Klimatske promene, COP26: Svetski političari tajno lobiraju za promenu UN izveštaja o klimi, otkrivaju procureli dokumenti

Procureli dokumenti do kojih je došao BBC pokazuju da pojedine države lobiraju za promenu ključnog naučnog izveštaja o klimatskim promenama.

Saudijska Arabija, Japan i Australija su neke od zemalja koje traže od Ujedinjenih nacija da u izveštaju prikažu kako je potreba za prestankom korišćenja fosilnih goriva manja nego što zapravo jeste.

Neke bogate zemlje takođe preispituju politiku davanja novca siromašnijim zemljama kako bi prešle na zelenu energiju.

"Lobiranje" je pokrenulo pitanja pred klimatski samit COP26 koji će biti održan u novembru.

Procurele informacije takođe otkrivaju da se pojedine zemlje nisu zadovoljne preporukama UN oko toga šta treba preduzeti povodom klimatskih promena.

• Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
• "Bogovi su ljuti“ - kako klimatske promene utiču na istočnu Afriku
• Šumski požari, toplotni talasi i bujične poplave – šta se to dešava

Dokumenti su se pojavili samo nekoliko dana uoči samita na kojem će države doneti važne odluke o tome kako da uspore klimatske promene i održe globalno zagrevanje na rastu od 1,5 stepeni.

Među procurelim papirima je više od 32.000 dopisa koje su sačinile vlade, kompanije i drugi zainteresovani za izveštaj koji naučnici pripremaju za UN, a koji treba da odgovori šta je najbolji način za borbu protiv klimatskih promena.

Ovakve "izveštaje o proceni" naučnici rade na svakih šest-sedam godina u sklopu Međuvladinog panela za klimatske promene, tela UN koje je posvećeno naučnom izučavanju klimatskih promena.

Na osnovu ovih izveštaja, države sveta odlučuju koje korake da preduzmu u borbi protiv klimatskih promena.

Najnoviji izveštaj biće ključni dokument u pregovorima na samitu u Glazgovu.

Autoritet ovih izveštaja delom je zasnovan na činjenici da praktično sve vlade sveta na osnovu njega pokušavaju da postignu konsenzus.

Komentari vlada do kojih je došao BBC imaju jaku konstruktivnu komponentu koja treba da doprinese kvalitetu završnog izveštaja.

Kopija komentara i poslednji nacrt izveštaja su predate timu istraživačkih novinara britanskog Grinpisa, koji su ga prosledili BBC-ju.

Fosilna goriva

Nuklearna elektrana Bejsvoter u Australiji radi na ugalj i emituje ugljen-dioksid u atmosferu/Getty Images

Pojedine države i organizacije smatraju da ne treba smanjivati upotrebu fosilnih goriva u svetu onim tempom koji izveštaj preporučuje, pokazuju procureli dokumenti.

Savetnik u Ministarstvu za naftu Saudijske Arabije zahteva da se "fraze poput 'potreba za hitnim i ubrzanim akcijama koje bi ublažile situaciju na svim poljima' izbace iz izveštaja".

Jedan viši zvaničnik australijske Vlade nije zadovoljan zaključkom da je neophodno zatvoriti sve elektrane na ugalj, iako je stavljanje tačke na upotrebu uglja jedan od ciljeva konferencije COP26.

Saudijska Arabija je jedan od najvećih proizvođača nafte u svetu, a Australija je veliki izvoznik uglja.

Viši naučni saradnik indijskog Centralnog instituta za rudarstvo i istraživanje goriva, koji ima jake veze sa vlastima u Indiji, upozorava da će ugalj verovatno ostati stožer proizvodnje energije u narednim decenijama i to zbog, kako kaže, "ogromnih izazova" da se obezbedi pristupačna električna energija.

Indija je već drugi najveći potrošač uglja u svetu.

Brojne zemlje zalažu se za nove i trenutno skupe tehnologije za prikupljanje i trajno skladištenje ugljen-dioksida pod zemljom.

Saudijska Arabija, Kina, Australija i Japan, države koje su veliki proizvođači ili korisnici fosilnih goriva, kao i Organizacija zemalja izvoznica nafte - Opek (Opec), podržavaju korišćenje ove tehnologije.

Smatra se da bi tehnologija mogla značajno da smanji emisije koje nastaju korišćenjem fosilnih goriva u elektranama i drugim sektorima industrije.

Saudijska Arabija traži od naučnika UN da obrišu zaključak da se "sektor energetskih sistema mora usmeriti na dekarbonizaciju i brzi prelazak na izvore bez ugljen-dioksida, kao i aktivno ukidanje fosilnih goriva".

Argentina, Norveška i Opek takođe osporavaju taj deo izveštaja.

• Poruka princa Vilijama: Spasite Zemlju, umesto što se trkate ko će prvi u svemir
• Dejvid Atenboro odgovorio na pismo dečaka - o dinosaurusima

Norveška tvrdi da UN naučnici treba da ostave mogućnost korišćenja tehnologije prikupljanja ugljen-dioksida kao potencijalnog oruđa za smanjenje emisija nastalih korišćenjem fosilnih goriva.

Nacrt izveštaja uvažava činjenicu da bi ova tehnologija mogla da odigra neku ulogu u budućnosti, ali ukazuje na neizvesnost u pogledu izvodljivosti takvog poduhvata.

"Veoma je nejasno u kojoj bi meri korišćenje fosilnih goriva u kombinaciji sa ovom tehnologijom bilo kompatibilno sa ciljevima 2C i 1,5C Pariskog sporazuma", navode.

Ujedinjene nacije su 2007. dobile Nobelovu nagradu za doprinos koji je Međuvladin panel za klimatske promene dao nauci o klimi, kao i za ključnu ulogu koju su odigrale u naporima da se stane na put klimatskim promenama.

Gasno polje Slajpner u Norveškoj koristi tehnologiju prikupljanja ugljen-dioksida od 1996. godine/Getty Images

Smanjenje upotrebe mesa u ishrani

Brazil i Argentina, dva najveća proizvođača goveđih proizvoda i stočne hrane u svetu, snažno se protive dokazima predstavljenim u nacrtu izveštaja da je neophodno smanjiti potrošnju mesa kako bi se smanjile emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte.

U nacrtu se navodi da "biljna ishrana može da doprinese smanjenju emisija ovih gasova do 50 odsto, dok zapadna ishrana podrazumeva više nego intenzivne emisije".

Brazil tvrdi da to nije tačno.

Obe zemlje pozivaju autore da obrišu ili promene delove izveštaja koji se odnose na ulogu "biljne ishrane" u borbi protiv klimatskih promena i gde stoji da je govedina "hrana sa visokim sadržajem ugljenika".

Argentina takođe traži da se iz izveštaja uklone pozivi na uvođenje poreza na crveno meso i međunarodna kampanja "Ponedeljak bez mesa" koja podstiče ljude da se odreknu ove namirnice jednom sedmično. Pivom u borbu protiv klimatskih promena

Izdvajanja za siromašnije zemlje

Najveći broj komentara Švajcarske odnosi se na prepravke delova izveštaja u kojima se navodi da zemljama u razvoju treba podrška, naročito finansijska, koju treba da obezbede bogatije zemlje kako bi se postigli ciljevi za smanjenje emisija.

Na konferenciji o klimi u Kopenhagenu 2009. godine dogovoreno je da će razvijene zemlje svake godine, zaključno sa 2020, izdvajati 100 milijardi dolara za finansiranje klimatske reforme u zemljama u razvoju, pri čemu cilj još uvek nije ostvaren.

Stav Švajcarske deli i Australija.

Kako navode, ne zavise sve molbe zemalja u razvoju da im se pomogne oko borbe sa klimatskim promenama od inostrane finansijske podrške.

Takođe smatraju da konstatacija o nedostatku kredibilnog javnog angažovanja na ovom polju predstavlja "subjektivan komentar".

"Klimatsko finansiranje je veoma važan alat za postizanje klimatskih ciljeva, ali nije jedini relevantan alat", rekli su iz Ministarstva životne sredine Švajcarske za BBC.

"Švajcarska smatra da sve potpisnice Pariskog ugovora koje imaju kapacitet da pomognu treba da pruže podršku onima kojima je pomoć potrebna".

• Džinovi vredni više milijardi dolara koji se otapaju
• Šest neočekivanih načina za spas planete od klimatskih promena

Upotreba nuklearne energije

Više zemalja, prevashodno iz Istočne Evrope, smatra da ton nacrta izveštaja treba da pozitivniji kada se govori o ulozi nuklearne energije u postavljanju ciljeva na klimatskom samitu UN.

Indija ide korak dalje, dodajući da "gotovo sva poglavlja izveštaja odaju negativan stav prema nuklearnoj energiji".

Kako ocenjuju, radi se o "proverenoj tehnologiji koja uživa solidnu političku podršku, sa izuzetkom nekoliko zemalja".

Češka, Poljska i Slovačka kritikuju tabelu u kojoj se navodi da nuklearna energija ima pozitivnu ulogu u postizanju samo jednog od 17 ciljeva održivog razvoja koje je postavio UN.

Kako smatraju, nuklearna energija može da pomogne u ostvarivanju većine ciljeva.

COP26 je globalni klimatski samit koji se novembra održava u Glazgovu, a smatra se ključnim za stavljanje klimatskih promena pod kontrolu.

Skoro 200 zemalja stavljeno je pred zahtev da smanje emisije, što bi moglo da dovede do velikih promena u svakodnevnom životu svih nas. Možda će vas zanimati ovaj video: Kako uticati na smanjenje zagađenja vazduha Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk