Srbija, ekologija i Rio Tinto: "Stavili smo tačku na Rio Tinto" - kaže premijerka Ana Brnabić, šta piše u obimnoj dokumentaciji
Posle odluke Vlade Srbije da poništi sve akte u vezi sa rudarskim projektom, ekološki aktivisti pregledali dostavljenu dokumentaciju. Kažu da nema ugovorne obaveze Srbije prema kompaniji.
Međunarodna rudarska kompanija Rio Tinto nema više nikakva prava na istraživanje litijuma i bora u zapadnoj Srbiji i nijedna druga kompanija nije tražila takva prava, rekla je u ponedeljak, 24. januara predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić nekoliko dana pošto su ukinuti svi akti države i Rio Tinta.
Ekološki aktivisti koji su imali uvid u obimnu dokumentaciju države i Rio Tinta od 2002. godine rekli su za BBC na srpskom da u njoj nema ugovora, niti bilo kakve ugovorne obaveze između Republike Srbije i kompanije Rio Tinto.
"Ostavljam prostora za sumnju, jer ne znam da li su to sva dokumenta. Ako premijerka tvrdi da jesu, hajde da verujemo da je tako", kaže Danijela Nestorović, advokatica iz pokreta Ekološki ustanak.
Posle višegodišnjih protesta ekoloških aktivista i dela stručnjaka, koji su kulminirali krajem prošle godine blokadama saobraćajnica i mostova, Vlada Srbije je 20. januara stopirala projekta Jadar i poništila sva dokumenata sa kompanijom Rio Tinto.
"Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ugovore nikada nismo imali, kao što smo više puta i rekli", rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić posle sednice vlade u četvrtak, 20. januara.
Iz kompanije Rio Tinto su saopštili da razmatraju pravne osnove za donošenje ove odluke Vlade Srbije i "implikacije koje ona može imati na naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji".
Ovaj rudnik je jedini litijumski projekat ove kompanije, koja je pre samo mesec dana objavila dogovor o kupovini druge litijumske lokacije za 825 miliona dolara, dok želi da izgradi posao sa materijalima za baterije.
Kompanija je planirala da proizvodnju počne 2027. godine.
I dalje, međutim, nije jasno šta će dalje biti sa projektom Jadar i kompanijom Rio Tinto u Srbiji - da li će nastaviti aktivnosti, da li će tužiti državu Srbiju i da li uopšte ima osnova za to.
Dan posle odluke Vlade Srbije, agencija Rojters je navela da su na svetskim berzama pale akcije kompanije - u Australiji za 4,1 odsto, a u Londonu za više od tri odsto, što je neznatno manje u odnosu na druge berze.
Svetska banka procenjuje da će globalno proizvodnja litijuma morati da se poveća za 500 odsto do 2050. godine.
Pad akcija na berzama je veliki udarac za Rio Tinto, koji se nadao da će projekat rudnika u zapadnoj Srbiji, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od 10 najvećih svetskih proizvođača litijuma, ključnog sastojka baterija, navodi Rojters.
Meštani sela u zapadnoj Srbiji, ekološki aktivisti, građani i deo stručnjaka gotovo dve godine protestovali su zbog najave izgradnje rudnika, navodeći da bio on bio štetan po životnu okolinu.
Ekološki aktivisti traže i da se zabrani iskopavanje litijuma ne samo Rio Tintu već bilo kojoj drugoj kompaniji na teritoriji cele Srbije.
"Mora rudnik da bude ovde, kažu… E pa ne mora i neće", rekao je Dragan Karajčić, predsednik mesne zajednice Gornje Nedeljice, ranije za BBC na srpskom.
"Odlučni smo da ih isteramo, po cenu života", dodaje.
Međutim, neki ljudi u lozničkom kraju već su prodali nekretnine - kuće, imanja, njive - međunarodnoj kompaniji koja je više godina vršila istraživanja na tom terenu.
"Ukinuta je Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar od 13. februara 2020. godine.
"Prostorni plan je ukinut i više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole, sva rešenja i sve dozvole", rekla je Brnabić 20. januara.
Saopštila je i da je na sednici ukinuta odluka o obrazovanju Radne grupe za implementaciju projekta Jadar iz 2021. godine.
"Ispunili smo sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Republici Srbiji", rekla je Ana Brnabić.
Ona, međutim, nije odgovorila na pitanje da li postoji pravni osnov da Rio Tinto zatraži eventualnu odštetu.
"Da li će (Rio Tinto) tužiti ili ne, ne bih u to ulazila sada. U ovom trenutku, meni je bilo najvažnije da to završimo", rekla je premijerka.
Nekoliko dana pre sednice i odluke vlade, ona je rekla da će se Srbija boriti na sudu ako Rio Tinto ipak bude tužio državu.
Televizija N1 objavila je u četvrtak, 20. januara, ne navodeći izvor, da su "najviše dokumenata" sa Rio Tinto potpisale vlade na čijem su čelu bili ili jesu Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, dakle od 2012. godine.
Preka navodima iste televizije, "od kada su vladu preuzeli Vučić i Ana Brnabić potpisano je, prema dostupnim dokumentima, čak osam rešenja".
Među njima je vladina Uredba o prostornom planu koju je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Najviše puta potpis na dokumenta sa Rio Tintom stavio je ministar iz Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić - sedam puta.
Prvo rešenje sa kompanijom Rio Tinto odobreno je 8. juna 2004. godine za vreme vlade Vojislava Koštunice, navodi N1.
Šta piše u dokumentaciji od skoro 5.000 strana?
Jedna od kuæa u selu Gornje Nedeljice, gde kompanija Rio Tinto namerava da izgradi rudnik/BBC/Slobodan Marièiæ
Pokazujući, kako je rekla, čitavu dokumentaciju u vezi sa Rio Tintom i poslovanjem u Srbiji preko ćerke firme Rio Sava eksloprejšn, Ana Brnabić je pozvala ekološke aktiviste da dođu kad god žele i da pregledaju dokumentaciju.
Danijela Nestorović, advokatica iz pokreta Ekološki ustanak, čitala je dokumentaciju i za BBC na srpskom kaže da u njoj nema ugovora, niti bilo kakve ugovorne obaveze između Republike Srbije i kompanije Rio Tinto.
Dostavljeno im je ukupno 38 dokumenata.
Među njima su i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Elaborat o resursima i rezervama bora i litijuma, lokacijske dozvole, dozvole za istražne radnje i uredba o prostornom planu.
Nestorović navodi da je većina tih dokumenata i do sada bila javno dostupna.
Među dokumentima je i Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji su novembra 2002. godine potpisale vlade SR Jugoslavije (zajednice Srbije i Crne Gore) i Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske.
"Taj sporazum nisam imala prilike ranije da vidim i on bi mogao da bude prilično jak osnov i argument ukoliko dođe do spora Rio Tinta i Republike Srbije", kaže Nestorović.
Država je, objašnjava, tim dokumetnom preuzela obavezu da stvori povoljne uslove za veća ulaganja državljana i kompanija vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske, zaštitu tih ulaganja, kako bi se stvirili ne samo povoljni zakonski uslovi, već i povoljni uslovi na tržištu.
Taj sporazum je potpisan novembra 2002, a ratifikovan maja 2004.
Kao bitan dokument, Nestorović navodi i Elaborat o resursima i rezervama bora i litijuma koji je donet 19. novembra 2020. godine.
Napisan je na više od hiljadu strana i ova advokatica ga još nije do kraja iščitala, ali strahuje da bi ako Rio Tinto ode, elaborat mogla da preuzme neka druga kompanija.
Ana Brnabiæ pokazuje dokumentaciju o kompaniji Rio Tinto u Srbiji i poziva sve ekološke organizacije da doðu i pregledaju sve dokumente/FoNet/Vlada/Slobodan Miljeviæ
Pogledajte video sa prve blokade saobraćajnica krajem 2021. godine
Sedište Rio Tinta u Gornjim Nedeljicama/BBC/Slobodan Marièiæ
Šta je prethodilo odluci Vlade Srbije?
Jedna od kuæa u selu Gornje Nedeljice, gde kompanija Rio Tinto namerava da izgradi rudnik/BBC/Slobodan Marièiæ
Protesti dela meštana lozničkog kraja, pre svega mesta Gornje Nedeljice, potom građana i aktivista ekoloških organizacija, kulminirali su krajem 2021. godine blokadom saobraćajnica i mostova, među kojima i međunarodnog autoputa E75.
Posle prve blokade, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je kraj u kojem su se meštani pobunili protiv rudnika, poručujući da nijedna odluka neće biti doneta pre nego što bude završena studija o uticaju na životnu sredinu, kao ni bez izjašnjavanja ljudi tog kraja na referendumu.
On se tada nije izjasnio protiv rudnika, rekavši da treba izvagati kolika je potencijalna dobit, a kolika eventualna šteta.
Ali ekolozi su organizovali proteste i blokirali puteve kako bi pritisli vlasti da okončaju projekat, za koji kažu da bi naneo nepopravljivu štetu tom području.
Predstavnici kompanije Rio Tinto su na to odgovorili da će ispuniti domaće i ekološke standarde Evropske unije.
Saopštili su i da su "tokom rada na Projektu 'Jadar', uvek poštovali zakone Republike Srbije".
Protesti su izazvali političku glavobolju vladajućoj koaliciji uoči aprilskih izbora, iako su predstavnici vlasti uporno ponavljali da je ceo problem nasleđen od prethodnih vlada.
Ana Brnabiæ pokazuje dokumentaciju o kompaniji Rio Tinto u Srbiji i poziva sve ekološke organizacije da doðu i pregledaju sve dokumente/FoNet/Vlada/Slobodan Miljeviæ
Na konferenciji za novinare 20. januara, premijerka je rekla da "Rio Tinto apsolutno nije pružio dovoljno informacija" o projektu ni ljudima u lokalnoj zajednici, niti vlastima u Srbiji.
"Molila sam ih da poboljšaju komunikaciju sa lokalnom zajednicom o uticaju na životnu sredinu - ništa se nije desilo, Rio Tinto nije pružio dovoljno informacija", rekla je Brnabić.
Poručila je i da "neće dozvoliti da uspe pokušaj političke obmane - da oni koji su menjali zakone da danas sve ove stvari svale na nas".
"Dosta mi je ovog licemerja i da se sve svali na nas i Aleksandra Vučića, a mi ni luk jeli, ni luk mirisali", kaže premijerka.
Brnabić: "Mi se Rio Tinta ne plašimo, neka rade šta je misle da je najbolje"
Protest u centru Beograda u organizaciji udruženja Kreni-promeni/BBC
Predsednica vlade nije direktno odgovorila da li postoji mogućnost da Rio Tinto zatraži odštetu.
Ponavljajući da nije sadašnja vlast dovela Rio Tinto, Brnabić je rekla da "smo pokušali da uradimo nešto najbolje za našu zemlju i građane".
"Mi se Rio Tinta ne plašimo, neka rade šta misle da je najbolje da rade.
"Mi smo doneli odluku i verujemo da je ispravna i govori da mi slušamo naš narod i da je naš posao da zaštitimo njihove interese.
"Da li će (Rio Tinto) tužiti ili ne, ne bih u to ulazila sada. U ovom trenutku, meni je bilo najvažnije da to završimo", rekla je premijerka.
Projekat "Jadar"
Protest u centru Beograda u organizaciji udruženja Kreni-promeni/BBC
"Jadar" je projekat istraživanja ležišta litijuma i bora svetske klase, navedeno je u prospektu rudarske kompanije Rio Tinto, jedne od najvećih rudarsko-metalurških korporacija na svetu.
Geolozi ove kompanije su 2004. godine otkrili ležište novog minerala jadarita.
Prethodne i sadašnja vlast u Srbiji, potpisale su sa ovog kompanijom nekoliko dokumenata o ispitivanju zemljišta i mogućnostima za izgradnju rudnika i fabrike za preradu rude.
Da je projekat realizovan, tamo bi se pravila tri konačna proizvoda - litijum-karbonat od kog se prave baterije i električna vozila, zatim borna kiselina i natrijum-sulfat.
Litijum i borati su neophodni za naš svakodnevni život i za budućnost sa niskom emisijom ugljen-dioksida.
Projekat je sve do danas bio u fazi studije izvodljivosti, a u njega je, prema ranijim podacima, uloženo ili opredeljeno 450 miliona američkih dolara.
Hoće li protesti biti nastavljeni?
Savo Manojloviæ/BBC
U trenucima dok je Ana Brnabić govorila na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, nekoliko stotina ljudi okupilo se po kišovitom vremenu ispred Predsedništva u centru Beograda na poziv organizacije Kreni-promeni.
Savo Manojlović, predsednik organizacije, rekao je novinarima da je vlada ispunila samo jedan zahtev.
Zahtevamo da se uvede zabrana na iskopavanje bora i litijuma na 20 godina, jer to nije problem samo Jadra već cele Srbije, dodao je.
Ana Brnabić je prethodno rekla da je narodna inicijativa o moratorijumu sa potpisima 290.000 ljudi prosleđena skupštinskom odboru, kako i zahtevaju propisi, a da je okupljanje ispred Predsedništva politikanstvo i besmisleno, jer predsednik Republike nema nadležnost.
Okupljeni su potom prošetali do Vlade Srbije kako bi simbolično uručili avionsku kartu za Rio Tointo u jednom pravcu - ka Australiji.
Na stepenicama na ulazu u Vladu Srbije, Manojlović je rekao da traže da se skupština izjasni o moratorijumu na iskopavanje bora i litijuma pre izbora 3. aprila.
U suprotnom, poručio je Manojlović, imamo spreman svaki naredni korak.
Nama je svejedno da li ćemo skupljati potpise i pravdu dobiti u institucijama ili ćemo pravdu tražiti na ulicama, rekao je okupljenima.
Brnabić: "Mi se Rio Tinta ne plašimo, neka rade šta je misle da je najbolje"
Sedište Rio Tinta u Gornjim Nedeljicama/BBC/Slobodan Marièiæ
Predsednica vlade nije direktno odgovorila da li postoji mogućnost da Rio Tinto zatraži odštetu.
Ponavljajući da nije sadašnja vlast dovela Rio Tinto, Brnabić je rekla da "smo pokušali da uradimo nešto najbolje za našu zemlju i građane".
"Mi se Rio Tinta ne plašimo, neka rade šta misle da je najbolje da rade.
"Mi smo doneli odluku i verujemo da je ispravna i govori da mi slušamo naš narod i da je naš posao da zaštitimo njihove interese.
"Da li će (Rio Tinto) tužiti ili ne, ne bih u to ulazila sada. U ovom trenutku, meni je bilo najvažnije da to završimo", rekla je premijerka.
Hoće li protesti biti nastavljeni?
Savo Manojloviæ/BBC
U trenucima dok je Ana Brnabić govorila na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, nekoliko stotina ljudi okupilo se po kišovitom vremenu ispred Predsedništva u centru Beograda na poziv organizacije Kreni-promeni.
Savo Manojlović, predsednik organizacije, rekao je novinarima da je vlada ispunila samo jedan zahtev.
Zahtevamo da se uvede zabrana na iskopavanje bora i litijuma na 20 godina, jer to nije problem samo Jadra već cele Srbije, dodao je.
Ana Brnabić je prethodno rekla da je narodna inicijativa o moratorijumu sa potpisima 290.000 ljudi prosleđena skupštinskom odboru, kako i zahtevaju propisi, a da je okupljanje ispred Predsedništva politikanstvo i besmisleno, jer predsednik Republike nema nadležnost.
Okupljeni su potom prošetali do Vlade Srbije kako bi simbolično uručili avionsku kartu za Rio Tointo u jednom pravcu - ka Australiji.
Na stepenicama na ulazu u Vladu Srbije, Manojlović je rekao da traže da se skupština izjasni o moratorijumu na iskopavanje bora i litijuma pre izbora 3. aprila.
U suprotnom, poručio je Manojlović, imamo spreman svaki naredni korak.
Nama je svejedno da li ćemo skupljati potpise i pravdu dobiti u institucijama ili ćemo pravdu tražiti na ulicama, rekao je okupljenima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Podizanje gotovine za kupovinu postaje sve popularnije među potrošačima u Nemačkoj. Ukupni obim gotovinskih plaćanja prošle godine je porastao 20 odsto na 12,31 milijardu evra.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Bliski istok, zbog promene ravnoteže snaga i dubokih kriza, pre svega palestinsko-izraelske, može se smatrati buretom baruta i ima potencijal da dovede ne samo do regionalnog sukoba, već i do globalnog konflikta.
Golman Aston Vile Emilijano Martines dobio je dva žuta kartona u meču Lige konferencije protiv Lila, ali je izbegao isključenje zbog malo poznatog pravila.
Nakon što je imao 10 nominacija za Oskara u prethodnoj godini, Martin Skorseze ima u planu dva nova projekta, a jedan od njih je biografski film o Frenku Sinatri.
Kremlin spokesman Dmitry Peskov said today that he has no information about the alleged detention in Germany of two people suspected of working for the Russian special services.
Ana Brnabić addressed the public and said that all the demands of the opposition regarding the elections were accepted, so the local elections will be held on June 2, as well as the city elections.
Director of the Office for Kosovo and Metohija, Petar Petković, spoke from Brussels after another round of talks within the dialogue between Belgrade and Pristina.
The former director of intelligence at Israel's Mossad intelligence agency says that targeting nuclear facilities in Iran is one of the options to respond to an attack on Israel, writes Sky News.
Ravi, 25-godišnji IT radnik iz Šri Lanke, prokrijumčaren je u Mjanmar i odveden u tajni radni logor čiji upravnici govore kineski jezik. Kaže da je bio primoran da vara i traži novac od ljudi sa Zapada, ili bi ga tukli i mučili.
Predsednica Skupštine Srbije najavila da će izbori u Beogradu i u više od 80 gradova i opština u Srbiji biti istog dana, iako mandat pojedinih lokalnih samouprava ističe kasnije.
Komentari 6
Pogledaj komentare