BBC na srpskom - B92

Srbija, Balkan i rudnici: Zbog čega se gine u balkanskim rudnicima - gorski udari i metan najveći neprijatelji rudara

Tokom prethodne četiri decenije više od 300 rudara poginulo je na radnom mestu, a poslednja nesreća, koja je odnela osam života, dogodila se u rudniku uglja "Soko" nadomak Sokobanje.

Izvor: BBC
Podeli
BBC
BBC

Jezivi zvuk sirene u rudarskim mestima znači samo jedno - nesreća.

Prvog aprila 2022, zlokobni zvuk začuo se u rudniku Soko u istočnoj Srbiji, nagoveštavajući crne vesti - osam rudara je poginulo, a 21 je povređen, što je najteža rudarska nesreća u zemlji u 21. veku.

Pre 24 godine, u istom rudniku dogodila se velika tragedija kada je poginulo 29 rudara.

Dok se utvrđuje tačan uzrok nesreće u rudniku Soko, stručnjaci ukazuju na niz faktora koji mogu biti pogubni po ljude koji obavljaju jedan od najtežih poslova.

"Do nesreća dovode razni faktori, pitanje je samo koji je u datom slučaju dominantan - najčešći je zanemarivanje preventivne sigurnosti, što podrazumeva kontrolu inženjersko-geoloških uslova i radne sredine", kaže Kemal Gutić, dekan Rudarsko geološko građevinskog fakulteta u Tuzli u Bosni i Hercegovini, za BBC na srpskom.



Tokom prethodne četiri decenije u zemljama bivše Jugoslavije stradalo je više od 300 rudara, najviše u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Uzroci prethodnih tragedija su poznati - uglavnom su to bili gorski udari i požari i eksplozije metana i ugljene prašine.

Rudarske nesreće sa katastrofalnim posledicama u regionu najčešće se dešavaju u podzemnim prostorijama rudnika, više nego na površinskim kopovima, kaže Gutić.

Metanske eksplozije i ugljena prašina

Fonet
Fonet

"Nije bilo nikakve eksplozije ni ničega drugog nije bilo, jednostavno porast metana je bio tako visok da su se ugušili", rekla je ministarka Zorana Mihajlović na dan nesreće u rudniku "Soko".

Saša Spasić, vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, u čijem sastavu posluje rudnik u Sokobanji, kaže da je najverovatnije došlo do proboja metana i da je njegova koncentracija bila 95 procenata.

"Nije bilo ni sekunde vremena da se reaguje", rekao je Spasić za RTS u subotu, 2. aprila.

Stručnjaci iz Rudarskog instituta u Beogradu vršili su ispitivanja u podzemnim rudnicima uglja Resavice, a većina rudničkih jama su kategorisane kao "opasne po metanu ili eksplozivnoj ugljenoj prašini ili po oba osnova", kaže direktor Milinko Radosavljević za BBC na srpskom.

"Svi rudnici Resavice spadaju po tom osnovu u metanske i rade u metanskom režimu rada.

"U obavezi je primena najrigoroznijih mera zaštite, koje podrazumevaju i način rada i vrstu opreme koja se koristi, kao i način praćenja gasnog stanja u jami", objašnjava on.

Metan (hemijska formula CO4) je gas iz porodice ugljo-vodonika bez boje i mirisa vrlo je zastupljen u prirodi, stvara se i delovanjem čoveka, a veoma je eksplozivan u dodiru sa vazduhom, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.

Odmah posle nesreće u rudniku Soko, Zoran Nikolić, nadzornik na spoljnom pogonu, rekao je da je u pitanju jama sa visokim rizikom rada, ocenivši da su unutra uslovi rada "katastrofalni", prenela je lTelevizija N1.

Direktor Resavice, međutim, kaže da je rudnik Soko opremljen najsavremenijim sistemom detekcije, praćenja i kontrole štetnih gasova u jami.

"Imamo dispečerski centar koji prati koncentraciju metana u svakom momentu. Ovakva situacija nije mogla da se predvidi", naveo je Spasić za RTS.

Jedna od metoda za sprečavanje katastrofa koje može izazvati ovaj gas i bušenje 30 metara dubokih rupa, čime se utvrđuje na šta će rudari naići na toj dubini prilikom daljih bušenja ili miniranja, Kemal Gutić sa Univerziteta u Tuzli.

"To ne moraju biti samo gasovi - i voda, posebno u kombinaciji sa glinom, može dovesti do stvaranja gasnog čepa u jamama ili do obrušavanja stropa", pojašnjava ovaj inženjer rudarstva.

Najteže rudarske nesreće ubivšoj Jugoslaviji:

  • Jedna od prvih zabeleženih rudarskih nesreća na ovom prostoru bila je u Senjskom rudniku jula 1893. kada je, prema nekim procenama poginulo 28 rudara usled požara
  • Februara 1981. u rudniku u Aleksincu desila se nesreća u kojoj je povređeno 34 rudara, a uzrok je bio nepoštovanje procedura prilikom miniranja
  • Maja 1982. u rudniku Raspotočje blizu Zenice 39 rudara je poginulo usled eksplozije metana u oknu
  • Juna 1983. opet je izbio požar u aleksinačkom rudniku u kome je poginulo 34, a teško povređeno 30 rudara
  • Aprila 1984. u rudniku Resavica pored Despotovca usled urušavanja dela rudnika 34 rudara je poginulo, a dvoje je teško povređeno
  • Novembra 1989. u rudniku u Aleksincu stradao je 91 rudar usled požara u jami, a rudnik je posle ove nesreće zatvoren
  • Avgusta 1990. u rudniku Kreka u blizini Tuzle u eksploziji je život izgubilo 180 rudara
  • Januara 1998. u rudniku Soko poginulo je 29 rudara zbog izbijanja otrovnih gasova
  • Pet rudara poginulo je u septembru 2014. godine u nesreći u jami Raspotočje Rudnika Zenica, a 29 bilo je povređeno posle gorskog udara koji je u izazvao zemljotres
  • U istom rudniku 1. aprila 2022. godine poginulo je osam rudara - još nije zvanično utvrđen uzrok nesreće

Rudnik u Sokobanji/BBC/Slobodan Maričić
Rudnik u Sokobanji/BBC/Slobodan Maričić

Istraživanja Rudarskog instituta iz Beograda u šest rudnika širom Srbije, među kojima je i rudnik "Soko", pokazala su da do eksplozija može doći kada je koncentracija metana od pet do 15 odsto u podzemnim prostorijama.

Opasnost postaje veća ukoliko on dođe u kontakt sa ugljenom prašinom, koja je "čest uzrok rudarskih nesreća", ističe Radosavljević.

Ugljena prašina nastaje usitnjavanjem i mrvljenjem uglja, pre svega tokom eksploatacije i transporta u rudnicima, a udisanje ove materije štetno je za čoveka i može izazvati bolest crnih pluća, navodi enciklopedija Britanika.

Temperatura paljenja oblaka prašine se kreće od 410 do 600 stepeni Celzijusa, a temperatura tinjanja od 220 do 260, pokazali su rezultati istraživanja Rudarskog instituta u Beogradu.

Ustanovljeno je i da je granica eksplozivnosti ugljene prašine gotovo dvostruko manja ukoliko je koncentracija metana u prostoriji veća od dva odsto, dodaje Radosavljević.

Kemal Gutić navodi da je kombinacija metana i ugljene prašine "najgora opcija".

"Kada se pomešaju sa kiseonikom, dolazi do eksplozije koja pravi zaista velike posledice", kaže on.

Gorski udari

U jami Raspotočje u Rudniku mrkog uglja u bosansko-hercegovačkom gradu Zenica na 800 metara dubine gorski udar izazvao je povrede 11 rudara 2011.

Na istom mestu tri godine kasnije nesreća sa istim uzrokom odnela je pet rudarskih života, a 29 bilo je povređeno, posle čega je ova jama bila privremeno zatvorena.

Primeri rudnika u Zenici, gde su gorski udari posebno učestali, najbolje pokazuju koliko je teško sanirati štetu koju oni izazivaju, navodi Kemal Gutić, dekan Rudarsko geološko građevinskog fakulteta u Tuzli.

"On ruši sve pred sobom, nešto poput eksploziva.

"Do gorskog udara dolazi usled procesa u zemljinoj kori, kada se oslobađa velika količina energije", objašnjava Gutić.

Gorski udar često može izazvati zemljotres, do njega može doći i usled velikog pritiska težine stena iznad jame, delovanjem vetra na površini zemlje, ali ga može pokrenuti i delovanje ljudi, napominje ovaj stručnjak.

Ovaj proces prate izraženi zvučni efekti, seizmički potresi, rušenje krovine ili izdizanje tla u jami rudnika, odvaljivanje uglja, rušenje podgrade, stvaranje velike količine prašine i oslobađanje opasnih gasova, navodi se u Sistematizaciji prirodno-geoloških uslova eksploatacije uglja u podzemnim rudnicima u Srbiji.

Mirko Ivković, viši naučni saradnik Komiteta za podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina i autor ovog rada, predviđa i nekoliko metoda za sprečavanje gorskih udara.

Prvi su istraživanje i analiza okruženja rudnika koji mogu pomoći u predviđanju ove pojave, navodi on.

Postoje i aktivne metode poput pravljenja bušotina kojima se oslobađa pritisak, ubrizgavanje vode pod pritiskom, upotreba opreme sa daljinskim upravljanjem i drugi, dodaje.

Pasivne metode koriste se umanjivanje posledica udara, koje podrazumevaju tehničke i organizacione mere, kao i upotrebu zaštitne opreme, navodi se u ovom radu.

"Ovo nije prvi put, a verovatno ni poslednji"

Slobodana Maričića, reportera BBC-ja na srpskom na dan nesreće ispred rudnika "Soko" dočekala su smrknuta lica i spušteni pogledi rudara, čijih osam kolega nije uspelo da se spase.

"Šta da ti kažem, bajo moj mili, kad su to sve bili drugari moji… Kako bi se ti osećao", rekao je Saša Lazarević, jedan od rudara.

Njegov kolega Vlada Stošić je, kako kaže, "došao da pomogne da se izvuku tela" njegovih prijatelja.

"Videti te ljude sa kojima si svakog dana radio…", rekao je reporteru BBC-ja i zaćutao.

Rudarske nesreće na jugoistoku Srbije nisu retkost - u aleksinačkom rudniku je 1983. godine poginulo 34 rudara, šest godina kasnije stradao je 91 u istom rudniku, a u rudniku "Soko" je 1998. godine život izgubilo njih 29.

"Ovo nije prvi put… A verovatno nije ni poslednji", zaključio je Lazarević.

Ekonomski faktori i greške rudara

Loša osvetljenost rudničkih prostorija može dovesti do nesreća/BBC
Loša osvetljenost rudničkih prostorija može dovesti do nesreća/BBC

Rudarski hleb, kaže izreka, ima sedam kora, a mnogi rudari odlučili su da napuste Balkan i da ga zarađuju u inostranstvu, navodi Kemal Gutić.

Ovaj ekonomski fenomen je "vrlo bitan faktor" zbog kojeg zaštita u rudnicima ponekad trpi, kaže on.

"Kvalitetniji stručan kadar odlazi u Nemačku ili Austriju, a on se u našem regionu sporo popunjava.

"Često je i u rudnicima najlakše da se uštedi smanjenjem broja radnika, a ti ljudi su neophodni u proizvodnom procesu", navodi dekan Rudarsko-geološko građevinskog fakulteta u Tuzli.

On upozorava da zbog sve manjeg broja inženjera, radnici u rudarskim jamama i kopovima na ovom prostoru ponekad dolaze u problem koji se može ispostaviti kobnim.

"Stručna analiza stropa pre svakog narednog koraka, napretka ili miniranja je jako bitna, a tada mora biti prisutan i inženjer - on može reći `stani, ovo prvo mora da se popravi, učvrsti, pa tek onda idemo dalje`", objašnjava ovaj stručnjak.

Gutić je obišao je više rudnika u Srbiji, gde su uslovi za rad, kako navodi, "teški i složeni", poput onih u Bosni i Hercegovini.

"Nedovoljna osvetljenost takođe može da bude problem - često rudari rade samo sa lampama na glavama, koje ne mogu da osvetle dovoljno kako bi se dobro videlo i kvalitetno analizirala situacija", navodi.

Ponekad do nesreća sa katastrofalnim posledicama može doći čak iako su sve mere prevencije obezbeđene - u takvim situacijama pogrešan potez pojedinca može da ugrozi sve koji se nađu u podzemnoj jami rudnika.

Analiza povreda na radu u rudnicima pokazuje da najmanje povreda ima u prvoj smeni, u drugoj nešto više, a najviše u trećoj, kaže Gutić.

"U letnjem periodu, na primer, radnici rade dodatne poljoprivredne radove, pa posle njih dolaze u drugu ili treću smenu u rudnik - koncentracija im popušta i umorniji su, što dovodi do grešaka", pojašnjava on.

Energetska kriza usled rata u Ukrajini i sankcija koje su mnoge zapadne zemlje uvele Rusiji dovela je do veće potražnje za energetskim izvorima.

U ovakvoj situaciji dolazi do potrebe za većom proizvodnjom u rudnicima uglja, što rudare može dovesti u opasnost ukoliko nisu preduzete sve mere zaštite od potencijalnih katastrofa, napominje Gutić.

"U rudnicima na Balkanu se samo gleda proizvodnja po principu `treba nam danas toliko i toliko tona da se pokrije proizvodnja struje` - iz obnovljivih ili neobnovljivih izvora", dodaje.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 136 idi na stranu