NATO - Organizacija Severnoatlantskog sporazuma ili Severnoatlantski savez - vojni je savez koji je 1949. osnovalo 12 zemalja, uključujući SAD, Kanadu, Veliku Britaniju i Francusku.
Članice pristaju da priteknu jedna drugoj u pomoć u slučaju oružanog napada protiv bilo koje njihove zemlje članice.
Prvobitni cilj saveza bio je da se suprotstavi pretnji posleratnog širenja Rusije u Evropi.
Sovjetska Rusija je 1955. godine odgovorila NATO-u stvaranjem vlastitog vojnog saveza istočnoevropskih komunističkih zemalja, nazvanog Varšavski pakt.
Posle pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, veliki broj bivših zemalja Varšavskog pakta postale su članice NATO.
Ukrajina nije članica NATO pakta, tako da alijansa nije u obavezi da stane u njenu odbranu.
To je samo zemlja "partner", što znači da postoji šansa da postane članica u nekom trenutku u budućnosti.
Zemlje NATO-a su takođe jasno stavile do znanja da ako se njihove trupe sukobe sa ruskim snagama u Ukrajini, to bi moglo dovesti do rata Rusije i zapada.
Američki predsednik Džo Bajden je rekao: "Kada Amerikanci i Rusija počnu da pucaju jedni na druge, to je svetski rat."
NATO je takođe odbacio nametanje zone zabrane letova iznad Ukrajine, kako bi se Rusiji uskratila nadmoć u vazduhu i zaštitili civili.
Jedan od razloga je taj što NATO želi da izbegne sukob sopstvenih vazdušnih snaga i Rusije i njenih vazdušnih snaga.
Drugi razlog je taj što će NATO avioni u samoodbrani, možda morati da ispaljuju rakete protiv radijacije (ARM) na radarske instalacije na ruskoj teritoriji.
Rusija bi to mogla iskoristiti kao razlog za objavu rata zemljama NATO-a.
Kako Zapad posredno pomaže Ukrajini?
Getty
Neke zemlje NATO-a šalju oružje Ukrajini.
SAD su poslale Ukrajini oružje u vrednsti od 200 miliona dolara.
U tom kontingentu su se našli protivtenkovske rakete Džavelin i protivavazdušne rakete Stinger.
Takođe, Amerika je dozvolila drugim zemljama NATO-a da snabdevaju Ukrajinu oružjem proizvedenim u SAD.
Američka vlada saopštila je da će pomoći Ukrajinu sa dodatnim kontingentom oružja vrednim 350 miliona dolara.
Britanija je poslala 2.000 protivtenkovskih raketa kratkog dometa.
Nemačka je poslala šalje 1.000 komada protivtenkovskih raketa i 500 raketa Stinger.
Takođe je ukinula neka ograničenja za druge zemlje koje šalju oružje nemačke proizvodnje u Ukrajinu.
Holandija je poslala 200 protivvazdušnih projektila, a Belgija 2.000 automatskih pušaka i gorivo.
Koliko je prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi?
NATO već ima trupe od Baltičkog mora na severu do Rumunije na jugu.
One su tamo stacionirani 2014. posle ruske aneksije Krima i osmišljeni su da deluju kao prva linija odbrane u slučaju ruskog napada.
Ruska invazija na Ukrajinu povećala je zabrinutost među članicama NATO-a u istočnoj Evropi.
NATO sada raspoređuje snage za brzo reagovanje koje broje oko 40.000 vojnika u istočnoevropskim zemljama koje se graniče sa Rusijom i Ukrajinom.
Ima 100 borbenih aviona u stanju pripravnosti i 120 brodova, koji patroliraju morima od krajnjeg severa do istočnog Mediterana.
"Branićemo svakog saveznika i svaki pedalj teritorije NATO-a", rekao je Stoltenberg.
Putin stavio je nuklearne snage Rusije u "specijalnu pripravnost" zbog "agresivnih izjava" sa Zapada.
Ovo saopštenje ne znači da Rusija namerava da upotrebi oružje.
SAD su odmah osudile njegovu odluku nazvavši je "neprihvatljivom eskalacijom".
SAD su se obavezale da će poslati još trupa u Evropu, ali predsednik Bajden je rekao da se oni neće boriti u Ukrajini.
Dodatni vojnici pridružiće se četiri multinacionalne borbene grupe koje NATO ima u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj.
Kakav problem ima Rusija sa NATO-om i Ukrajinom
Ukrajina je bivša sovjetska republika koja se graniči i sa Rusijom i sa EU.
Ona nije članica NATO, ali je "partnerska zemlja" - što znači da postoji slaganje oko toga da bi moglo da joj se dozvoli da se pridruži savezu u nekom trenutku u budućnosti.
Rusija želi garancije zapadnih sila da se to nikad neće dogoditi - što Zapad nije spreman da obeća.
Ukrajina ima brojno stanovništvo etničkih Rusa i bliske društvene i kulturološke veze sa Rusijom.
U strateškom smislu, Kremlj je doživljava kao rusko dvorište.
Predsednik Putin tvrdi da zapadne sile koriste savez da opkole Rusiju i upozorava NATO da mora da prekine sa vojnim aktivnostima u Istočnoj Evropi.
On odavno tvrdi da su SAD prekršile obećanje dato 1990. godine da se NATO neće širiti dalje na Istok.
NATO negira ove ruske tvrdnje i tvrdi da samo mali broj njenih članica deli granicu sa Rusijom i da se radi o odbrambenom savezu.
Mnogi veruju da bi trenutno gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici mogao da bude pokušaj da se Zapad natera da ozbiljno shvati ruske bezbednosne zahteve.
Šta je NATO preduzimao u prošlosti u vezi sa Rusijom i Ukrajinom?
Kad su Ukrajinci početkom 2014. godine svrgli sa vlasti svog pro-ruskog predsednika, Rusija je anektirala južno ukrajinsko poluostrvo Krim.
Ona je podržala i pro-ruske separatiste koji su zauzeli velike delove istočne Ukrajine.
NATO nije intervenisao, ali jeste odgovorio raspoređivanjem trupa po prvi put u nekoliko istočnoevropskih zemalja.
On ima četiri multinacionalne borbene grupe veličine bataljona u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj, i jednu multinacionalnu brigadu u Rumuniji.
Proširio je i vazdušni nadzor u baltičkim državama i istočnoj Evropi da bi presretao ruske letelice koje pređu granice njenih zemalja članica.
Američki predsednik Džo Bajden izjavio je da će Rusija platiti "ozbiljnu i skupu cenu" u slučaju invazije.
SAD su stavile 8.500 obučenih vojnika u stanje borbene gotovosti, ali Pentagon kaže da će oni biti angažovani samo ako NAO donese odluku da aktivira snage za brzo reagovanje.
On je dodao i da ne postoje planovi da se trupe šalju u samu Ukrajinu.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok upozorila je da će bilo kakva dalja vojna eskalacija "skupo koštati ruski režim - ekonomski, politički i strateški".
Dauning Strit i Velika Britanija slažu se da "saveznici moraju da sprovedu brze kaznene reakcije, uključujući paket sankcija bez presedana".
Pogledajte video o napetostima u UkrajiniPratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Rusija i Ukrajina su skoro postigle novi sporazum o crnomorskom transportu u martu nakon dva meseca pregovora, da bi Kijev naglo otišao, preneo je Rojters u ponedeljak.
Dvadeset hiljada ljudi demonstriralo je večeras u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije protiv izglasavanja spornog zakona o "stranom uticaju", kojeg kritičari porede s represivnim zakonom Rusije i smatraju "ubistvenim za slobodu".
Komentari 2
Pogledaj komentare