BBC na srpskom - B92

Srbija, Kosovo i ratni zločini: Šta je Specijalni sud za Kosovo - u 100 i 500 reči

Počinje prvo suđenje u zgradi Specijalnog suda za Kosovo, a optuženičkoj klupi je jedan od bivših komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Saljih Mustafa.

Izvor: BBC
Podeli
Reuters
Reuters

U Hagu počinju nova suđenja za ratne zločine, ali umesto dobro poznate bele zgrade Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, sada je u centru pažnje sedište Specijalnog suda za Kosovo.

Ovaj sud, čiji je zvanični naziv Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova, jedinstven je primer institucije - deo kosovskog pravosudnog sistema, ali sa razlikom što je sedište je u Holandiji, a među sudijama i tužiocima nema državljana Kosova.

"Verujem da je pritisak na Kosovo bio velik da pristane na ovaj dosta neobičan aranžman - kosovski sud, gde vodeće pozicije nisu u rukama građana Kosova", kaže profesorka istorije na Univerzitetu u Utrehtu Iva Vukušić.

Prvi na optuženičkoj klupi našao se jedan od bivših komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Saljih Mustafa.



On se tereti za "proizvoljno držanje u zatočeništvu, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo civila u selu Zlaš između 1. aprila 1999. i 19. aprila 1999", navodi se u optužnici.

Mustafa je u sudnici odbacio optužbe koje mu se stavljaju na teret, dok je sud uporedio sa Gestapom, nacističkom tajnom policijom, prenosi agencija AFP.

U vreme navodnog izvršenja, Mustafa je bio komandant jedinice obaveštajne službe OVK, koja je dejstvovala oko Prištine, Obilića i Goljaka, gde se nalazi i selo Zlaš.

Kada je optužnica podignuta u septembru prošle godine, radio je kao savetnik u kosovskom Ministarstvu odbrane.

Najmanje 13.000 ljudi je poginulo tokom rata Kosovu, prema podacima koje je prikupio Fond za humanitarno pravo.

Specijalni sud u 100 reči

Specijalni sud za Kosovo ima zadatak da pred pravdu izvede odgovorne za ratne zločine i druga krivična dela koja su započeta ili izvršena na Kosovu između 1998. i 2000. godine.

Povod za osnivanje bio je izveštaj iz 2010. godine o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima, čiji je autor tadašnji predstavnik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti.

Specijalni sud je jedinstven po tome što je deo pravosudnog sistema Kosova, ali sa jednom bitnom razlikom u odnosu na druge institucije - sedište je u Hagu, a među sudijama i tužiocima nema državljana Kosova.

"Jedan od najvažnijih razloga za manjak kosovskih pravnika među sudijama i tužiocima je strah od curenja informacija i ugrožavanja identiteta zaštićenih svedoka, koji su i ovim predmetima posebno važni", navodi Vukušić koja je pratila rad Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Kosovski pravnici učestvuju u radu suda, samo ne na ovim pozicijama.

Baš kao i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ova institucija je privremena i ima konkretan mandat - ugasiće se kada sudski postupci budu okončani.

Specijalni sud u 500 reči

U Specijalnom sudu 15. septembra počelo je prvo suđenje bivšem komandatu OVK Saljihu Mustafi/Reuters
U Specijalnom sudu 15. septembra počelo je prvo suđenje bivšem komandatu OVK Saljihu Mustafi/Reuters

Specijalni sud je nastao u skladu sa međunarodnim sporazumom koji je ratifikovala Skupština Kosova, a regulisan je Zakonom o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu Kosova.

Međutim, kako bi se uopšte omogućilo usvajanje takvih zakona, Kosovo je 2015. godine prvo moralo da donese i ustavni amandman.

"Obzirom na to da su optužbe Dika Martija bile ozbiljne, a rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju je polako išao prema kraju, međunarodna zajednica je odlučila da podrži inicijativu za novi sud koji će biti kosovski", objašnjava Vukušić.

Osnivanje su finansirale Evropska unija i druge države, dodaje.

Od 2019. godine podignuto je više optužnica protiv bivših pripadnika OVK.

Među optuženima su se, u trenutku hapšenja, našli najistaknutiji kosovski zvaničnici - bivši premijer Ramuš Haradinaj, bivši predsednik Hašim Tači i bivši predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji.

Tači se, između ostalog, tereti za 100 ubistava civila tokom rata.

Istom optužnicom obuhvaćeni su Tači, Veselji, jedan od lidera Pokreta Samoopredeljenje i pripadnik OVK Redžep Seljimi i bivši predsednik Skuštine Kosova i portparol OVK Jakup Krasnići.

Njima će se u narednim mesecima suditi za ratne zločine protiv stotina civila o ljudi koji nisu aktivno učestvovali u sukobima.

Nakon potvrđivanja optužnica, kosovski političari su podneli ostavke na funkcije i početak suđenja čekaju u haškom pritvoru.

Među optuženima su i drugi bivši pripadnici OVK, kao što su Pjeter Šalja, Hisni Gucati i Nasim Haradinaj.

"Ostao je osećaj da se Haški tribunal mučio s problemima zaštite svedoka, posebno u slučajevima povezanim sa OVK, te su sad očekivanja zaista velika da se istraže optužbe i osude krivci.

"Žrtve predugo čekaju", kaže Vukušić.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 144 idi na stranu