BBC na srpskom - B92

Ukrajina, Rusija i politika: "Putin je manijak, on je ubica" - kažu neki Ukrajinci dok Rusija odmerava snage sa Zapadom

Šta Ukrajinci misle o sukobu koji preti njihovoj zemlji, dok se Rusija i Zapad susreću.

Izvor: BBC
Podeli
Božić u Kijevu je slavljen normalno, sa vrlo malo znakova napetosti ili opreza/EPA
Božić u Kijevu je slavljen normalno, sa vrlo malo znakova napetosti ili opreza/EPA

Nekad sve izgleda pomalo kao diplomatska verzija pokroviteljskog ponašanja.

U Ženevi i Briselu, zapadne diplomate sučeljavaju se sa ruskim kolegama, raspravljajući, između ostalog, o mogućnostima Ukrajine kao suverene nezavisne države da kroji vlastitu sudbinu.

Ali u tim pregovorima nema Ukrajine.

Bez obzira na to koliko puta viši američki zvaničnici ponove mantru "ništa o Ukrajini bez Ukrajine" - a ponavljaju to u svakoj prilici - Ukrajincima je teško da se ne zapitaju o čemu se to govori iza njihovih leđa.



I dok se na severnoj i istočnoj granici zemlje nagomilalo 100.000 ruskih vojnika, pomislili biste da je to razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Ovde je prošlog petka slavljen pravoslavni Božić, a ako se prošetate kroz prometne božićne vašare Kijeva, neće vas obuzeti osećaj stanja pripravnosti ili teskobe.

"Ljudi su ovde naviknuti na teška vremena", kaže Petro Burkovski iz jedne od najstarijih kijevskih nezavisnih ekspertskih grupa, Foruma za demokratske inicijative "Ilko Kučeriv".

"U 20. veku smo imali mnogo prilika kad su ljudi živeli u svakodnevnom užasu. To je sastavni deo njihovog istorijskog sećanja."

Nema mesta za Ukrajinu

  • 10. januar: U Ženevi su se susrele više ruske i američke diplomate
  • 12. januar: U Briselu se sastao Savet NATO i Rusije, prvi put od 2019. godine
  • 13. januar: U Beču se sastala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). SAD, Rusija i Ukrajina sve su članice OEBS-a

BBC
BBC

Aktuelni užas u Ukrajini traje već skoro osam godina, otkako su se maskirane ruske trupe prvi put pojavile na ulicama Krima.

Borbe su izbile u istočnom regionu Donbasa u aprilu 2014. godine.

Od tada je stradalo 14.000 vojnika i civila u sukobu koji vlada iz Kijeva zove "Rusko-ukrajinski rat".

Rusija do dana današnjeg insistira da ona ne učestvuje u tom sukobu.

Svakog jutra tokom kratke, sumorne ceremonije ispred zgrade Ministarstva odbrane u Kijevu odaje se pošta ukrajinskim vojnicima koji su poginuli na taj kalendarski dan od nezavisnosti stečene 1991. godine.

Ogromna većina njih stradala je posle 2014. godine.

Onog jutra kad smo mi bili prisutni, pročitana su četiri imena, svaki od njih ubijen 11. januara.

Poslednji, Oleh Andrijeno, poginuo je pre godinu dana.

Svako pročitano ime prati puščani plotun i zvonjava zvona.

Na drugom kraju grada, lica poginulih vojnika zure u zbijenim redovima sa zidova Katedrale Svetog Mihajla u spomen postavci koja se proteže skoro 100 metara.

Prolaznici zamišljeno zastaju, ne obazirući se na sneg i ledene temperature.

Viktor Morošan (63) je bio ranjen tokom žestoke bitke za Ilovaisk u avgustu i septembru 2014. godine.

On pokazuje na lica palih saboraca iz dobrovoljačkog Donbaskog bataljona koji je pretrpeo teške gubitke.

"Svi su imali jedan cilj", kaže on konačno.

"Da oslobodimo zemlju od tih Rusa."

Viktor je upoznao suprugu Tetjanu dok se oporavljao u bolnici u kojoj je ona radila kao volonterka.

"Možda će rat biti veliki sledeći put", kaže ona.

"Putin ima velike planove za započinjanje novog rata. To nisu puste priče."

Viktor sebe opisuje kao poreklom Rusa, iz jedne od oblasti koju sada pod kontrolom drže pobunjenici.

Ali njegova mržnja prema ruskom lideru Vladimiru Putinu je duboka.

"On je manijak. Ubica."



Sada penzionisan, on kaže da i dalje u pripravnosti drži pancir i šlem za eventualne hitne slučajeve.

"Moja supruga kaže: 'Vitja, možda ne bi trebalo.' Ali ja joj kažem da mi moramo da budemo spremni.

"Niko drugi nam neće odbraniti našu otadžbinu, samo mi sami."

To je prkosni stav kakav biste mogli da očekujete u zemlji koja se suočava sa slabim šansama u sukobu i zna da će, ako bude došlo do borbi, podrška spolja biti veoma svedena.

Zapadni saveznici Ukrajine govore o "ogromnim" posledicama ako Rusija izvrši invaziju.

Ali iako bi to moglo da podrazumeva povećanu vojnu pomoć, Ukrajinci bi morali sami da se bore i ginu.

Otud sve veća podrška za članstvo u NATO.

"Svaki put kad Rusija započne eskalaciju na prvoj liniji fronta, podrška članstvu u NATO skoči", kaže Petro Burkovski, "a spremnost da se prave ustupci Rusiji opadne."

Lideri NATO javno govore da su vrata za članstvo, prvi put otvorena Ukrajini i Gruziji 2008. godine, i dalje otvorena.

Potpredsednica vlade Ukrajine, u poseti sedištu NATO u Briselu u ponedeljak, ponovila je refren svoje vlade.

"Mi imamo urođeno, suvereno pravo da odaberemo vlastite bezbednosne aranžmane", rekla je Olga Stefanišina novinarima.

"Kao šo su sporazumi i savezi."

Ali nije neka velika tajna da članstvo u NATO trenutno nije ozbiljna opcija.

Zapadni zvaničnici znaju da je to upravo ono što bi izazvalo vojni sukob koji toliko žele da izbegnu.

Burkovski kaže da Ukrajina nema mnogo izbora sem da sačeka da prođe ova tinjajuća, dugotrajna kriza.

"U ovom trenutku moramo da prihvatimo realnost konfrontacije i sukoba sa Rusijom", kaže on.

"Možda će vremenom situacija sa Rusijom da se promeni. Rusija možda više neće biti tako moćna kao što je sada, Ukrajina će možda biti jača, i Zapad će možda biti odlučniji prema Ukrajini i prema Rusiji."

Za sada, kaže on, Ukrajina treba da se skoncentriše na izbegavanje sudbine druga dva ruska suseda, Belorusije i Kazahstana.

"One pokazuju kakva sudbina čeka ljude u zemljama koje su ruski sateliti", kaže on.

"Većina ljudi u Ukrajini ne želi tu sudbinu za sebe i, naravno, za svoju decu."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 140 idi na stranu