promenim.
"Ona se, takođe, osećala odbačenom u društvu zato što je sestra jednog geja", priseća se ona.
'Nisam želela da nastavim da se borim'
Na kraju je Dani morala da popusti i, kao i posle prve "terapije", kaže da više nije gej.
Na putu do kuće, njena porodica ju je pitala da li oseća neke promene.
"Isprva sam im rekla da sam se promenila.
"Nisam želela da nastavim da se borim i, ako bih im rekla da se osećam isto kao i pre, terapije bi se nastavile."
Dani objašnjava da se osećala "izgubljeno" kada je završila terapiju.
"Vi želite da se promenite i da budete 'normalni', zato što vas nateraju da mislite da je pogrešno što ste takvi.
"Nateraju vas da mislite da ako ste gej, vaša jedina opcija u životu je da budete frizer ili prostitutka, a ja to nisam želela, želela sam da studiram astronomiju", kaže ona.
Kako je jedan mladić shvatio da je gej:
Posle tog iskustva, Dani je počela da istražuje šta joj se desilo desilo i šta znači biti gej.
Ubrzo nakon toga, mnogo bolje informisana, otvoreno je razgovarala sa roditeljima.
Potvrdila im je da je još uvek gej, razgovarala je sa njima o ljudskim pravima i odlučila da počne da se bavi LGBT aktivizmom i da odlazi na demonstracije i događaje.
U školi je počela da govori o različitosti i zbog toga bila izbačena.
Mnogo godina kasnije, njeni roditelji su joj se izvinili i sada idu sa njom na parade ponosa.
Danas Dani radi kao direktorka Fondacije Gat, grupe za podršku trans zajednici, u čije ime kritikuje terapije konverzije za koje kaže da su "još uvek suviše česte" i u Kolumbiji, i u ostatku Latinske Amerike.
Ona kaže da je problematika "normalizovana i internalizovana".
"Nisam ni bila svesna da sam prošla terapiju konverzije sve dok nisam istražila šta je to tačno.
"Samo sam se u školi našalila da su izvršili egzorcizam na meni, da nije funkcionisao i da sam još uvek 'princeza iz bajke'", kaže ona.
Nakon terapija kojima je bila podvrgnuta, Dani kaže da je njen proces samoprepoznavanja kao trans osobe bio dug i da je obuhvatao mnoge "prakse i preispitivanja" onoga što oseća.
'Složeno' pitanje
Danas Dani radi kao direktorka Fondacije Gat, grupe za podršku trans zajednici,/Danne Aro Belmont
Andres Forero, menadžer kampanje Ol Aut, globalnog pokreta za prava LGBT zajednice, kaže da zapravo postoji vrlo malo informacija o terapiji konverzije homoseksualaca.
"Ovo pitanje u Latinskoj Americi je veoma složeno, zato što nije bilo prioritet i zakoni mnogo variraju", kaže on za BBC.
U nekim zemljama, kao što je Brazil, psiholozima je zabranjeno da vrše terapiju konverzije, ali je to mera koja "nije mnogo korisna", kaže Forero.
To je zato što "psiholozi nisu ti koji najviše rade terapije konverzije, njih obično obavljaju verske organizacije", tvrdi on.
U 20. veku nije bilo neuobičajeno za neke terapeute da predlažu promenu seksualne orijentacije kroz intenzivnu psihoanalizu i, u nekim slučajevima, terapiju elektroškovima.
Međutim, 1973. godine, Američko udruženje psihologa prestalo je da smatra homoseksualnost poremećajem.
Potom je, 1990. godine, ona uklonjena i iz Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
I SZO i Ujedinjene nacije, među mnogim drugim medicinskim organizacijama iz čitavog sveta, upozoravaju da su svi oblici terapije konverzije neetički i potencijalno štetni.
Koliko je trans ženama teško da nađu partnera:Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Ministar odbrane Izraela Joav Galant saopštio je, nakon što je Iran sinoć lansirao stotine dronova i balističkih raketa ka Izraelu, da je Izrael uspeo da zaustavi glavni iranski napad, ali i upozorio da "kampanja nije gotova".
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je da se danas u Mostaru sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sa kojim je, kako je naveo, razgovarao o narednim koracima u vezi sa dijalogom.
Rad osnovne škole "Vladislav Ribnikar" na Vračaru u školskoj 2024/2025. godini organizovaće se u postojećem prostoru škole, a do odluke o Memorijalnom centru i početka građevinskih radova na rekonstrukciji škole.
U najsavremenijem privatnom porodilištu u našoj zemlji, koje je deo vodećeg privatnog zdravstvenog sistema MediGroup, ovih dana na svet je došla i šesthiljadita beba.
Deseto izdanje ovog omiljenog festivala obilježeno je dupkom punim festivalskim dvoranama i fantastičnom energijom, a racionalna iracionalnost, predvidiva nepredvidivost i zapečatili su dojmove s ovogodišnjega tipično-netipičnog festivala.
The powerful El Niño weather event, which together with climate change contributed to the global temperature rise to its maximum, is over, scientists say.
The weather change has reached Croatia. A strong wind started blowing from early morning in Zagreb, and the first consequences of worsening weather are already visible.
S. D., mother of D.D. who is suspected of the murder of two-year-old Danka Ilić and her husband R.D., who is suspected of helping to hide the girl's body, used her legal right not to testify in the prosecution.
Žena iz Kalifornije tužila je kompaniju Tesla, tvrdeći da je zbog greške u Modelu X njen dvogodišnji sin pokrenuo automobil i udario je dok je bila trudna.
Andrej Obradović, gej mladić koga su prema navodima nevladine organizacije zlostavljali policijski službenici, štrajkuje glađu i traži da oni budu kažnjeni.
Prestonica Francuske biće domaćin Letnjih olimpijskih igara po treći put, a francuska vlada bi mogla da promeni ceremoniju otvaranja zbog bezbednosnih briga.
Oko 60 odsto pripadnika generacije Z u svetu veruje da se "otišlo predaleko u promociji jednakosti žena i da su muškarci diskriminisaniji", rezultati su globalnog istraživanja. Kako je u Srbiji?.
Više od 60 zemalja nudi programe "zlatne vize” koji stranim ulagačima omogućavaju dobijanje prebivališta ili čak državljanstva po ubrzanom postupku. Za mnoge koji podnose zahtev to je prilika za početak novog života, ali problem ovakvih programa su korupcija i cene nekretnina.
Komentari 1
Pogledaj komentare