BBC na srpskom - B92

Svemir i Amerika: Spejs-šatl Čelendžer - katastrofa koja je uzdrmala Ameriku

Bila je to istovremeno tragedija i istinski šokantan događaj, čije se posledice osećaju i dan-danas.

Izvor: BBC
Podeli
Posada Čelendžera/Getty Images
Posada Čelendžera/Getty Images

Pre trideset šest godina, spejs-šatl Čelendžer eksplodirao je malo više od minuta posle poletanja, prouzrokovavši smrt svih sedam članova posade.

Bila je to istovremeno tragedija i istinski šokantan događaj, čije se posledice osećaju i dan-danas.

Sve se desilo za sedamdeset tri sekunde.

Milioni ljudi širom sveta gledali su lansiranje NASA-inog spejs-šatla 28. januara 1986. godine.

Ali kad je komentator ućutao, a trag izduvnih gasova počeo da krivuda na nebu, postalo je očigledno da je nešto pošlo stravično po zlu sa Čelendžerovom misijom.

Šatl je rapidno nestao u eksploziji, zajedno sa svih sedam članova posade.



Let je bio odlagan nekoliko dana zbog ledenih temperatura.

Istraga je zaključila da se spoj na busteru rakete pokvario zbog lošeg dizajna koji nije mogao da istrpi hladne vremenske uslove i druge faktore.

Bilo je to prvi put da je SAD izgubila astronaute tokom leta u svemir i bio je to ogroman udarac za ovu zemlju.

Eksplozija Čelendžera/Reuters
Eksplozija Čelendžera/Reuters

Nacionalna žalost

SAD su se ponosile time da mogu da pošalju spejs-šatl sa ljudskom posadom u orbitu i od 1981. do 1986. uspešno su lansirale Svemirske transportne sisteme (STS) više od 20 puta iz centra u Kejp Kanaveralu.

Odatle je počelo i Čelendžerovo sudbonosno putovanje.

Ljudi iz svih krajeva sveta gledali su kako se odvijaju šokantni događaji.

Brajan Balard, koji je u to vreme imao 16 godina, posmatrao je sve iz prve ruke sa terase za osmatranje.

"Isprva sam mislio da se razdvojio u pravo vreme, ali potom sam čuo odjeke ogromne eksplozije", priseća se on.

"Svi su bili zbunjeni oko toga šta se desilo. Bio sam ošamućen. I dalje sam bio optimista i mislio sam da možda postoji neka vrsta rezervnog plana."

"Trebalo mi je vremena da shvatim da se oni neće vratiti", kaže on.

Balard je bio na Floridi da bi izveštavao o poletanju šatla za svoj školski list Krimson.

On je bio poslat tamo zato što je jedna od profesorki iz njegove škole Krista Mekaulif bila u Čelendžeru, nadajući se da će postati prva nastavnica koja je poletela u svemir.

Mekaulif, koja je predavala u srednjoj školi Konkord, u Nju Hempširu, izabrana je kao osvajačica NASA programa "Nastavnik u svemiru".

Cilj programa, koji je obelodanio predsednik Regan 1986, bio je da podstakne na interesovanje za svemirsko i naučno obrazovanje i da se neki časovi održe iz šatla.

"Bili smo uzbuđeni mogućnošću da angažujemo naše đake za svemirske aktivnosti kako bismo imali časove iz svemira.

"Stvarno smo mislili da jednom kad jedan nastavnik otputuje u svemir - ko zna ko će biti sledeći", kaže Den Barstou, koji je držao časove u školi u Hertfordu u Konektikatu 1986. godine.

Svemirsko obrazovanje

Zbog toga se toliko škola zainteresovalo za praćenje Čelendžera.

Snimak njegovog lansiranja emitovan je u stotinama učionica da bi deca mogla da ga gledaju.

"Čitava škola pratila je šta se dešava u auditorijumu", priseća se Barstou, "svi smo stali s onim što smo radili i obratili pažnju."

Za Barstoua, planovi da se oda počast putovanju u svemir postali su vrlo brzo sumorni, dok su mnogi od njegovih đaka zanemeli od šoka posle onoga što su videli.

Lansiranja šatla bila su svetionik za mnoge ljude širom sveta i predstavljali su buđenje optimizma za nauku, tako da je Čelendžerov gubitak bio istovremeno nacionalna katastrofa i udarac za čitav svemirski program.

Ovo nije bila prva američka svemirska tragedija - svo troje članova posade Apola 1 poginulo je kad se komandni modul zapalio 1967. godine.

Ali ono što je Čelendžerovu nesreću činilo toliko drugačijom bilo je što se ona odigrala na televiziji tako da su svi mogli lepo da je vide.

Prelomni trenutak

"Ljudi su se osećali kao da su prisustvovali tome iz prve ruke", kaže Valeri Nil, kustoskinja u Smitsonijanovom nacionalnom vazdušnom i svemirskom muzeju.

"Amerikanci su se posebno navikli na uspeh u svemiru, sa sve sletanjem na Mesec i povratkom Apola 13 - nikad nismo imali neki vidljivi neuspeh u našem svemirskom programu."

Taj osećaj neuspeha bio je pojačan činjenicom da "obična" Amerikanka koja je odabrana da predaje iz svemira nikad nije uspela da ostvari san.

"Žalost koja je zavladala za sedmoro astronauta bila je pomešana sa osećajem tuge zbog teškog udarca nanetog svemirskom obrazovanju, kaže Den Barstou.

Da bi se osigurale da ovo nasleđe neće biti potpuno izgubljeno, porodice onih koji su izgubili živote osnovale su Čelendžerov centar za svemirsko naučno obrazovanje - koji vodi Barstou - i nastavlja da podstiče interesovanje za putovanje u svemir.

Za mnogu decu koja su gledala ovaj događaj, katastrofa Čelendžera predstavljala je prelomni trenutak.

Mark Adelman je u to vreme imao sedam godina.

"Sećam se da sam ušao u učionicu i svi su vikali - 'spejs-šatl je eksplodirao, spejs-šatl je eksplodirao'."

U njegovoj školi to je imalo posebnu težinu zato što se jedan od njihovih nastavnika prijavio za program "Nastavnik u svemiru".

"Za mnogu decu to je bilo prvi put da se nešto sa čim su mogli da se poistovete direktno odrazilo na njihove živote.

"Zapanjilo me je kad sam shvatio da je to lako mogao da bude nastavnik iz naše škole", priseća se on.

Adelman se toga seća kao trenutka kad su se Amerikanci "probudili", uporedivši to sa drugim velikim tragedijama kao što su 11. septembar po svom uticaju na ujedinjavanje naroda.

Taj osećaj nacionalne žalosti najbolje je sumirao predsednik Regan, koji je otkazao planirani Govor o stanju nacije, da bi se obratio naciji povodom tragedije i čak posebno pomenuo decu koja su bila pogođena ovim.

"Znamo da delimo ovaj bol sa svim ljudima u ovoj zemlji. Ovo je istinski nacionalni gubitak", rekao je on gledajući pravo u kameru.

"To je sve deo procesa istraživanja i otkrivanja. To je sve deo rizikovanja i širenja čovečjeg horizonta.

"Budućnost ne pripada plašljivima; ona pripada odvažnima."

Suviše samozadovoljni?

Predsednik je pomenuo ranije istraživače kao što su Frensis Drejk, za koga je rekao da je takođe platio najvišu cenu za svoju hrabrost.

Bila je to poruka za koju su mnogi komentatori rekli da je najbolje sumirala nacionalne osećanje neverice da svemirsko putovanje može biti neuspešno.

"Kao zemlja mislim da smo postali pomalo blazirani povodom putovanja u svemir i pomalo suviše samozadovoljni. Ova nesreća nas je šokirala i naterala da priznamo da i dalje postoje rizici i opasnosti", kaže Nil.

Jedan od najkrupnijih ishoda tragedije bila je preporuka da NASA mora da ima čvršću organizaciju bezbednosti, kaže ona.

U septembru 1988. godine, NASA je nastavila misije sa šatlovima lansiranjem Diskaverija.

Ali 2003. godine, ponovo se desila tragedija kad je šatl Kolumbija eksplodirao iznad Teksasa, što je prouzrokovalo smrt svih sedam članova posade.

Dve godine kasnije, predsednik Buš saopštio je da gasi program spejs-šatla. Čitava flota penzionisana je 2011. godine.

"Naša uloga u svemiru sastavni je deo američkog identiteta, a činjenica da smo bili pioniri u svemiru to samo potvrđuje", kaže Nil.

Katastrofa Čelendžera uvek će služiti kao podsetnik na trenutak kada je taj elemenat nacionalnog identiteta pretrpeo težak udarac.

Pogledajte vide o svim bezuspešnim sletanjima na mars

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 148 idi na stranu