Vunasti mamuti su nekada lutali planetom pre nego što su izumrli pre više hiljada godina, ali da li bi uskoro mogli da se ožive?/Getty Images
Grupa naučnika i preduzetnika saopštila je planove da vrati vunaste mamute u život.
Naučnici planiraju da primene tehnologiju genetskog inženjeringa i iskoriste mamutski DNK izvučen iz ostataka zamrznutih životinja koje su umrle pre više milenijuma.
Kompanija Kolosal do sada je dobila 15 miliona dolara od komercijalnih sponzora za razvoj projekta i nada se da će stvoriti hibrid mamuta i azijskog slona, onoliko blizu pravom mamutu koliko je to uopšte moguće, kako bi naselili sibirska prostranstva ovim veličanstvenim životinjama.
"Ovo je ogromna prekretnica za nas", preneo je Njujork tajms reči glavnog pokretača projekta, doktora Džordža Čerča sa Harvardske škole medicine.
Poslednjih osam godina, doktor Čerč provodio je celokupno slobodno vreme sa malom grupom srodnih duša razvijajući tehnologiju za "oživljavanje" mamuta.
Optimizam Čerča i njegovih kolega ne dele baš svi, a neki su postavili pitanje etike vraćanja drevnih divova iz mrtvih.
"Usput će naići na gomilu problema", rekla je za Njujork tajms Bet Šapiro, paleogenetičarka sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu.
Jedan od glavnih razloga za zabrinutost ima veze sa činjenicom da su mamuti izumrli već hiljadama godina.
Stoga, naučnici možda ne znaju dovoljno o njihovom ponašanju.
Poreklo ideje
Azijski slonovi bliski su roðaci izumrlog vunastog mamuta/Getty Images
Ideju da se vunasti mamuti vrate u život prvi put je doktor Čerč izrekao još 2013. godine.
U to vreme, eksperti su izučavali fragmente DNK pronađene u fosilima u pokušaju da sastave genome ove izumrle vrste.
Doktor Čerč, koji se specijalizovao za pronalaženje novih načina za čitanje i editovanje DNK-a, postavio je pitanje: Je li moguće vratiti izumrlu vrstu u život prilagođavanjem genoma njenog savremenog rođaka?
Mamuti su mu delovali kao najbolji kandidati zato što su bliski rođaci današnjih azijskih slonova - oni imaju zajedničkog pretka koji je živeo pre oko šest miliona godina - a DNK mamuta može slobodno da se nađe u Sibiru.
Doktor Čerč kaže kako veruje da mamuti mogu da pomognu i da se povrati ekološka ravnoteža.
Globalno zagrevanje izazvalo je rast temperatura u tundrama Sibira i Severne Amerike, što dovodi do ubrzanog ispuštanja ugljen dioksida u ogromnim količinama.
Mamuti su iza sebe ostavili obilje genetskog materijala/Getty Images
U današnjim tundrama uglavnom raste samo mahovina, ali u vreme mamuta bilo je travnatih površina a neki biolozi veruju da su mamuti bili neka vrsta čuvara ovog ekosistema, koji je pomagao travnjake kidajući mahovinu, lomeći drveća i ostavljajući izmet u obimnim količinama da se nađubri zemlja.
Prema Čerču, krda mamuta mogu da pomognu da se povrate livade u tundri, zaštiti zemlja od erozije i na kraju pomogne da se pohrani ugljen dioksid.
Naučnikove ideje privukle su pažnju novinara, ali ne i investitora: on je uspeo da sakupi svega 100.000 dolara za svoje istraživanje, tako da je ono moralo da se subvencioniše sredstvima preostalim od drugih dobro plaćenih eksperimenata.
"Iskreno, planirao sam da radim na ovome jednim laganim tempom", priznaje doktor Čerč.
Međutim, 2019. godine on je upoznao Bena Lama, osnivača teksašske kompanije za veštačku inteligenciju Hajperdžajant, kog su zainteresovali novinski izveštaji o ideji da se mamut vrati iz zaborava.
"Posle jednog dana provedenog u laboratoriji i provevši mnogo vremena sa Džordžom, postali smo veoma strastveni po pitanju realizacije ove ideje", kaže Lem, koji je odmah razvio dobre odnose sa doktorom Džordžom.
Lem se posvetio osnivanju Kolosala, čiji je glavni zadatak da dovede Čerčovu ideju do njene logičke završnice, od rada sa DNK-om do stvaranja "funkcionalnog mamuta".
Nauènici u laboratoriji ispituju razne ideje - jedna je da pomešaju DNK slonova i mamuta/PA Media
Nestale životinje mogu da se vrate u život na dva načina: kloniranjem i genetskim inženjeringom.
Prvi metod je dobro poznat svakome ko je upoznat sa primerom ovce Doli - DNK jedne životinje ubrizga se u oplođenu jajnu ćeliju životinje donora i potom se ta jajna ćelija usadi u surogat majku.
Ovaj metod je zapravo već isproban sa bukardom, ili pirinijeskim kozorogom, koji je zvanično proglašen izumrlim 2000. godine.
Tri godine kasnije, DNK je izvučen i kloniran iz zamrznute kozorogove kože, posle čega je surogat majka koza rodila kozu kozoroga i to je bilo prvi put da je jedna izumrla vrsta vaskrsnuta.
Nažalost, to je bio i prvi slučaj ponovljenog izumiranja, pošto je jare živelo svega sedam minuta.
Ima mnogo dobro očuvanih ostataka mamuta pronađenih u permafrostu u Sibiru, ali njihova DNK je oštećena kao posledica dugog vremena provedenog u ledu.
Naučnici su već dešifrovali genom mamuta, ali još nije bilo moguće ekstrahovati kompletni DNK lanac u obliku u kom je bio za života životinje.
Tu drugi metod vaskrsavanja može da se pokaže od koristi, takozvana CRISPR tehnologija editovanja genoma, koja podrazumeva izolovanje konkretnih mamutskih gena koji su mu omogućili da preživljava na velikim geografskim visinama i ubacivanje tih gena u genom njegovog najbližeg živog rođaka, azijskoj slona.
Onda se modifikovani genom ubaci u oplođenu jajnu ćeliju slona, koja se usadi u surogat slonovsku majku, i, u teoriji, rodiće se hibrid slona i mamuta.
Ovaj metod takođe ima mana, na primer, jer naučnici ne poznaju dovoljno biologiju slonova da bi znali koji geni su potrebni da on preživi na Arktiku.
Oni znaju da on mora da bude prekrivena krznom, da ima karakterističnu ovalnu lobanju i da ima debeo sloj potkožne masti, ali sve ostalo u najvećoj meri ostaje misterija.
Danas se skoro milion vrsta biljaka i životinja na našoj planeti nalazi na ivici izumiranja ili nestanka.
Ako projekat Kolosal bude bio uspešan, otvoriće put za "genetsko spasenje", prema Lamovim rečima.
Ovaj izraz odnosi se na proces povećanja genetske diversifikacije ugrožene vrste, postignut preko genetskog inženjeringa ili kloniranja novih pojedinaca kako bi se proširio njen genski fond.
Ali zašto je Kolosal uložio sve na mamute kad ima još mnogo drugih živih vrsta kojima je potrebno hitno spasavanje?
Sa Lamove tačke gledišta, projekat oživljavanja mamuta je probni balon, "pokušaj lansiranja na Mesec".
Čak i ako se taj cilj ne postigne, usput će se razviti prateće tehnologije koje će sprečiti izumiranje vrsta i koje mogu da se patentiraju ili prodaju potencijalnim klijentima (jer, na kraju krajeva, kompanija nije dobrotvorna, već komercijalna).
I tako projekat vraćanja mamuta u život može da se doživi kao neka vrsta inkubatora za razvijanje svakakve vrste intelektualne svojine, koju će možda biti lakše dovesti na svet nego živog vunenog mamuta.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Da li su solarne farme rešenje za klimatske promene?Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Ministar odbrane Izraela Joav Galant saopštio je, nakon što je Iran sinoć lansirao stotine dronova i balističkih raketa ka Izraelu, da je Izrael uspeo da zaustavi glavni iranski napad, ali i upozorio da "kampanja nije gotova".
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Nemačku hemijsku industriju je snažno pogodilo divljanje cene energenata iz prethodne dve godine. Cene su se smirile i važan sektor domaće privrede je, kako sada izgleda, najgore ostavio iza sebe, saopštio je u utorak ekonomski institut Ifo.
Član Predsedništva SNS i narodni poslanik Milenko Jovanov oštro je osudio usvajanje izveštaja kojim se preporučuje članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Srpski jutjuber Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase, želeo je da iskoristi priliku dok je Novak bio u Srbiji te da napravi video o prvom čoveku srpskog jutjuba koji upoznaje prvog na ATP listi.
Beba, koja je proglašena mrtvom ubrzo nakon rođenja, vraćena je u bolnicu pošto je povratila vitalne znake tokom sopstvene sahrane u Alto Parani u Paragvaju, na granici sa Argentinom i Brazilom.
Olivija Vilijams, koja je u Netfliksovoj seriji "Kruna" igrala Kamillu Parker, govorila je o uznemirujućem iskustvu sa seta popularne serije "Prijatelji", prenosi Varajeti.
U najsavremenijem privatnom porodilištu u našoj zemlji, koje je deo vodećeg privatnog zdravstvenog sistema MediGroup, ovih dana na svet je došla i šesthiljadita beba.
Deseto izdanje ovog omiljenog festivala obilježeno je dupkom punim festivalskim dvoranama i fantastičnom energijom, a racionalna iracionalnost, predvidiva nepredvidivost i zapečatili su dojmove s ovogodišnjega tipično-netipičnog festivala.
The powerful El Niño weather event, which together with climate change contributed to the global temperature rise to its maximum, is over, scientists say.
The weather change has reached Croatia. A strong wind started blowing from early morning in Zagreb, and the first consequences of worsening weather are already visible.
S. D., mother of D.D. who is suspected of the murder of two-year-old Danka Ilić and her husband R.D., who is suspected of helping to hide the girl's body, used her legal right not to testify in the prosecution.
Žena iz Kalifornije tužila je kompaniju Tesla, tvrdeći da je zbog greške u Modelu X njen dvogodišnji sin pokrenuo automobil i udario je dok je bila trudna.
Andrej Obradović, gej mladić koga su prema navodima nevladine organizacije zlostavljali policijski službenici, štrajkuje glađu i traži da oni budu kažnjeni.
Prestonica Francuske biće domaćin Letnjih olimpijskih igara po treći put, a francuska vlada bi mogla da promeni ceremoniju otvaranja zbog bezbednosnih briga.
Oko 60 odsto pripadnika generacije Z u svetu veruje da se "otišlo predaleko u promociji jednakosti žena i da su muškarci diskriminisaniji", rezultati su globalnog istraživanja. Kako je u Srbiji?.
Komentari 0
Pogledaj komentare