BBC na srpskom - B92

Rusija, Evropska unija i gas: Ko bude tražio - dobiće gas, izjavio Vladimir Putin

Putin kaže da njegova zemlja nije kriva za visoke cene gasa drugde u Evropi.

Izvor: BBC
Podeli
Putin je rekao da je Rusija spremna da obezbedi više gasa Evropi ako to bude zatraženo/Reuters
Putin je rekao da je Rusija spremna da obezbedi više gasa Evropi ako to bude zatraženo/Reuters

Rusija je negirala korišćenje energije kao političkog oružja, usred naglog porasta cena širom Evrope zbog kojih su računi za gas u mnogim domaćinstvima otišli u nebesa.

Predsednik Vladimir Putin rekao je da su takve tvrdnje "potpuna glupost i politički motivisana govorkanja".

Rusija, jedan od najvećih evropskih dobavljača prirodnog gasa, optužena je za namerno obustavljanje zaliha.

Evropska komisija je odredila mere koje države članice mogu da preduzmu u borbi protiv rasta cena.

Veleprodajna cena gasa porasla je za 250 odsto od januara, izazivajući skok u troškovima za potrošače i preduzeća.

Cene energije dostigle su rekordne vrednosti iz različitih razloga, među kojima i velika potražnja za prirodnim gasom dok se privrede oporavljaju od pandemije Kovida-19.



"Nećemo odbiti nikoga" - Putin

Govoreći na moskovskom energetskom forumu u sredu, ruski predsednik je za trenutnu krizu okrivio Evropu, rekavši da posle hladne zime Evropljani nisu dopremili dovoljne količine gasa u skladišta.

Rekao je da je "veoma važno predložiti dugoročni mehanizam za stabilizaciju tržišta energije".

Putin je naglasio da Gasprom, ruski gasni gigant, snabdeva Evropu gasom na maksimalnom nivou prema postojećim ugovorima i da je spreman da pruži više ako se to zatraži.

"Povećaćemo za onoliko koliko od nas budu tražili naši partneri. Nikoga nećemo odbiti", rekao je on.

Analiza

Stiv Rozenberg, dopisnik iz Moskve

Evropska gasna kriza ima više uzroka: od manjka obnovljive energije do niskih zaliha gasa posle hladne zime.

Osim toga, kako zemlje izlaze iz pandemije raste potražnja.

Ali, da li bi još jedan faktor mogao biti Rusija?

Poslednjih nedelja Moskva se suočila sa optužbama da je doprinela krizi time što je odbila da isporučuje dodatne količine gasa Evropi, a to je za posledicu imalo rast cena.

"Politički motivisana govorkanja", kaže predsednik Putin.

Međutim, Međunarodna agencija za energetiku veruje da bi Rusija mogla učiniti više za povećanje dostupnosti gasa u Evropi.

Kritičari Kremlja sumnjaju da Rusija koristi krizu kako bi ubrzala evropsko odobrenje za kontroverzni novi gasovod u Rusiji.

Kada evropski regulatori potpišu papire, Severni tok 2 će prenositi prirodni gas iz Rusije u Nemačku, zaobilazeći Ukrajinu.

Protivnici naftovoda veruju da je to politički projekat osmišljen da poveća zavisnost Evrope od ruske energije.

Pristalice insistiraju da će Evropi obezbediti jeftinije i efikasnije snabdevanje gasom.

Vladimir Putin je u sredu insistirao da je Severni tok 2 "komercijalni projekat".

Pole toga je usledio ne tako suptilan nagoveštaj. Predsednik je rekao da je "100 odsto siguran" da bi gasovod olakšao evropske energetske probleme.

Srbija i gas

Prilikom nedavne posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je zamolio i njega i predsednika Rusije da cena gasa za Srbju ostane ista.

On je ocenio da su razlozi za gasnu krizu politički, a ne ekonomski, a da "niko u svetu ne želi da prizna tu grešku".

Dodao je i da će energetska kriza kriza trajati najmanje šest meseci, a da se nada da neće potrajati dve godine.

"Uvođenje karbon taksi (na struju koja se proizvodi iz neobnovljivih izvora energije) je urađeno brzo, naprečac, a ne postepeno kako bi se tržište prilagodilo na to.

"Drugo, ovo je druga godina sa korona virusom, mnoge zemlje su iskoristile jeftine zalihe gasa, ali nisu obnavljale vlastita skladišta i treće, nisu želele da sklapaju dugoročne ugovore sa Rusijom", rekao Vučić.

"Meni su govorili da sam lud jer nisam želeo da zatvorim ugljokopove. Ne možete da balansirate struju sa vetrom i solarom.

"Kriza je mnogo veća nego što mislite, rastu cene građevinskog materijala svuda u Evropi. Ko je za to kriv? Sreća da smo imali hrabrost da izgradimo gasovod sa Rusijom, da nismo ja bih mogao samo da uzmem konopče da se obesim", rekao je Vučić.

Vučić je odbacio navode da Moskva vrši pritiske na zvanični Beograd u oblasti energetike.

Dodao je da zapravo Srbija vrši pritiske na ruske partnere, da dobije najpovoljniju cenu prirodnog gasa u Evropi.

"Dali su nam najpovoljniju cenu, ja i molim i vršim pritiske.

"Imam obećanje Lavrova da će tražiti od Putina da Srbija ima najpovoljnije cene. Znam čoveka (Putina), imaćemo najjeftiniji gas.

"Visoke (tržišne) cene gasa mi ne možemo da platimo, iako imamo više novca nego ikad", zaključio je Vučić.

Koje su mere Evropske unije?

Ranije u sredu, šef energetike Evropske komisije Kadri Simson rekla je da je izvršna vlast EU reagovala na pozive na hitnu akciju objavljivanjem "paketa alata za cene energije".

U alatu se navode koraci koje države članice mogu da preduzmu da smanje račune za energiju bez kršenja zakona EU.

On uglavnom potvrđuje mere koje nacionalne vlade već mogu da koriste, ali razmatra šta Komisija još može da učini.

Simson je pozvala zemlje članice da razmotre hitnu pomoć ugroženim domaćinstvima, državnu pomoć kompanijama i određeno smanjenje poreza.

Ona je takođe savetovala države članice da privremeno pauziraju plaćanje računa gde je to potrebno i da uvedu mere zaštite kako bi se izbeglo isključenje iz mreže.

"Rast globalnih cena energije ozbiljna je briga za EU", rekla je Simson.

"Dok izlazimo iz pandemije i započinjemo ekonomski oporavak, važno je zaštititi ugrožene potrošače i podržati evropske kompanije."

Pored tih mera, Simson je rekla da će Komisija razmotriti moguće koristi od zemalja EU koje zajednički kupuju prirodni gas.

Ona je rekla da bi zemlje mogle kolektivno da kupuju gas kako bi formirale stratešku rezervu.

Ali, kao i zajednička šema za kupovinu vakcine protiv kovida, učešće bi bilo dobrovoljno.

Ideju su nedavno predložile vlade koje žele veću intervenciju EU, poput Španije.

Sve države članice bile su ohrabrene da iskoriste fond za oporavak od pandemije u iznosu od 750 milijardi evra za ulaganje u čistu energiju radi ispunjenja klimatskih ciljeva bloka.

"Ne suočavamo se sa krizom zbog naše klimatske politike", rekla je Simson.

"Cene fosilnih goriva rastu. Moramo da ubrzamo zelenu tranziciju, a ne da je usporimo."

Zašto rastu cene energenata?

Razlozi su brojni i različiti.

Dok zemlje pokušavaju da se oporave od pandemije, potražnja za energijom je porasla, što je dovelo do smanjenja zaliha širom sveta.

Potražnja za tečnim prirodnim gasom bila je posebno velika u Kini, koja pokušava da koristi čistija goriva i da smanji upotrebu uglja.

U Evropi su druga pitanja pogoršala problem.

Na primer, zbog hladne zima u Evropi prošle godine iz zaliha je korišćen gas po nižim cenama, a pritom skladišta nisu popunjena u međuvremenu.

Možda će vas zanimati i video o čoveku koji je energiju vetra popeo na novi nivo

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 135 idi na stranu